Београд, 30. април - Војномедицинска академија је ретка здравствена институција у Србији у којој је под истим кровом обједињено неколико делатности. У последње време влада велико интересовање људи из свих крајева државе да решење за своје здравстсвене проблеме потраже управо у том медицинском граду. О дометима ВМА говори и податак да се овде лечи и дипломатски кор акредитован у Србији, као и представници државног, војног и верског врха, као и менаџменти 57 највећих домаћих и страних комапнија које раде у Србији Па ипак, као што је у својој традици дугој 166 година увек била, ВМА је и данас институција дубоко укорењена у свој народ. Овај храм здравља је и стратешки ослонац своје војске и државе.

ВМА је систем у коме ради око 3.000 људи различитих стручних профила и образовних нивоа, међу њима је више од 120 професора и доцената, где свакодневно у просеку дође око 10.000 људи по разним осноавама (лечење, преглед, дијагностика, посете, настава, консултације).
Србијом се све више шири добар глас о могућностима да се и тежи здравствени проблеми могу решавати у нашој земљи.
Капацитети ВМА данас су попуњени са више од 95 одсто, углавном најтежих болесника

Први човек Војномедицинске академије генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, који упркос многим обавезама које са собом носи одговорна дужност првог човека овог медицинског гиганта, као лекар-хирург са пуно стрпљења и љубави, често ординира и оперише болеснике, упоран је борац да та институција не изгуби корак са светским достигнућима у области медицине. За Правду говори о резултатима функционалне интеграције ВМА у систем здравства Србије, о достигнућима у области трансплантације органа, о школовању лекара и како се решавају проблеми у условима економске кризе.

* Молимо Вас, господине генерале, да за наше читаоце најпре изнесете личну карту Војномедицинске академије.

- Војномедицинска академија је национално благо, установа која припада нашем народу и свим грађанима Србије.Као и увек у својој дугој историји ВМА је и данас поуздан ослонац система одбране и државе Србије. У оквиру мисија наше војске, ВМА је присутна свуда где је то потребно. То је кућа здравља, боље речено медицински град у коме је садржано све оно што данас једна савремена медицинска установа у свету, у терцијалном нивоу здравствене заштите, треба да има. Под истим кровом функционише и служба лечења по највишим стандардима медицине, научно-истраживачког рада, у коме се тренутно ради на 62 научно-истраживачка задатка, у оквиру два мегапројеккта који се заснивају на базним и клиничким истраживањима, од великог значаја за систем одбране и српско здравство у целини. У ВМА се паралелно одвија и образовна делатност. Ту су и мала фабрика лекова - Институт за фармацију, Сектор за превентивно-медицинску заштиту, који здравствено надгледа теритотију наше државе, и моћан логистички апарат који брине о свим материјално-техничким аспектима функционисања овог колоса у коме постоји и ради и више од 35.000 разних медицинских уређаја.

Отворени за грађанство

* Прошле су две године од када је ВМА склопила уговор са здравством Србије о пружању услуга цивилним корисницима. Каква су досадашња ускуства?

- ВМА је била савезна институција, стварана у време када је држава била знатно већа од ове и пројектована за потребе такве државе. Након раздруживања државне заједнице Србија и Црна Гора, нашли смо се у својеврсном вакууму. Са попуњеношћу капацитета од 40 до 45 одсто ВМА није могла да издржи све трошкове. Проценили смо да део тих капцитета може функционално да се интегрише у здравствени систем државе и да грађани, под истим условима као и у другим клиничким центрима, могу да се лече у нашој установи. Упркос многим притисцима и искушењима, ослањајући се на сопствене снаге и ресурсе, захваљујући доброј процени руководства ВМА и јасној подршци система одбране, препознато је да ова институција може квалитетом, планским и организованим активностима да буде јак ослонац здравству државе. Време нас није демантовало. Капацитети ВМА данас су попуњени са више од 95 одсто, углавном најтежих болесника, међу којима је велики број цивилних осигураника.

