„Тешко је остати нем на низ измишљотина о раду Војномедицинске академије које су без трунке срама изнели поједини медији. Нећемо остати неми, јер војни лекари и медицинско особље који на ВМА свакодневно изгарају у борби за здравље пацијената ничим нису заслужили оваква омаловажавања. 

Ауторима срамних тврдњи да је војска некада уживала поверење у народу и да је одавно отишла низ воду, те да је тако и са ВМА, за коју кажу да је данас једино позната по проблемима и скандалима, би најбоље било да то провере у самом народу. Открили би да је Војска и данас институција која ужива највеће поверење нашег народа, а поверење пацијената у ВМА би их истом јачином поразило у њиховим измишљотинама. Уједно, што се тиче њиховог саговорника - наводног забринутог хирурга са ВМА, човек мора да се запита какав је то војни лекар који тврди да „Србија одавно нема војску и да би зато морала хитно да утврди чему јој служи ВМА“. Навикли смо да Војска Србије иритира својим постојањем разноразне, али овде је већ питање какав сте ви то онда војни хирург са ВМА.

Листе чекања, о којима ови медији тако помпезно пишу, нису заобишле ниједну здравствену установу у нашој земљи, нити у свету, па самим тим ни Војномедицинску академију, а која је, што је појединима очигледно недовољно јасно, пре свега намењена лечењу војних осигураника. Њих је да подсетимо и „хирурга“ само на територији Београда више од 30.000. Уз то, успева ВМА да збрине не само све војне осигуранике, већ и огроман број цивилних осигураника и да помогне свима.

 

Међутим, нормално је да због огромног притиска за збрињавање најтежих болесника приоритети у лечењу у установи нивоа каквог је ВМА свакако не могу бити општи интернистички амбулантни прегледи, па се листе чекања за основне прегледе и праве управо због тога. И то не само у ВМА, већ и у свим осталим здравственим установама. Приоритет у лечењу на ВМА свакако имају хитни случајеви, трауматске повреде, врхунска хирургија, попут трансплантације, али и малигнитети.

 

Војномедицинска академија поднела je и преузела велики део терета и у пандемији ковида, од марта 2020. године до ублажавања епидемиолошких мера прошлог месеца, била је скоро непрекидно у 24- часовном дежурству, како за војне тако и за цивилне осигуранике. 

Колико су злонамерни наводи о Војномедицинској академији да се у њој не лече цивилни осигураници говори и податак да је у 2021. години осим 200.018 војних и прегледано 180.362 цивилна осигураника. Стационарно/болнички је лечено 5.812 војних и 18.927 цивилних осигураника, изведено је 19.883 операција и урађено 2.612.076 лабораторијских анализа. У Центру за хитну помоћ ВМА, где се и даље средом, али и сваког другог дана упућују најтежи пацијенти које не могу или не желе да буду збринути у цивилним здравственим установама, а приватна медицинска пракса нема просторне ни кадровске капацитете за лечење тежих обољења код којих је међудисциплинарност кључна за успех, збринуто је 14.381 војних и 64.544 цивилних осигураника, а од којих су најтежи случајеви остајали на болничком лечењу баш у овој здравственој установи. Током првих шест месеци 2022. године у Центру за хитну помоћ ВМА прегледано је 25.921 пацијената, а од тога 6.709 војних осигураника и 19.212 цивилних. Док су на Поликлиници ВМА урађене 79.903 интервенције. Све то сасвим довољно говори о поверењу грађана које ужива ВМА.

Војномедицинска академија била је и остала расадник највећих и најбољих стручњака из својих области, који су каријере широм света градили поносно се позивајући на стаж, специјализацију и радни однос заснован баш у ВМА. Одлив медицинског кадра није заобишао ни ВМА, као ни једну другу здравствену установу не само у нашој земљи, али ову установу и даље чине врхунски стручњаци, попут професора Драгане Стаматовић, Зорана Хајдуковића, Радоја Додера, Ненада Перишића, Топлице Лепића, Ранка Раичевића, Предрага Алексића, Србољуба Стошића, Александра Томића, Зорана Костића, Дарка Мирковића, Бошка Милева и бројних других. И нисмо сведочили томе да лекари њиховог калибра напуштају нашу установу, а посебно не у тренуцима када на видело долази не само однос према професији коју су одабрали, већ и патриотизам. То што се и они, који су отишли, и даље позивају на титулу лекара Војномедицинске академије док граде каријере у приватној пракси, довољно говори само за себе. Отужно је када онда говоре лоше о њој.

 

И ми ћемо наставити да улажемо у ВМА, не само у њено функционисање, већ и развој. У последњих годину дана запослено је више стотина лекара и других медицинских радника и на то смо поносни, а у припреми су и пројекти капиталног улагања у инфраструктуру ове војне установе. И ма шта разни душебрижници измишљали ВМА ће остати војна болница, баш као што је то и била од оснивања до данас, а њима остављамо да им се привиђа да Србија нема војску.“

Начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић
Начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић