На Војномедицинској академији одржан je стручни скуп посвећен значају Ваљевске болнице у периоду велике епидемије 1914-1915 године. Организатори су били Академија медицинских наука и Секција за историју медицине Српског лекарског друштва, Народни музеј Ваљево и Војномедицинска академија.

Скупу су присуствовали начелник Управе за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране пуковник Слађан Ристић, председник Српског лекарског друштва академик Радоје Чоловић, декан Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране у Београду пуковник проф. др Небојша Јовић.

Обраћајући се присутнима заступник начелника ВМА пуковник проф. др Вукосављевић подсетио је на катастрофалне размере епидемије пегавог тифуса, када је само у Ваљеву страдало око 10.000 војника, цивила и заробљеника, док је укупан број страдалих од тифуса у Србији био око 150.000 људи. Вукосављевић је истакао:

- Данашњи скуп је симболично подсећање на главне јунаке те приче, лекаре, болничаре, али и обичне грађане, уједињене око истог циља, када је читав један град претворен у болницу. То је из сваке перспективе за дубоко поштовање. То је уједно и финални део обележевања јубилеја догађаја везаних за ваљевску ратну болницу и историјску улогу српског санитета у том периоду.

Присутне је поздравила и проф. др Снежана Вељковић из Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.

На почетку састанка је домаћин тог скупа пуковник проф. др Драган Микић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести ВМА, рекао да се овогодишњи скуп разликује од њихових стандардних, јер ће учесници повести присутне у историјску шетњу у Ваљево пре сто година, када је град био велика болница, путем три медија - књиге, филма и фотографије.

Најпре је промовисана књига научног сарадника примаријуса др Александра С. Недока "Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914 - 1915", у издању Народног музеја Ваљево, потом је приказан филм Слободана Раковића "Аријус ван Тинховен - ваљевски Холанђанин", а у галерији амфитеатра ВМА приказан је део изложбе под називом "Ваљево 1914-1915. године - град болница", аутора проф. др Владимира Кривошејева и Драгане Лазаревић Илић у продукцији Народног музеја Ваљево.

О доктору Недоку и његовој новој књизи говорили су рецензенти - бригадни генерал у пензији доц. др Вељко Тодоровић и пуковник проф. др Драган Микић, генерал-мајор у пензији др Бранислав Поповић, проф. др Владимир Кривошејев, у име издавача и аутор.

Из излагања рецензената се могло чути да је примаријус др Александар С. Недок, дугогодишњи редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и почасни мајор Војске Србије, врхунски познавалац историје српског војног санитета, свестрана, креативна, посвећена и аутентична личност, човек који поседује вечиту интелектуалну младост, научник који истражује догађаје и људе који су били светла, хумана страна рата и човек бритке мисли, неисцрпног радног елана, који је предано и часно радећи лекарски посао и пишући историју српског санитета задужио целокупни српски здравствени систем, војни и цивилни и заслужио почасно место у његовој историји.

Генерал Поповић је истакао да је др Недок до сада објавио 180 радова, али и више ако се томе дода његова помоћ другим колегама и сарадницима, а генерал Тодоровић је подсетио на стопедесетогодишњу традицију породице Недок и верност лекарској професији и санитету. Говорећи о књизи, др Тодоровић је истакао да се књига састоји из три дела, да има 123 странице, да су на њима приказана четири оригинална документа, 24 табела и графикона, али и оригиналне фотографије које потичу из породичне архиве.

Пуковник проф. др Драган Микић је читајући одломке из књиге подсетио на то страхотно време када је цео град био болница. "У болницама су се дешавали језиви призори масовног страдања и умирања, како болесника, тако и болничког особља... Нису људи могли стићи да сахране мртве. У близини болнице слагана је гомила лешева. Било је случајева да су грешком на гомиле лешева стављали и оне у несвести."

На значај дела др Недока подсетио је и проф. др Владимир Кривошејев истакавши да је аутор извршио периодизацију свих догађаја који су се десили у Ваљеву за непуну годину дана.

А др Недок је на крају промоције књиге подсетио на време о коме је писао. Говорио је о великим биткама у том периоду, о здравственој ситуацији која је уследила у војсци и народу, подсетио на малобројни лекарски кадар, који је у Ваљеву тада чинило три хирурга, три лекара, два студента медицине, један правник који је радио као анестетичар. Већином су то били, како је рекао, млади људи који су жртвовали свој живот да би помогли прво повређенима, а после и оболелима од три тифуса.

На тај начин дао је уводно слово за филм о једном од њих - странцу Аријусу ван Тинховену, хирургу у Ваљевској болници.