* Од недавна ВМА један дан у седмици главна је здравствена установа у Београду за збрињавање хитних случајева. Каква су досадашња искуства?

У интересу грађана Србије, ВМА је прихавтила да сваке среде дежура као ургентни центар здравства Београда и наше државе. То се одвија веома добро. Србијом се све више шири добар глас о могућностима да се и најтежи здравствени проблеми решавају у нашој земљи. Досадашња искуства су веома позитивна. Појачали смо службу дежурства тако да сви пацијенти које примимо, истог дана и ноћи морају бити медицински збринути, тако да наредни дан започнемо као да се ништа није дешавало.

Препозната стручност

* Такозвани цивилни корисници здравствених услуга све чешће од својих лекара захтевају упут за преглед и лечење управо за ВМА. Шта их то привлачи?

- Вероватно су то углед, поверење, традиција, стручност, хуманост, професионалан однос и прихват, дакле све оно што треба да краси однос лекар-пацијент. Све то грађани препознају, а ми се трудимо да сачувамо оно што смо научили од наших претходника, које дубоко поштујемо. Настојимо да праксу надоградимо савременим методама и принципима. Дужни смо да болеснику и породици предочимо шта медицина заиста може. ВМА није општа болница која, након тријаже и разврставања повређених и оболелих, може да их упути у вишу медицинску инстанцу. Онај ко дође у ВМА има третман највишег нивоа здравствене заштите. Ако би се овде, на пример, мерио притисак и шећер, ако би оперисали само жучне кесе и киле, онда ВМА не би била оно што јесте.

* Храм здравља на чијем сте челу постао је познат и по успешним и учесталим трансплатацијама органа и по томе што се у ВМА води централна евиденција потенцијалних донора. Планирате ли, с тим у вези, нове подухвате?

- Након великих успеха које смо постигли, ову годину смо дефинисали као годину стабилизације. Дела, а не речи је девиза око које смо се сложили прошле године. Ове године је употпуњујемо, па кажемо: и речи и дела. Хоћемо да наша јавност зна да овде, у Београду, у нашој Србији, може да се у медицини уради оно што може у Лондону, Риму, Паризу или на било ком друго месту у свету, по истим стандардима и кавилитетима, али по вишеструко нижим ценама, комуницирајући на свом језику.
У протеклом периоду смо плански упућивали велики број стручњака широм света, од Хјустона до Токија да усвоје нове методе дијагностике и лечења и да исте примене у нашој медицинској пракси. Желимо да ВМА буде препознатљива установа која у викософистицираним процедурама лечења не заостаје за еминентним светским центрима. И мислим да у томе успевамо, о чему сведоче и импресије еминентних светских стручњака који посећују нашу установу. Недавно је овде боравио господин професор др Џон Волф, водеће име европске васкуларне хирургије. Са нама је радио четири дана и отишао импресиониран стручношћу, знањем, професионализмом и организацијом рада у ВМА. Куд ћете веће признање од тих речи! Иначе, хирургија је заштитни знак наше установе. И с тим у вези, успели смо да наш трансплатациони програм подигнемо на веома висок ниво, који сада постаје узданица здравственог система Србије. Одмакли смо у трансплатацијама јетре, бубрега, коштане сржи, матичних ћелија, које данас постају велики изазов у свету медицине. Успешно смо се ухватили укоштац са ендоскопским програмом минимално инвазивне хирургије, која подразумева тзв. медицинску услугу дан за дан. Болесник, након интеревнције тог дана иде кући. Тиме значајно растерећујемо здравствене фондове. У свету се више од 70 одсто хируршких интервенција уради на такав начин. Ми смо постигли ниво од око 30 одсто. Знамо да морамо ићи корак по корак. Све чинимо да развијемо програм трансплатације панкреаса, што је велики изазов за нашу хирургију. Али не само у домену хирургије, подједнако су значајни и наши резултати у области неурохирургије, ортопедије, хирургији ока, као и у другим областима медицине-интерној, превентивној медицини, стоматологији, фармацији.

