Свечаност поводом обележавања 55 година војне хемодијализе, у склопу које је одржан стручни симпозијум под називом „Фактори од значаја за дуготрајно преживљавање пацијената на хроничној дијализи“ у организацији Клинике за нефрологију Војномедицинске академије (ВМА) и Нефролошке секције Српског лекарског друштва (СЛД), одржана је данас, 9. новембра 2018. године у амфитетару ВМА.

Заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић поздравио је присутне испред војног здравства, честитао празник војне нефрологије и истакао да је почетак примене акутне и хроничне хемодијализе у војном здравству симболичан по много чему. Рекао је да то је један од пионирских корака на овим просторима, започет захваљујући храбрости, ентузијазму и пожртвованости нашег санитетског особља које се усавршавало у земљи и иностранству, а потом нова знања и методе примењивало у лечењу наших грађана. Нагласио је да је једна од најефикаснијих мера унапређења живота дијализираних пацијената трансплантација и да ВМА ради на томе да се трансплантациони програм прошири и квалитативно и квантитативно.

Декан Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране у Београду пуковник проф. др Тихомир Илић рекао је да је данашње окупљање приказ јединства онога што представља струку, науку и образовање у војном здравству. Изразио је задовољство што је скуп подржао велики број бивших и садашњих колега јер је то најбољи начин да се одржи континуитет знања и снага науке.

Начелник Клинике за нефрологију ВМА пуковник проф. др Ђоко Максић упознао је присутне са историјатом Клинике за нефрологију, која је фомирана 1962. године у оквиру Клинике за унутрашње болести. Захваљујући ентузијазму и посвећености целог тима, а највише др Свете Суше, који је успешно завршио стручно усавршавање у Паризу, убрзо по оснивању млада нефролошка служба урадила прву хемодијализу у ВМА почетком 1963. године. Прва трансплантација бубрега обављена је на ВМА 30. јануара 1996. године и сада је то рутинска процедура. До сада је трансплантирано око 450 бубрега, што сродничком што кадаверичном трансплантацијом, у овој години 19, рекао је проф. Максић.

Присутнима се обратила и најстарија пацијенткиња на кућној дијализи Снежана Вукотић, која се захвалила лекарима и особљу ВМА на 37 година успешног лечења. Такође, директор Центра ургентне медицине Клиничког центра Крагујевац проф. др Татјана Лазаревић захвалила се колегама ВМА на одличној сарадњи.

Након културно-уметничког програма у извођењу етно састава „Јелек“, симпозијум је настављен са радом под председавањем проф. Максића и председнице Нефролошке секције СЛД проф. др Дијане Јовановић.