Београд, 28. фебруар - Војномедицинска академија, коју многи сматрају „кућом последње наде” за излечење, обележиће у уторак 166. годишњицу постојања. Ова установа, осим што брине о здрављу војних осигураника, већ две године прима и све грађане који овде могу да се лече са упутима надлежних лекара, а убудуће ће сваке среде збрињавати хитне случајеве. О плановима даљег развоја, новинама у лечењу, усавршавањима стручњака, разговарали смо са генерал-мајором професором др Миодрагом Јевтићем, начелником Војномедицинске академије. „Протекла година остаће уписана у анале ВМА, веома успешни резултати и остварена обећања, период је брзо прошао, али смо задовољни јер смо реализовали највећи број планираних активности. Појачали смо позицију ВМА, обезбедили смо да буде још боље препозната, поново је постало престижно доћи у нашу установу”, каже Јевтић.

Изабрани сте за регионални центар из области војномедицинске сарадње. Истовремено, протекле године медицинари из око 20 земаља долазили су код вас на усавршавање и обуку. Зашто су одабрали ВМА?

Сертификати које имамо сврставају нас међу најбоље светске болнице, што се на свим скуповима којима присуствујемо истиче. Много колега из других земаља исказују потребу да се баш овде едукују, да усвоје наша знања и примењују их у својим државама. Али, и ми желимо од њих да учимо, па смо послали више од 40 млађих стручњака у најбоље медицинске установе у свету да стекну знање. Чланови смо и Балканског комитета војне медицине, где наши стручњаци бриљирају са резултатима које постижу. Прошле године је 117 стручњака ВМА, својеврсних амбасадора српске медицине, успешно представљало нашу земљу на светским научним скуповима.

Колико је пацијената у току прошле године прошло кроз ВМА и шта сте увели од нових дијагностичких процедура у лечењу?

У току протекле године забележили смо пораст броја медицинских услуга на свим нивоима за 10 до 20 одсто. Прегледали смо више од пола милиона пацијената, хоспитализовали смо 35.000 људи, урадили више од 24.000 разних хируршких интервенција, преко три милиона различитих дијагностичких и терапеутских процедура. Важно је што смо забележили и 400 операција на стабилизацији кичменог стуба. Искорак смо начинили и у области интервентне кардиологије и неурохирургије, као и ендоваскуларне хирургије. Обновили смо програм трансплантације јетре, урадили смо 24 трансплантације бубрега и желимо да наставимо да активно радимо на пројектима пресађивања органа у сарадњи са другим клиничким центрима у Србији. Помогли смо лекарима из Клиничког центра Ниш да овладају поступком пресађивања органа, што је још један допринос система одбране цивилном здравству.

Како цивили могу да дођу на лечење у ВМА? У којој мери лекари из цивилних здравствених установа шаљу пацијенте код вас?

ВМА веома успешно реализује уговор са РЗЗО-ом, који смо потписали пре две године. Око 40 одсто наших капацитета намењено је цивилним осигураницима. Тако да у том смислу ВМА има исти статус као Клинички центар Србије и грађани треба да знају да је ВМА спремна да их прихвати на лечење. Из Београда пацијенти могу долазити са упутом лекара, а из унутрашњости је неопходан и параф из надлежне филијале РЗЗО-а. Али, нисмо заборавили да су наша циљна категорија војни осигураници. Поставила се сумња да ће бити запостављени, што се показало као нетачно. Војни осигураник, официр, војник, мора имати апсолутни приоритет и не сме да чека.

Да ли је тачно да је ВМА трећа војномедицинска установа у свету, после Америке и Кине? По чему? Величини, процедурама, кадровима...?

Ми то нисмо знали. Чули смо да се то спомиње и драго ми је ако је тако. ВМА је мегасистем, медицински град у коме складно и ефикасно функционишу служба лечења, образовања и научноистраживачког рада. У овом храму здравља данас функционише 27 клиника, 17 института, моћан Дијагностичко-поликлинички центар са центром за дневну хирургију, Центар хитне помоћи, Центар за трансплантацију, Центар за контролу тровања, Одељење за здравствену негу. Ту је и моћан сектор превентивно-медицинске заштите, Институт за фармацију – мала фабрика лекова и Сектор за логистику који пружа потпору целој организацији. Дакле, осим организације, богатство и величину ВМА чине кадрови, светски признати ауторитети у различитим областима медицине, стоматологије и фармације, међу којима је више од 120 професора и доцената. Наравно, војна организација даје специфичан печат нашој установи.