У мисијама мира

* Стручњаци ВМА учествују и у мировним мисијама под заставом Уједињених нација. Да ли сте задовољни њиховим учинком?

Да, као интегрални део система одбране припадници ВМА учествују у мировним мисијама УН, достојно предстваљајући нашу војску, санитетску службу, стручност и професионализам српског леакра и војника.У мисији у Чаду, наш хируршки тим део је норвешког контингента. Тренутно је тамо екипа од 21 члана војног здравства наше државе.Похвале које добијамо о њиховом раду доказ су да имамо способне кадрове и да можемо укорак са светом.

* Колико успевате пратите технолошка достигнућа у медицини?

-Схватили да имамо веома добре и пожртвоване лекаре, али да не можемо да будемо компаративни са другима, ако наше резултате не упоређујемо на исти начин. То је разлог што смо, уз подршку менаџмента Министарства одбране, започели интензивну технолошку обнову и само у последње две године купили смо нову магнетну резонанцу снаге 3 тесле, мултислајсни скенер најновије генерације, нови дигитални мамограф, мониторинг систем за интензивну негу, нови санитетски возни парк итд.

* Часопис Војносанитетски преглед је познат на многим меридијанима?

- Пре неколико месеци наш стручни часопис је добио изузетно признање - увршћен је у СЦИЕ листу најпрестижнијих светских медицинских гласила. Дистрибуира се у више од 100 земаља света, а у њему се објављују најквалитетнији радови са ових простора, из војног и цивилног здравства.

Тежиште на тимском раду

* Како решавате проблеме у условима економске кризе. Да ли, на пример, може да се скрати време чекање пацијената на уградњу пејсмекера, које сада износи више од шест месеци?

- Оног момента када смо постали функционално интегрални систем здравства Србије били смо свесни да ту нисмо случајно, да ћемо имати пуно обавеза и свесно смо то прихватили. У том контексту настојимо да људима помогнемо у договоу са Мининистарством здравља. Листе чекања су реланост у свету. Оне подразумевају нешто где се плански користе расположива средства и кадровски ресурси. Ипак, и сада желим да обавестим Ваше читаоце да су војни осигураници наша првенствена циљна категорија. Официр и војник у униформи не сме да чека у ВМА на преглед. Ти људи имају апсолутни приоритет јер обављају и посебне задатке, а ВМА је љихова кућа здравља.

* Који су, тренутно, проблеми ВМА и како их решити?

- Оно по чему се препознајемо јесте то што проблеме не генеришемо. Кад их уочимо, настојимо да их што пре решимо. У свим стручним одлукама настојимо да тимски допринесемо одлукама, да разменом мишљења и критичким приступом дођемо до решења. Систем је важнији од појединца.Разноврсним активностима настојимо да побољшамо стандард запослених. Боримо се да првентивно делујемо и да предупредимо криминално поступање. Боримо се да неко на било који начин не доведе у питање част професије и мислим да у томе успевамо. Наравно, желимо да и даље инвестирамо у стручни и научни развој кадрова, едукацију, нове технологије, служећи здрављу и отаџбини!

Повезивање са светом

* Ваша сарадња са светом је све интензивнија?

