Београд, 10.децембар – Пуковник доц.др Драган Микић из Клинике за инфективне и тропске болести ВМА аутор је монографије под називом „Цистична ехинококоза-савремени аспекти медикаментозне терапије“. У монографији су обрађени најзначајнији аспекти етиологије, епидемиологије, имунопатогенезе, клиничке слике и терапије ехинококне болести. Детаљно је обрађен проблем медикаментозне терапије и савремени концепт лечења који укључује најновија сазнања из имунологије тог обољења.

Цистична ехинококоза је хронично паразитарно обољење узроковано псећом пантљичаром (Echnicoccus granulosus) које се региструје на свим континентима и представља велики медицински, ветеринарски и економски проблем широм савременог света.

У књизи је детаљно описан животни циклус и циркулисање паразита између сталног и прелазног домаћина, дате су морфолошке, биолошке и генетске карактеристике псеће пантљичаре и описана је њена географска дистрибуција. Патогенеза и имунологија цистичне ехинококозе приказани су веома обимно и обрађују савремене аспекте имунолошких карактеристика болести и специфичности којима се паразит прилагођава имунском систему домаћина. Објашњен је савремени концепт имунопатогенезе обољења, типови ћелијског имунског одговора и механизми којима се примарни Th1 и специфични цитотоксични одговор трансформишу у Th2 одговор. Указано је да могућност манипулације имунским одговором домаћина може претстављати нову основу у лечењу цистичне ехинококозе.

У оквиру поглавља о медикаментозној терапији цистичне ехинококозе аутор систематизовано и убедљиво износи властита искуства, као и искуства осталих стручњака из ВМА и света у области терапије цистичне ехинококозе. Систематично су приказани антихелминтски лекови (мебендазол, албендазол и празиквантел), почев од њихове хемијске структуре, механизама деловања на молекулском нивоу до фармакокинетике. Анализиране су студије, укључујући и властите публиковане радове, о успешности медикаметозне терапије у лечењу ехинококозе, проблеми дужине лечења, компликације антихелмитске терапије, начини провере ефекта терапије, дужина праћења болесника након завршеног лечења и друго. Посебно је наглашено да је за успешну савремену терапију, осим дужине лечења, веома важна адекватна доза лека. У том циљу дате су и препоруке за дозирање појединих антихелминтика, било да се примењују самостално или у комбинацији са неким од хируршких поступака или перкутаном дренажом ехинококне цисте.

Презентован је и проблем развоја вакцина према E. granulosus инфекцији као и досадашња искуства у примени рекомбинантне вакцине у спречавању инфекције код домаћих животиња. Савремена сазнања о имунопатогенези цистичне ехинококозе и могућност манипулације имуним системом домаћина као и откриће имунодоминантних антигена паразита који активирају поједине „Tool“ сличне рецепторе на дендритичним ћелијама, отварају нове могућности за савремену имунотерапију и вакцинацију.

Монографија пуковника доц. др Микића по свом садржају предстaвља драгоцени извор информација за бројне клиничаре који се баве дијагностиком и лечењем овог обољења, али и за паразитологе, биологе и имунологе који изучавају биолошке карактеристике паразита и његову интеракцију са имунским системом домаћина.

Монографија по први пут на српском језичком подручју, целовито, веома јасно и поткрепљено најсвежијим научним чињеницама, осветљава проблем медикаментозне терапије цистичне ехинококозе, афирмишући мултидисциплинарни приступ у савременој медицини.