На данашњи дан, 20. октобра 1981. године у 9 часова, начелник Санитетске управе ССНО СФРЈ генерал-мајор проф. др Станислав Пишчевић, свечано је отворио нову зграду Војномедицинске академије на Бањичком вису у Београду.

По завршетку Другог светског рата тадашња Главна војна болница, а од 1950. године заједно са Војнохигијенским заводом и Санитетском официрском школом, Војномедицинска академија била је размештена на четири локације, међусобно доста удаљене. То је отежавало тимски рад разних специјалиста у дијагностици и лечењу, као и рационално и економично коришћење кадрова и опреме. Постојећи објекти нису могли да обезбеде услове за савремено лечење, укључујући и најнеопходнији комфор болесника.

Преговори Града Београда и војних органа ЈНА око дислоцирања ВМА трајали су дуго. Пресудну одлуку донели су генерал Никола Љубичић, тада савезни секретар за народну одбрану и председник Скупштине града Београда Бранко Пешић о пресељењу ВМА на локацију Бањице. Објекат ВМА са 1350 постеља на старим локацијама уступљени су Медицинском факултету Универзитета у Београду и здравственој служби Београда.

Припреме за изградњу новог објекта ВМА започете су 1972. године. Пројектовање новог објекта почело је крајем 1973. године, а радови на изградњи, отпочети у јулу 1975, трајали су до октобра 1981. године.

У свету је мало примера решења болнице, такве величине и капацитета као што је нова зграда ВМА, која је смештена у јединственом објекту, а изграђена рекло би се, у једном даху.

Комплетан садржај и изглед новог објекта ВМА добијени су на основу ужег конкурса на којем је учествовало пет архитеката. Усвојен је компактан концепт, такозвани „моноблок“, који означава да је читав садржај решен под једним кровом. Аутори овог решења били су пуковник ЈНА Јосип Осојник и Слободан Николић, дипломирани инжењери архитектуре.

Површина целог Војног комплекса Војномедицинске академије је 20.8 хектара. Само усељење у нови објекат трајало је неколико месеци, а сви делови пуштени су у нормалан рад почетком 1982. године. За хоспитализацију је на располагању било 1150 постеља.

Актуелна Управа ВМА 2018. године покренула је Пројекат „Енергетска ефикасност у јавним зградама и обновљиви извори енергије у сектору даљинског грејања - Озелењавање јавног сектора - Рехабилитација ВМА болнице“ у оквиру билатералне сарадње Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

За реализацију овог пројекта, 15.06.2023. године потписан је уговор са фирмом „Management4health GmbH“ из СР Немачке. Први састанак одржан је 18.07.2023. године на којем су њихови представници презентовали своју понуду. Договорени су детаљи у вези реализације пројекта, која је подељена у три фазе и према предложеној динамици завршетак радова предвиђен је крајем 2029. године.

Управа ВМА се максимално ангажује како би се реализација овог великог пројекта спроводила према предложеној динамици и како би били обухваћени сви потребни радови.