Клиника за хематологију Војномедицинске академије урадила је стоту трансплантацију матичних ћелија костне сржи, тзв. алогене трансплантације, узетих од давалаца који нису сродници пацијентима. Овакве врсте трансплантација у ВМА се раде од јануара 2013. године, од када је Србија постала чланица Интернационалног регистра давалаца.

Алогена трансплантација значи поступак у којем се костна срж пацијента који је оболео од малигне болести мења здравим матичним ћелијама узетим од друге особе, најчешће сродника, попут брата или сестре или подударне особе која није сродник. Она је често једина могућност лечења јер одговарајућег даваоца у породици има тек сваки трећи пацијент. До 2013. године овакве трансплантације су рађене у иностраним центрима за трансплантацију уколико у земљи нису имали подударног даваоца. Чланством у Интернационалном регистру давалаца у Србији су се створили сви услови за лечење малигних болести крви облицима трансплантације као у иностранству, а медицински тим ВМА поседује неопходно клиничко искуство за праћење пацијената након трансплантације.

Интернационални регистар потенцијалних давалаца костне сржи тренутно броји око 30 милиона људи, а Национални регистар при Институту за трансфузију крви Србије броји око 7.300 потенцијалних донора. Давалаштво је потпуно безопасно и не мора да значи да ће неко ко је пријављен у регистар бити давалац, али може да буде од пресудног значаја за лечење подударног оболелог. Ћелије се могу узети из костне сржи здравог добровољног даваоца и из периферне крви.

ВМА ове године ће обележити и 45 година од прве алогене трансплантације костне сржи сродног даваоца, што је био пионирски подухват на простору Балкана. Трансплантациони центар ВМА је од 1996. године пуноправни члан Европског удружења за трансплантацију (EBMT), чије водиче следи у раду, па су и резултати лечења у потпуности упоредиви са резултатима иностраних центара. До сада је у ВМА урађено преко 1200 трансплантација, а сваке године се ради на осавремењавању овог облика лечења.