Поводом обележавања стоте годишњице од почетка балканских ратова данас је на Војномедицинској академији одржан симпозијум "Српски војни санитет у балканским ратовима". Организатори тог скупа су Управа за здравство Министарства одбране и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва (СЛД).

 

Симпозијум је отворио начелник Управе за војно здравство пуковник проф. др Зоран Поповић. Он је подсетио да је историја санитета и војне медицине на просторима Србије дуга више од 170 година и да је нераскидиво везана са судбином државе и народа. "У балканским ратовима је српски војни санитет био важан, функционални део војске, као активна подршка у здравственом обезбеђењу свих великих битака. Лекари, медицински техничари, болничари често су били и у првим борбеним редовима, увек спремни да истински и до краја помогну повређенима и оболелима, често ризикујући и своје животе. Са дубоким пијететом и поштовањем се сећамо свих припадника санитетске службе од родоначелника до данашњих дана, од бројних незнаних јунака до великана, који су славу српске војне и целокупне медицине пренели не само у локалним него и глобалним размерама. Славна историја санитета нас обавезује да адекватно одговоримо данашњим изазовима и, у складу с тим, пројектујемо и будуће активности према захтевима и изазовима времена", рекао је пуковник Поповић.   

 

Учеснике скупа поздравио је и проф. др Павле Миленковић, председник Академије медицинских наука СЛД. Он је истакао да је Академија у протекле четири године била суорганизатор шест симпозијума који су обрађивали рад санитета.

 

На Симпозијуму су обрађене теме о политичкој и војној ситуацији у Србији и на Балкану уочи и током балканских ратова, најзначајније операције у том периоду, организацију санитетске службе и војномедицинску доктрину српске војске, принципе тријаже, лечења и евакуације рањеника и болесника, активности три санитетска воза, хируршко лечење рањеника, заразне болести и епидемије, рад ратних болница, Црвеног крста Србије, санитетске губитке. Посебно су описане активности санитета у Кумановској и Брегалничкој бици. Било је речи и о раду санитетске мисије Русије у балканским ратовима, тачније етапне пољске болнице "Град Москва".

 

О тим темама радове су излагали др Александар Недок, Милисав Секулић, др Бранислав Поповић, доц. др Вељко Тодоровић, проф. др Брана Димитријевић, проф. др Небојша Станковић, проф. др Драган Микић, др Јован Максић, др Јован Младеновић, Лука Николић и Весна Балтић. Гост из Русије била је Галина Игоревна Шевцова.

 

Београд, 25. септембар 2012. године