Радимо на томе да се наша стручна комуникација и сарадња са еминентним светским центрима и даље унапређује. Потпуно смо ревитализовали нашу сарадњу са најпрестижнијим медицинским центрима у САД, имамо изузетну сарадња са Норвешком, Кином, Русијом, Немачком, Аустријом, Великом Британијом, афричким земљама, суседним државама. Настојимо да поново дођемо у ситуацију када су у ову кућу на едукацију долазиле на десетине младих лекара из света. Ти људи који су се у прошлости овде школовали, данас су наши најбољи медицински амбасадори широм света. Многи од њих су сада на високим положајима у својим државама. И ево, то се полако остварује. Ускоро очекујемо већу групу колега из Египта. Имамо најаве из Туниса, Либије, Судана…. Чинимо све да ВМА буде поуздан ослонац система одбране, али и здравственог система државе. Ако овде долазе стручњаци из света, боље ће нас упознати, схватиће да смо другачији него како нас под предрасудама сагледавају и та позитивна сазнања шириће се светом. Иначе, о поверењу које ВМА ужива у окружењу сведочи и све већи број пацијената из околних земаља који долази на лечење у ВМА. Велики број пацијената албанске националности из јужне српске покрајине, Косова и Метохије, такође долази у нашу установу.

Звонимир Пешић


НОВИ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

* ВМА је прошле године примила на школовање прву генерацију студената медицине (кадета Високе школе ВМА). Недавно је расписан конкурс за другу генерацију високошколаца. Којим сте се разлозима руководили када сте основали још један медицински факултет у земљи и какво је интересовање младих за упис на студије?

- ВМА има изузетан академски потенцијал који сачињава око 120 професора и 200 доктора наука. Такође, војно здравство има своје специфичности и захтева лекара и официра спремног да одговори свим изазовима нпр. масовних катастрофа, терористичких аката, промптно, стучно, професионално. За стицање тих специфичних знања, потребно је било додатно образовање свршених студената медицине и додатни материајлн издаци. Управо зато, уважавајући стратешки интерес система одбране и ВМА, а истовремено валоризујући академски потенцијал и могућности наше установе, упркос неким противљењима и отпорима тако својственим нашем етнопсихолошком простору, након акредитације студијских програма, почео је са радом и наш медицински факултет-Висока школа медицине ВМА.

Поносимо се студентима

Поносимо се са двадесет изузетних младића и девојака-кадета прве класе. Они ће бити велико богатство наше државе у годинама које долазе. Добри доктори, још бољи официри, и изузетни људи. Недавно је објављен конкурс за другу генерацију, 25 студената медицине. За студије на ВМА влада велико интересовање младих широм земље и иностранства. До сада се пријавило чак шест кандидата на једно место. Већина њих има школски просек 5,00. Ускоро очекујемо да се у парламенту усвоји Закон о Универзитету одбране, чиме ће наша Висока школа и формално променити назив и постати Медицински факултет овог Универзитета. Наши студенти су практично припадници Министарства одбране, а омогућено им је бесплатно школовање, смештај, исхрана, и што је најважније обезбеђено радно место и предвидива каријера, ако се за њу изборе резултатима свога рада.

Допунско академско образовање

Иначе, наша ВМА је више година уназад придружени члан заједнице медицинских факултета Србије. Изучили смо програме са свих факултета у земљи и иностранству. Додали смо још 34 изборна предмета, где кандидати могу да овладају бројним практичним знањима. Велика предност нашег факултета, а прихватили смо праксу еминентних светских факултета, је то што сви наши студенти имају свог ментора који их усмерава у раду и пружа им подршку. Наше студенте медицине учимо и комуникацијским вештинама. Изузетно је важно како лекар разговора са болесником. Не може медицинска технологија да реши све оно што може лекар. Не можемо само да се ослонимо на скенере и магнетне резонанце, јер бисмо се тада претворили у чипове технолошких целина медицине. Тиме бисмо, неки начин, робовали софистицираним уређајима, запостављајући закон да лекар треба да доноси одлуке, а да му технологија само у томе помаже. Један од три чиниоца у процесу лечења је сарадња са болесником. Болесник мора да схвати да ми ништа не можемо да урадимо, ако није мотивисан да се ухвати укоштац са проблемом. Ако успемо да га убедимо да и од њега пуно зависи, онда су му шансе за излечење велике.