Да ли сте задовољни медицинском опремом којом располажете?

У установи имамо 35.000 медицинских уређаја од којих ниједан није неисправан. Набавили смо најсавременију магнетну резонанцу снаге три тесле, опремили смо нову ангио-салу, обновили блокове за функционалну дијагностику у гастроентерологији и пулмологији, мониторинг систем у одељењима интензивне неге, обновили санитетски возни парк у који деценијама није улагано.

Шта Висока школа ВМА има што је издваја од других медицинских факултета у Србији? Због чега је било противљења да се она оснује?

Одлуком владе прошле године је формирана Висока школа медицине која ће наредних дана и формално постати Медицински факултет Универзитета одбране. Наш циљ је да се школују добри лекари и одлични официри који могу да реагују у свакој ситуацији. По завршетку школовања имаће радно место, јер их ми не школујемо за биро рада, већ за потребе система одбране. А када је реч о противљењу, то није питање за мене већ за неке друге људе. Ми смо се борили и желели да будемо наставна база Медицинског факултета, али нисмо наишли на разумевање. Ја сам човек струке, а не политике. После детаљних анализа одлучили смо да се морамо окренути себи. ВМА је сада и придружени члан заједнице медицинских факултета у Србији.

Лекари су у мировним мисијама, рецимо, у Чаду. Да ли је било изазова у лечењу болести које не постоје код нас?

У оквиру тимова нашег Министарства одбране и Војске Србије који учествују у мировним мисијама УН су и наши припадници. Један број наших лекара и медицинских техничара је био у Чаду, друга група је сада тамо. Њихова запажања и искуства биће објављена у монографији коју припремамо. На основу разговора са њима увидео сам да су добро представљали државу и војску и да ни у чему нису заостајали за колегама из других земаља. Добили су и медаље од УН.

Многи пацијенти сматрају да је ваша кућа најбоља и желе баш ту да се лече? Важите за установу у којој се лече и познате личности. Можете ли да кажете нека имена тих људи који су били задовољни третманом у ВМА?

Код нас се под истим кровом налази све што је потребно савременој медицини, а око 10.000 људи сваки дан прође кроз ВМА. За решавање проблема не чекамо дане, већ за 15 минута окупимо најбоље стручњаке, који усаглашавају ставове и конзилијарно одлучују о лечењу пацијента. Код нас се запошљавају само они који су специјалистички испит положили са највишом оценом. Трудимо се да људима улијемо сигурност да ће брзо завршити лечење и бити задовољни. Иако навијам за Звезду, поштујем слоган навијача Партизана: „За друге се навија, Партизан се воли”. Тако је и код нас случај, људи нас поштују и имају поверења у своју ВМА. Будући да поштујемо интегритет пацијената, не могу говорити о именима.

Било је случајева да су због корупције хапшени и медицинари са ВМА. На који начин се борите против корупције?

То су ружне ствари. Овде ради око 3.000 људи и ни у једном случају не оправдавам нити браним овакве појаве. Корупција је велико зло. Ни медицинари нису имуни, нажалост, понеки посрну у моралном смислу, полакоме се за нешто што може да их доведе у непријатну ситуацију. Треба се изборити да до тога уопште не дође. Свако може да погреши, а суштина је да се грешке не понове. Залажем се да се сваки случај санкционише, испита и да се да пример другима да тако не може да се ради.

Зар није мерило успеха долазак људи из иностранства да се лече у некој кући? Долазе ли вам странци као пацијенти?

Долази нам пуно пацијената из Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Румуније, Бугарске. Пацијенти су нам и представници дипломатског кора, као и они који су у мировним мисијама. Пацијенти су нам и менаџери угледних компанија. Задовољни су нашим третманом и то је за нас велики успех.

Данијела Давидов-Кесар