Београд, 26. фебруар – Начелник Војномедицинске академије (ВМА), генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић изјавио је за агенцију Танјуг да ће се та установа и убудуће максимално ангажовати да оправда епитет који поносно носи – бренд наше војске и државе.

Једна од наших стратешких замисли у наредном периоду је да максимално унапредимо медицинску струку, да савремене светске медицинске приступе и достигнућа и уведемо у нашу рутинску дијагностичку и терапијску праксу и учинимо их доступним нашим грађанима, рекао је Јевтић у интервјуу Танјугу, уочи предстојећег обележавања 166 година те здравствене установе. - Жеља нам је да смањимо трошкове лечења, болничког лежања, да унапредимо рад дневних болница и дневне хирургије, да у технолошком смислу ојачамо наше могућности и смањимо листе чекања за поједине прегледе и интервенције – нагласио је он. ВМА ће бити задовољна уколико у току наредне године постане регионални центар за војномедицинску сарадњу, тренинг и обуку, чиме ћемо дати свој допринос афримацији нашег војног здравства и система одрбане у целини, рекао је Јевтић. - Што се тиче саме елективне медицине планирамо да уведемо нове методе у лечењу, да развијамо ендоскопску хирургију која је будућност медицине, да се технолошки боље опремимо и уложимо у кадрове – нагласио је он.

Према његовим речима, прошле године ВМА је више пута показала и доказала да је војно здравство поуздан партнер и чврст ослонац, јер је са својих 450 стручњаака медицински обезбеђивала Универзијаду, али и учествовала у хуманитарним мисијама широм света.Јевтић је казао да су стручњаци ВМА , у оквиру медицинских тимова Војске Србије део контигента норвешке болнице у мисији УН у Чаду где су исказали висок степен организације, стручних способности, „до те мере да је њихов рад изузетно вреднован, а српско здравство и српски војни санитет добили висока признања“.Он је додао да се неколико мировних мисија налази и у Конгу, и у неким другим државама широм света, где предстанвици српског војног здравства исказују висок степен усаглашености поступања у свим стандардима које европска медицина тражи.- У овом моменту имамо више од 100 заинтересованих кандидата – лекара, медицинских техничара и другог особља које је спремно и оспособљено да у сваком погледу одговори таквим задацима, што војном руководству омогућава да у наредном периоду може да рачуна на војно здравство као поуздано и референтно – истакао је Јевтић.

Он је подсетио на то да ВМА није само болница, већ и институција у којој се учи, у којој су академски задаци свакодневно присутни и у којој се одвија сложен и опсежан научноистраживачки рад на више од 60 пројеката.Начелник ВМА је подвукао да је, после вишегодишнињих напора, та установа уписала прву генерацију студената медицине, њих 20. Јевтић очекује да ће врло брзо Висока школе медицине ВМА и формално постати Медицински факултет Универзитета одбране, на којој ће се школовати кадрови војног здравства.Ти студенти – кадети ће по завршетку школовања имато обезбеђена радна места у систему одбране, као и могућност сталног напредовања и усавршавања. Циљ је „да имамо доброг официра и још бољег доктора“ – рекао је Јевтић.

Током прошле године, у ВМА је ревитализован програм трансплантације јетре и бубрега, подсетио је он, указујући на нужност завештавања органа, јер трансплантациони програм многима може да продужи живот, као и да на том плану та здравствена установа сарађује са другим клиничким центрима у Београду, Нишу и Новом Саду.- Поред трансплантације јетре и бубрега, стручњаци ВМА уназад пар година интензивно раде на програму трансплантације матичних ћелија у оквиру чега су већ постигнути изузетно афирмисани резултати – подсетио је Јевтић. – Остварили смо врхунске резултате у области примене неурохируршких процедура, на пример у успешном решавању дегенеративних проблема кичменог стуба, а наши неурорадиолози веома ефикасно решавају проширења можданих крвних судова у мозгу, такозване анеуризме, без отварања лобање.Јевтић је додао да се у ВМА такође примењује минимално-инвазивна хирургија или ендоскопска хирургија која се примењује у 30 до 35 % случајева, што омогућава бржи и ефикаснији опоравак болесника, за разлику од класичних интервенција које захтевају дуже лежање и могуће компликације.

Јевтић је подсетио да је ВМА већ две године функционални сегмент здравственог система државе, тако да сви грађани могу доћи у ту установу јер се ВМА уговорно обавезала да 40% својих капацитета стави на располагање грађанима – цивилним осигураницима. - ВМА ипак није место где треба решавати све оно што се може решити на нивоу домова здравља и општих болница, јер се онда ограничавају капацитети те установе – нагласио је Јевтић и подсетио на то да је ВМА установа терцијарног нивоа здравствене заштите и да је као такву треба и користити. Генерал Јевтић нагласио је да је ВМА интегрални део Министарства одбране и да брига о војним осигураницима остаје примарни задатак те установе.