Обележен Дан Војномедицинске академије
02. 03. 2012
У Амфитеатру Војномедицинске академије данас је обележено 168 година постојања те медицинске установе. Свечаности су присуствовали министар одбране Драган Шутановац, начелник Војномедицинске академије бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић, министар здравља Зоран Станковић, заменик начелника Генералштаба ВС генерал-мајор Милан Бјелица, ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник проф. др Миодраг Јевтић, начелник Војне академије генерал-мајор Младен Вуруна, представници Министарства одбране и Војске Србије, верских организација, личности из јавног и културног живота и бројни гости.
О Војномедицинској академији, резултатима рада у претходној години и плановима за будућност говорио је начелник ВМА генерал Новаковић. Он је истакао да је та високошколска јединица највећа војна болница у Србији и региону, позната по свом раду широм света, синоним традиције и поверења и бренд који промовише нашу земљу на најбољи начин.
- Након мало више од годину дана од како сам ступио на ову дужност могу да кажем да сам задовољан резултатима који су постигнути. У сваком сегменту рада ВМА, а то су такозвана три стуба - здравство, образовање и школство, постигнут је напредак. Што се здравства тиче, начињени су квантитативни помаци у броју лечених и излечених, али и квалитативни, јер су примењене нове дијагностичке процедуре, нарочито на радиологији. Значајне новине су и у терапијском смислу, јер су примењени најновији протоколи у лечењу малигне болести, у било у ком сегменту. Министарство здравља дало нам је дозволу да постанемо референтни онколошки центар што значи да можемо не само да дијагностикујемо малигну болест него и да је лечимо одговарајућом терапијом - рекао је генерал Новаковић.
Он је нагласио да је у образовању највећа новост акредитација Медицинског факултета ВМА, као дела Универзитета одбране на који су до сада уписане три класе кадета. Средином ове године Војномедицинска академија биће домаћин Балканског конгреса војне медицине, а добила је и понуду да организује Европски конгрес војне медицине 2014. године.
- Настављамо истим темпом, планирамо набавку нове опреме, увођење савремених метода лечења, унапређење медицинске професије и усавршавање кадрова, интензивирање међународне сарадње, борбу против корупције и стварање услова за даље побољшање материјалног положаја запослених. Све то у циљу подизања квалитета здравствене заштите наших пацијената, и војних и цивилних осигураника. ВМА постоји због својих пацијената - истакао је начелник те установе и додао да ће додатни напори бити усмерени ка побољшању односа медицинског особља према пацијентима, као и да никаква техника ни скупи апарати не вреде ако људски фактор закаже.
Честитајући запосленима и бившим запосленима Војномедицинске академије празник те установе и 168 година постојања, министар одбране Драган Шутановац истакао је да се претходне четири године у раду министарства могу окарактерисати као реформске године, при чему је реформе у области војног здравства оценио као најважније.
„Потпуна професионализација Војске Србије, формирање Универзитета одбране, Војномедицинског факултета, али и пензиона и здравствена реформа представљају реформе које су у директној вези са војним здравством и Војномедицинском академијом“, рекао је министар Шутановац нагласивши да се обнова ВМА у претходне четири године одвијала у два правца. Један правац односио се на кадровску обнову, а други на технолошко-техничку обнову и модернизацију, у шта је, према министровим речима, уложено око девет стотина милиона динара, односно девет милиона евра.
„Новац је уложен у набавку нових апарата, као што су линеарни акцелератор, мултислајсни скенер, ангио сале и велики број других медицинских апарата. Данас постоји 32 хиљаде уређаја од којих је 95 посто исправно“, истакао је Шутановац подсетивши да се пре неколико година у јавности расправљало о томе да ли ВМА треба да буде у оквиру Министарства и да ли треба да буде Војномедицинска академија, а да је та установа 2008. године функционално интегрисана у систем здравствене заштите Републике Србије.
„Данас на ВМА могу да се лече сви грађани са адекватним упутом. За то време болнички је лечено око 90 хиљада цивилних лица и урађено је више од стотину хиљада операција. У току јануара и наше војне болнице у Нишу и Новом Саду отвориле су своја врата и пружају медицинску помоћ цивилном становништву, што је изузетно важан допринос општем здравственом стању у Републици. Обећали смо 2008.године да ћемо учинити све да ВМА буде најбоља и најопремљенија болница у овом делу Европе, а неки од података то и доказују“, рекао је министар одбране напоменувши као веома важно то да ова установа поседује свих пет сертификата међународног стандарда и квалитета, сертификат и акредитацију за лабораторијску дијагностику у пет области.
