503.jpg

Реаговање Управе ВМА поводом текста у "Вечерњим новостима" и прилога на ТВ Прва и на сајту B92

28. 05. 2018

У тексту "Умрла током испитивања новог лека", објављеном у "Вечерњим новостима" 8. маја 2018. године, ауторке Биљане Радивојевић и у прилогу "Умрла због девијације протокола, а лекари и даље лече", емитованом на ТВ Прва и објављеном на сајту B92 25. маја 2018. године, аутора Стефана Јовића, прекршени су пре свега, Кодекс новинара и одредбе Закона о информисању који налажу "право друге стране", односно да новинар има обавезу да јавности предочи ставове свих актера догађаја или проблема о којима пише. У текстовима и прилогу дошло је до грубог обмањивања јавности и манипулисања родитељским болом јер је само представљена једна страна - родитељи нажалост преминуле девојке Катарине Павловић.
У прилог томе говори чињеница да су у прилогу и текстовима изнети лични ставови и сумње родитеља на основу којих су изграђене озбиљне и сурове оптужбе на рад лекара ВМА др Дина Тарабара и др Тање Пецељ Броћић без њихове провере, новинарски површно и непрофесионално, које не доприносе решењу нити једне ситуације, већ крше одредбе Кодекса части новинара. Овим чином сурово су нарушени професионални кредибилитет, морал и етика лекара ВМА, а штета нанета и Војсци Србије у целости.
Наша, нажалост, преминула пацијенткиња, Катарина Павловић је у Клиници за гастроентерологију Војномедицинске академије лечена због улцерозног колитиса од 2012. до почетка маја 2016. године. Имајући у виду да иницијална, стандардна терапија није дала адекватне резултате, према налазу Комисије за унутрашњу проверу квалитета стручног рада (И бр. 228-89, од 10. новембра 2016. године) пацијенткињи је предложено хируршко лечење, што је Катарина одбила. Даље је настављено са конзервативним, нехируршким лечењем.
Пацијенткиња је, према извештају Комисије, 3. маја 2016. године у раним јутарњим сатима у кући нагло изгубила свест, због чега је хитно транспортована у ВМА, где је због сумње на плућну тромбоемболију примљена и лечена у Клиници за ургентну интерну медицину. И поред предузетих мера интензивног лечења, до смртног исхода је дошло истог дана у 14,30 часова. Одмах је наложена клиничка обдукција која је у свом налазу навела да је смрт наступила као последица акутне плућне тромбоемболије.
Од последње колоноскопије 8. фебруара 2016. до смртног исхода пацијенткиња се ни једном није жалила на погоршање улцерозног колитиса, а обдукциони налаз је јасно указао да није било НИЈЕДНОГ знака на слузници црева који би се могао повезати са смртним исходом већ да се ради о масивној тромбоемболији плућа као узроку смрти.
У прилогу и текстовима се износи податак о леку "Имуран" и ван контекста се изводи и мишљење етичког комитета ВМА што је била груба манипулација јавности. Лек "Имуран" је стандардна терапија ове болести и нема нежељена дејства која би се у било којем смислу повезала са тромбоемболијом плућа. Катарина је већ пила овај лек две године без икаквих нежељених ефеката и по дизајну студије је искључен да не би маскирао ефекат испитиваног лека, а не због потенцијално нежељених ефеката. Процедуралним пропустом је само један месец (фебруар 2016.) преписан лек Имуран који није био у дизајну студије, али који није имао НИКАКАВ НЕПОВОЉАН ефекат на ток болести. Напротив, могао је да има само позитиван ефекат, а његово укидање се објашњава чињeницом да се, по дизајну студије, овај лек искључује у другом делу, јер када се даје заједно са експерименталним леком не може се утврдити тачно од којег је лека остварен бољитак. Узимајући све у обзир, у питању је потпуна замена теза, јер је по среди само процедурални пропуст у налазу коју је етички комитет констатовао.
