Адекватан унос калцијума и витамина Д и одговарајућа физичка активност су неопходни за постизање оптималне коштане густине у младости. Веома је значајно и избегавање штетних навика као што су пушење и конзумација алкохола које негативно утичу на коштану густину. За жене које су ушле у менопаузу очекивани губитак коштане масе може се предупредити применом хормонске супституционе терапије односно надокнадом женских полних хормона који недостају. Ако је раније уклоњена материца примењују се естрогени, а ако је материца присутна естрогени у комбинацији са прогестероном. Треба имати на уму потенцијалне нежељене ефекте ове терапије, као што су повећан ризик за развој карцинома дојке, кардиоваскуларних обољења и тромбоембо-лијских манифестација. У околностима када је контраиндикована примена естрогена може се применити група лекова са истим заштитиним ефектима на кост али са мање нежељених ефеката, а који се називају селективним модулаторима естрогенских рецептора. Меду њима се најшире примењује ралоксифен. Бисфосфонати су велика група лекова за које је поуздано доказано да вишегодишњим узимањем повећавају коштану масу и смањују ризик од прелома костију. Они су значајно унапредили терапију остеопорозе али и других метаболичких болести костију. У овој групи лекова најшире се примењује алендронат било у свакодневној дози од 10 мг или једној недељној дози од 70 мг, рисендронат у дози од 35 мг једном недељно и ибандронат било у оралној дози од 150 мг једном недељно или као једна интравенска ињекција од 3 мг у тромесечним интервалима. На крају треба истаћи и препарате хормона који учествују у регулацији метаболизма калцијума као што су калцитонин и терипаратид. Уз предходно поменуте лекове у организам треба уносити најмање 800 и.ј. витамина Д и 1 до 1,5 г калцијума дневно. Лечење остеопорозе треба прилагодити сваком пацијенту понаособ, а избор лекова треба препустити лекару.