Ове године обележава се четири године постојања и две године акредитованог рада Медицинског факултета ВМА, а у току је упис четврте генерације кадета Војне и Војномедицинске академије. Одзив кандидата, према министровим речима удвостручен је у односу на прошлу годину.
„ Завршетком позиционирања Војномедицинске академије створили смо конкурентну понуду у међународној војној сарадњи за школовање и усавршавање медицинског кадра. Све земље у региону, али не само у региону, јер имамо и кадете из Либије, Анголе, очекујемо петнаест алжирских војних лекара који ће доћи на усавршавање у Србију, а имамо и озбиљне разговоре са две афричке државе, једном у којој бисмо били задужени за формирање њихове војне болнице, и другом у коју бисмо слали наше војне стручњаке који би тамо радили у сарадњи са њиховом војском“, назначио је Шутановац, подсетивши на добру сарадњу са Норвешком, Кином, Чешком, САД и Русијом и још четрдесет земаља.
Према његовим речима од великог значаја је и ангажовање припадника ВМА у мировним мисијама, пре свега у Конгу и у Чаду. „Данас док славимо 168 година постојања ВМА треба да пошаљемо поздраве и припадницима ове установе и санитета Србије и Војске Србије који се налазе у Конгу у мировној мисији. Посао који они обављају јесте посао који подиже капацитете наше Војске, али и наше државе у склопу интеграција којима тежимо“, рекао је министар додавши да је активним учешћем у мировним операцијама и међународним вежбама и међународном сарадњом са војномедицинским установама допринето побољшању спољнополитичког капацитета наше државе.
Говорћи о реализованим задацима министар је подсетио на оно што предстоји овој установи и Министарству одбране.
- Желимо да наставимо технолошку обнову и модернизацију ВМА, па је планирано комплетно обнављање операционог блока и интензивне неге, рекао је министар одбране наглашавајући да је у плану набавка санитетског хеликоптера за брзо и адекватно реаговање мобилних санитетских екипа ВМА на територији целе Републике. Он је такође истакао да се реформом пензионог система и реформом војно-здравственог осигурања, која је у току, стварају услови за озбиљније и адекватније финансирање војног здравственог система.
- Подсећам да је бивши пензиони фонд дуговао 7,4 милијарде динара нашем здравственом фонду, а откако смо завршили реформу пензионог система, фонд на месечној основи уплаћује сав новац за војне пензионере, који имају здравствену заштиту у оквиру наших војних установа, казао је министар Шутановац.
Он је обећао да ће се у наредном периоду много више пажње на ВМА поклонити научно-истраживачком раду, за који ће се ове године одвајати значајна средства, пре свега за оне примењене радове који имају велики значај за Војску Србије.
- Желимо да најперспективније младе лекаре шаљемо на усавршавање у најпрестижније медицинске установе широм света као што ми прихватамо школовање страних официра и лекара код нас, рекао је министар одбране. Он је истакао како је у претходне четири године много учињено на побољшању материјалног статуса запослених у систему одбране, али да тај део посла не зависи само од Министарства одбране. Посебно је напоменуо да више треба ценити рад и значај средњег медицинског кадра и да и они, по угледу на остале припаднике војске који имају трупни додатак, добијају адекватну надокнаду.
- Очекује нас адекватна и свеобухватна анализа постојеће организационе шеме и успостављање нове, која ће омогућити бржу и бољу медицинску услугу у оквиру кадровског плана. У склопу Министарства одбране и Војске Србије, али и у ВМА, постоји потреба да се започне нова реорганизација како би се људи из система упослили у пуном капацитету, рекао је министар Шутановац и подсетио да се ових дана расписује конкурс за 97 нових припадника ВМА. Он је напоменуо да тим конкурсом Министарство показује жељу да ВМА буде на нивоу који грађани Србије од те институције и очекују.
