Београд, 10. март - У  ВМА је данас одржан стручни састанак на тему „Доступност и залихе антидота у Србији: улога  Националног центра за контролу тровања ВМА и модели сарадње“.  У раду скупа учествовали су представници Министарства одбране, Министарства здравља, Министарства животне средине и просторног планирања Србије, Сектора за ванредне ситуације МУП-а, Завода за јавно здравље, директори и лекари здравствених установа у земљи, представници служби хитне медицинске помоћи, специјалисти медицине рада и многи други. 
 

Учеснике скупа поздравио је и пожелео им успех у раду заменик начелника ВМА пуковник доц.др Драган Динчић.  

Уводно предавање са темом „Спектар тровања цијанидима и алгоритам за прехоспитално и хоспитално лечење“ одржао је еминентни клинички токсиколог из Француске проф. др Frédéric Baud, из Клинике за ургентну медицину и токсикологију, болнице Laribosière у Паризу. Професор Baud је председник Радне групе Светске здравствене организације (СЗО) за антидоте за цијаниде и руководилац бројних међународних експертских тимова за борбу против тероризма.

 Приказана су искуства токсиколога Француске у збрињавању акутних тровања цијанидима, као и ефикасност хидроксокобаламина који се користи у прехоспиталном и хоспиталном лечењу ових тровања. Цијаниди се често користе у металургији, фармацеутској и хемијској индустрији, али су најчешћи узрок тровања цијанидима заправо гасови из  пожара. 
 

Начелник Центра за контролу тровања ВМА, војни службеник проф. др Славица Вучинић одржала је предавање на тему „Улога Националног центра за контролу тровања у здравственом систему Србије: перспективе и модели сарадње.“

- Светска здравствена организација (СЗО) је заједно са Европском комисијом и Интернационалним програмом за хемијску безбедност дефинисала моделе и препоруке организације токсиколошких служби, а у складу са њима је 1997.године основан и наш Центар за контролу тровања. – казала је проф. Вучинић. Она је истакла да је покренута и иницијатива за паневропску примену и хармонизацију терапијских протокола збрињавања тровања, укључујући и протокол за антидотску терапију тровања цијанидима.           - Истакнута је и потреба за стандардизацијом методологије, квалитета рада, начина прикупљања података о тровањима, што захтева повезивање и заједничку акцију свих релеватних институција у једној земљи. – нагласила је професорка Вучинић. 

СЗО указује и на то да упоредо са порастом броја токсичних хемикалија, расте и ризик од њихове употребе, како по здравље становништва, тако и по животну средину. У свету се свакодневно дешавају хемијски акциденти различитог обима, а како показују анализе, преко 70% болница није спремно за реаговање на хемијске несреће. Проблеми су доступност и залихе антидота, чему се у свету посвећује посебна пажња. Само велики болнички центри имају антидоте, а ни они, у великом броју случајева немају спремне болничке планове, нити обучено људство за реаговање.Као решење је предложено организовање мрежа сарадње између центара за контролу тровања, здравствених установа, индустрије и релевантних државних институција. Овакви модели сарадње омогућили би, пре свега, интегрисану процену ризика, потреба за антидотима, боље снабдевање, координацију и управљање залихама, правилан приступ збрињавању повређених и заштити животне средине у хемијским акцидентима.

О „Информисању јавности у условима хемијског и биолошког акцидента: кризни ПР« говорила је војни службеник доц. др Елизабета Ристановић, начелник Одељења за морал и односе са јавношћу Управе ВМА.