Конгрес историчара медицине „800 година српске медицине“ у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва одржан је у комплексу манастира Свети Прохор Пчињски.

Осамдесетак учесника конгреса и угледних гостију је, након благослова епископа врањског господина Пахомија, поздравио председник Секције за историју медицине СЛД др Зоран Вацић, а конгрес је отворио председник СЛД проф. др Милан Недељковић. На отварању су се учесницима обратили амбасадор Републике Пољске у Београду Рафал Перл, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине прим. др Владимир Сакач и начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сци вет. мед. Радивоје Анђелковић.

Генерал Анђелковић је истакао задовољство што на значајном пројекту - о историји медицине у Србији - раде заједно припадници војне и цивилне здравствене службе. Подсетио је да од формирања српске државе до данашњих дана, војни санитет прати судбину народа и државе и даје значајан допринос напретку не само медицине, него и у укупном друштвеном, политичком и културном развоју.

- Историчари медицине чине ванредне напоре да разјасне нашу медицинску прошлост и представе је у правом светлу, да се не деси да заборавимо оне који су се несебично жртвовали у временима борби за опстанак и слободу и који су својим делима омогућили да ми данас живимо и стварамо у неупоредиво бољим условима - рекао је начелник Управе за војно здравство.

Према његовим речима никада се не сме заборавити да су и у најтежим временима, за време ратова, великих епидемија, елементарних непогода и друштвених криза, сукоба народа, војска и држава, добрим делом зависили од подвижника у медицинској струци: лекара, медицинских сестара и техничара и болничара.

- Доказ за то су многе чињенице до којих се дошло упорним истраживањем. Али сигурно има још доста неистраженог. Зато је пред упорним прегаоцима који обављају тај одговоран и тежак посао, а то су чланови Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, да систематичним истраживањима, уз пуно поштовање принципа научног истраживања, дођу до истине - поручио је бригадни генерал Анђелковић.

У наставку конгреса додељене су награде, повеље, плакете и захвалнице. Једну од плакета, додељених за изузетан допринос у организацији 15. конгреса историчара медицине, уручена је и начелнику Управе за војно здравство, а награда Српског лекарског друштва за допринос развоју Секције за историју медицине СЛД „Др Владимир Станојевић“ уручена је пуковнику у пензији проф. Драгану Микићу, председнику Организационог одбора 15. конгреса.

У радном делу конгреса представљено је педесетак радова, приказана су четири документарна филма, представљена изложба о др Милану Николићу, другом директору Пастеровог завода у Новом Саду и одржана промоција књиге др Марине Ј. Јањић „Лекари Врањанци школовани на европским универзитетима“. У њеној књизи било је речи о активним официрима - то су генерал др Јордан Стајић, пуковник др Јордан Тасић, потпуковник др Душана Копша и мајор др Милутин Копша. Иначе, сви лекари о којима је писала били су резервни санитетски официри, и сви су били борци на Солунском фронту. Један од документарних филмова био је „Менш” („Људина“) о животу и раду пољског лекара јеврејског порекла, проф. др Лудвика Хиршвелда, који је пружио изузетно велику помоћ у превенцији и лечењу српске војске и народа од заразних болести током Првог светског рата. Други документарни филм „Још једно пролеће“ из 2023. односио се на епидемију великих богиња у СФРЈ 1972. године. Учесници су могли да сазнају више детаља о публицистичком раду ђенерала др Жарка Рувидића, чији су радови о организацији војног санитета између два светска рата били корисно сведочанство и извор података за историју санитета, а на његов значај подсетио је бригадни генерал у пензији доц. др Вељко Тодоровић. Потпуковник у пензији Лука Николић говорио је о активностима Оркестра музике Коњичке дивизије у Бизерти и северној Африци од 1916. до 1919. године. Војно-историјским делом конгреса могла се сматрати и посета спомен-костурници на брду Зебрњак, монуметалном здању које је подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке у Првом балканском рату.