Седма национална школа перитонеумске дијализе у организацији Удружења нефролога Србије и Клинике за нефрологију Војномедицинске академије одржана је од 6. до 8. јуна 2013. године на Дивчибарама. Поред заступника начелника Клинике за нефрологију ВМА пуковника проф. др Драгана Јовановића, који је присуствовао раду школе, предавачи са ВМА били су начелник Центра за трансплантацију солидних органа ВМА пуковник др Невен Вавић и проф. др Ђоко Максић, др Дејан Пилчевић и др Бранкица Терзић са Клинике за нефрологију ВМА.Такође, међу предавачима били су и проф. др Славица Рађен из Сектора за превентивну медицину ВМА и доц. др Саша Василијић из Института за медицинска истраживања ВМА.

Главна тема школе коју је ове године похађало 80 лекара и 30 медицинских сестара била је „Перитонеум као дијализна мембрана“. У три сесије предавања и две радионице 22 еминентна предавача из земље и иностранства презентовала су најновија теоријска и практична достигнућа везана за ултраструктуру и функцију перитонеумске мембране као природне семипермеабилне дијализне мембране.

Наглашен је значај примене биокомпатибилних раствора са ултраниским концентрацијама деградационих продуката глукозе, неутралних раствора са лактатом и физиолошким пуфером бикарбонатом, односно раствора са алтернативним осмотским средствима, а све у циљу минимизирања штетних ефеката биоинкомпатибилних раствора по функцију и структуру перитонеумске мембране.

Проблем адекватности перитонеумске дијализе изложен је у духу најновијих европских и канадских смерница са посебним освртом на значај нормоволемије и недељног клиренса уреје. Адекватно прописивање перитонеумске дијализе након увида у транспортне карактеристике перитонеумске мембране, примена раствора са икодекстрином и аутоматске перитонеумске дијализе, обезбеђују остварење минимално прихватљиве дозе дијализе чак и код ануричних болесника.

Шећерна болест постаје све евидентнија и у нашој земљи и према статистици сваки четврти болесник на хроничној дијализи има дијабетесну нефропатију те су посебно продискутоване специфичности дијализе болесника са шећерном болешћу тип I и II, укључујући примену неглукозних раствора у циљу што мањег локалног и системског оптерећења глукозом.

Детаљно су изложене индикације и контраиндикације за трансплантацију бубрега и бубрега и панкреаса симултано као метод избора при лечењу болесника са програма хроничне перитонеумске дијализе, као и резултати трансплантације у погледу преживљавања болесника, графта и учесталости јављања појединих компликација. Изложени резултати недвосмислено су указали на бројне предности перитонеумске дијализе као претрансплантационе методе лечења.

У радионицама за лекаре и сестре приказани су и најновији ставови везани за контролу волемије и превенцију потхрањености болесника, односно најновији софтвери за прорачун транспортних карактеристика перитонеумске мембране и адекватности дијализе.