Тенденциозно се изоставља круцијални податак да је пацијенткиња оперисана септембра 2012. када јој је одстрањен јајник због муцинозног цист аденома. Управо страх од могућег стерилитета (јер јој је преостао само један јајник), а што је могућа последица препорученог оперативног захвата, одбијала је све препоруке за хируршку интервенцију како пре уласка у студију тако и након прегледа у фебруару 2016. када је такође одбила операцију и својим потписом својевољно наставила учешће у клиничкој студији. С обзиром на врсту експерименталног лека који је тестиран у овој студији не постоји могућност повезаности са последичном тромбоемболијом плућа јер се ради о леку који делује само на нивоу слузнице црева и НЕМА НИКАКВО СИСТЕМСКО деловање тако да нема могућности да узрокује тромбоемболијске компликације као што и није био случај током ове студије ни у једном центру у свету где је лек тестиран на неколико стотина пацијената.
Напомињемо да је у студији учествовало још 10 пацијената, вољних да дају коментар о томе како су били третирани од стране тима ВМА, а који су одмах обавештени о Катарининој смрти и који су СВИ ОСТАЛИ у студији до њеног краја где при томе нико није имао никакве нежељене ефекте примене овог лека.
Након трагичне смрти наше пацијенткиње Катарине Павловић, предузете су следеће мере:
  1. Формирана је комисија за унутрашњу проверу квалитета стручног рада здравствених радника који су учествовали у лечењу Катарине Павловић (акт И бр 228-67 од 9.09.2016.) која је сачинила извештај (И бр 228-89 од 10. новембра 2016.)
  2. На основу пријаве родитеља, предмет расправе на етичком одбору лекарске коморе Србије био је и случај смрти Катарине Павловић и етички одбор је одбио пријаву 23. априлa 2018, као неосновану (документ у прилогу)
  3. Мајка пок. Катарине Павловић обратила се и Министарству здравља које је Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" наложило спровођење ванредне провере квалитета стручног рада на Клиници за гастроентерологију и хепатологију ВМА. Исто је спроведено и Институт је ВМА доставио на сагласност извештај својим актом број: 5910/5-2016, од 7. марта 2018. године. Закључак надзорника је следећи: „У току испитивања и лечења сада покојне Катарине Павловић, предузете су све медицинске мере и поступци који су били у сагласности са наведеним доктринарним ставовима и упутствима. Увидом у медицинску документацију а и након разговора са ординирајућим лекарима закључили смо да ток болести пацијенткиње, сада покојне Катарине Павловић од почетка примене студијског лека није захтевао хоспитализацију, с обзиром на клиничку активност болести као и последњи ендоскопски налаз, односно укупни Маyo score. Чињеница је да је направљен административни пропуст приликом последње ендоскопске контроле, када ординирајући лекар није забележио свој предлог за хируршку интервенцију.
  4. Поводом овог случаја екстерну контролу је спровео и независни међунардни ОДИТ 24. и 25. августа 2016, који је увидом у документацију донео званичан извештај у којем се наводи да НИЈЕ БИЛО НИКАКВЕ ГРЕШКЕ у спровођењу студије (закључак ОДИТ-а се налази у прилогу).
Имајући у виду наведено, јасно је да је Војномедицинска академија настојала да у сваком тренутку, на транспарентан начин приступи разјашњењу свих елемената овог немилог догађаја.
Још једном, изражавајући саучешће и исказујући пуно разумевање за бол родитеља, остаје веома горка чињеница да пре објављивања текста у листу Вечерње новости и емитовања прилога на ТВ Прва и на сајту B92 нису контактирани ни Министарство одбране ни Војномедицинска академија, што је противно принципима новинарства и наноси, пре свега додатну бол породици, а затим и немерљиву штету угледу ВМА, нашим лекарима др Дину Тарабару и др Тањи Пецељ Броћић и Војсци Србије у целости. 

УПРАВА ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Решење етичког одбора Лекарске коморе Србије
Закључак ОДИТ-а

Верзија за штампу

 

Претрага

A+ A-
Лекарски савети

Важнији линкови

Пратите нас