Светски дан бубрега - 14. март, обележен је данас у организацији Удружења „Заједно за нови живот“ конференцијом за медије и промоцијом нове брошуре за пацијенте који болују од хроничне бубрежне слабости.

У изради брошуре и на самом догађају учествовали су нефролози Војномедицинске академије - начелник Клинике за нефрологију ВМА пуковник доц. др Невен Вавић и др Јелена Тадић.

Од хроничне болести бубрега болује свака десета особа на свету, а услед чињенице да се дијагноза због недостатка симптома поставља касније у односу на фазе болести, догађај је био посвећен превенцији и примарној здравственој заштити. Касније уочавање развоја болести може довести не само до високих трошкова лечења већ и до много лошијег квалитета живота оболелих, а према најновијим проценама око 700 хиљада пацијената у Србији живи са овом хроничном болешћу.

Како је навео др Вавић ради се о болести која поприма епидемијске размере јер све већи број старијих особа има повишен притисак и дијабетес, што су фактори ризика који оштећују бубреге:

„У последње време је и дијагностика бубрежних обољења боља, па је и то разлог све већег дијагностиковања пацијената. Међутим, велики проблем представља чињеница да болест не даје симптоме, чак некада и до претерминалне фазе, због чега имамо велики број људи који не знају да имају болест и самим тим се не контролишу нити лече. Последњи подаци показују да смо имали три милиона смрти од бубрежних болести током 2019. године. Са друге стране, пацијенти са оштећењем функције и структуре бубрега имају велику учесталост и смртност од кардиоваскуларних обољења, па велики број бубрежних болесника неће ни дочекати дијализу или трансплантацију. То је та веза између срца и бубрега, специфичан клинички ентитет у коме нарушена срчана функција доводи до пада функције бубрега или обрнуто. Морамо да подвучемо да је превенција болести бубрега најзначајнија, а она укључује редовне контроле крви и урина и хигијенско-дијететске мере. У терминалном стадијуму оштећења бубрега важно је одржавати добар стандард дијализног лечења и наравно, непрекидно подизати свест о значају донорства и трансплантације бубрега“ - истакао је пк доц. др Невен Вавић, начелник Kлинике за нефрологију ВМА.

Kако се хронична болест бубрега дијагностикује у касним стадијумима, за највећи број пацијената једине опције лечења су дијализа и трансплантација бубрега. Трансплантација захтева одговарајућег донора, комплексну хирургију и доживотну имуносупресивну терапију. Управо из тих разлога, као и чињенице да прогнозе стручњака указују на то да ће до 2040. године болести бубрега бити пети водећи узрок смрти у свету, овогодишњи Светски дан бубрега обележен је наглашавањем превенције бубрежних болести и ширењем свести о овом озбиљном здравственом проблему, који често не испољава симптоме.

Светски дан бубрега обележава се од 2006. године захваљујући иницијативи Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља света.

Удружење “Заједно за нови живот”, заједно са најеминентнијим лекарима, у циљу превенције и лакшег суочавања пацијената са овом болешћу, израдило је брошуру како би што више пацијената могло да дође до ње.

Електронску верзију брошуре можете преузети овде.