Београд, 23. јул - Од 1.јула ове године у Клиници за ургентну и клиничку токсикологију ЦКТ ВМА лечено је 28 пацијената са тровањем гљивама, од тога 14 са тешким степеном тровања по типу аманитинског синдрома. Код 4 пацијента је упркос свим примењеним терапијским мерама дошло до леталног исхода. Нажалост сви ови пацијенти су се јавили лекару након четири, пет, па и 7 дана од ингестије отровних гљива, када је већ прошао оптимални период за примену специфичне терапије. Сви пацијенти су користили за исхрану самоникле гљиве, а већина отрованих се тиме бави 20, па и 40 година. Наводе да су такве гљиве већ јели и да су у питању „зеке“ које су биле зелене боје.

Такозване „зеке“ су гљиве из рода Russula, добро су познате у народу и не могу довести до озбиљнијих тровања, тако да се ради о погрешној детерминацији, јер берачи нису утврдили све елементе који доказују да се ради о одређеној врсти гљива.Најчешће се замени са зеленом пупавком (Amanita phalloides) која је изузетно токсична и одговорна за већину смртоносних тровања гљивама. Зелени шешир Amanitе phalloides је довољан за кобну грешку у закључку да се ради о неком јестивом припаднику скоро безопасног рода Russula код кога има доста врста са том особином. Бела боја Amanite verna оне који их виде само одозго подсећа на шампињоне (род Agaricus), а занемарују боју листића која није бела већ преко сиве постаје браон и црна.

Зелена пупавка је изузетно токсична и одговорна је за већину смртоносних тровања гљивама. Процењује се да је једна гљива од 20 грама, која садржи 5-10 мг активне материје аматоксин - алфа аманитин, довољна да изазове смртни исход код одрасле особе. Стога се препоручује да се зелена пупавка не ставља близу јестивих гљива и да се избегава међусобно додиривање. Токсичност се не смањује термичком обрадом, а тровање је посебно опасно зато што се не препозна на време. Симптоми почињу након дужег латентног периода од 8-12 сати, мучнином, боловима у трбуху, повраћањем, проливастим столицама, да би се од 2. дана већ регистровали знаци токсичног оштећења јетре и бубрега. Смртност у овом тровању је преко 50% за одрасле, док је код деце смртност далеко виша (до 100%). Тровање је увек ургентно стање које захтева лечење у болничким условима и правовремену примену адекватних терапијских мера.

Упркос бројним упозорењима, скупљачи гљива и даље чине грешке због чега су тровања гљивама у сталном порасту. Протекли кишни период у нашој земљи праћен је значајнијом појавом гљива. Људи су масовно кренули у шуме, а од почетка јула болнице у Србији, региструју значајан пораст тровања гљивама, нарочито Центар за контролу тровања Војномедицинске академије, где се лече најтежи случајеви тровања. Ситуација је алармантна и захтева поновно упозорење берачима гљива и онима који самоникле гљиве користе у исхрани.