- Данас у Србији, региону и већем делу света, ВМА представља светао пример и не постоји ни један инострани министар одбране који није показао интересовање за сарадњу са овом установом, рекао је министар одбране изразивши наду да ће у будућности бити још прилика да се представљају знања и капацитети ВМА и изван граница Србије.
Ове године промовисано је пет доктора наука којима је дипломе уручио начелник ВМА бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић. То су мајор Александар Томић, потпуковник Јанко Пејовић, Милена Миљковић, Зоран Петровић и Мирослав Броћић.
Сваке године, на овој свечаности, бира се и најбоља организацијска јединица Војномедицинске академије за претходну годину. Посебну тежину овом признању даје чињеница да га додељују колеге. Четврту годину за редом признање је добила Клиника за ургентну интерну медицину. На свечаности је начелнику те клинике пуковнику проф. др Бранку Глигићу Војну спомен медаљу уручио министар одбране Драган Шутановац, а плакету начелник Војномедицинске академије бригадни генерал Маријан Новаковић.
Медаље „др Владан Ђорђевић“ за најбоље хирурге у земљи добили су бивши начелник Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА генерал-мајор у пензији проф. др Бранислав Пантелић и директор Института за ортопедско-хируршке болести проф. др Слободан Славковић. Одличјe је проф. Славковићу уручио начелник Групе хируршких клиника пуковник проф. др Небојша Јовић, док ће проф. др Браниславу Пантелићу медаља накнадно бити уручена.
Награда аутору године часописа „Војносанитетски преглед“ установљена је 1995. године у жељи да истакне значај публиковања у научним часописима за ширење и унапређење медицинске струке и науке. Овогодишњи добитник, прим. др сц. мед. Зоран Станојковић из Завода за трансфузију крви у Нишу, у току прошле године објавио је три рада у том часопису. Примаријус др Станојковић други је добитник признања из тзв. цивилних институција. Награду је уручио начелник Управе за војно здравство пуковник проф. др Зоран Поповић.
Војномедицинска академија отворена је за све грађане Србије као и стране држављане. Реч је о институцији у систему одбране Републике Србије као интегративном делу Министарства одбране и стратешком бренду наше земље и Војске на путу укључења у евроатлантске интеграције.
О Војномедицинској академији, резултатима рада у претходној години и плановима за будућност говорио је начелник ВМА генерал Новаковић. Он је истакао да је та високошколска јединица највећа војна болница у Србији и региону, позната по свом раду широм света, синоним традиције и поверења и бренд који промовише нашу земљу на најбољи начин.
- Након мало више од годину дана од како сам ступио на ову дужност могу да кажем да сам задовољан резултатима који су постигнути. У сваком сегменту рада ВМА, а то су такозвана три стуба - здравство, образовање и школство, постигнут је напредак. Што се здравства тиче, начињени су квантитативни помаци у броју лечених и излечених, али и квалитативни, јер су примењене нове дијагностичке процедуре, нарочито на радиологији. Значајне новине су и у терапијском смислу, јер су примењени најновији протоколи у лечењу малигне болести, у било у ком сегменту. Министарство здравља дало нам је дозволу да постанемо референтни онколошки центар што значи да можемо не само да дијагностикујемо малигну болест него и да је лечимо одговарајућом терапијом - рекао је генерал Новаковић.
Он је нагласио да је у образовању највећа новост акредитација Медицинског факултета ВМА, као дела Универзитета одбране на који су до сада уписане три класе кадета. Средином ове године Војномедицинска академија биће домаћин Балканског конгреса војне медицине, а добила је и понуду да организује Европски конгрес војне медицине 2014. године.
- Настављамо истим темпом, планирамо набавку нове опреме, увођење савремених метода лечења, унапређење медицинске професије и усавршавање кадрова, интензивирање међународне сарадње, борбу против корупције и стварање услова за даље побољшање материјалног положаја запослених. Све то у циљу подизања квалитета здравствене заштите наших пацијената, и војних и цивилних осигураника. ВМА постоји због својих пацијената - истакао је начелник те установе и додао да ће додатни напори бити усмерени ка побољшању односа медицинског особља према пацијентима, као и да никаква техника ни скупи апарати не вреде ако људски фактор закаже.
Честитајући запосленима и бившим запосленима Војномедицинске академије празник те установе и 168 година постојања, министар одбране Драган Шутановац истакао је да се претходне четири године у раду министарства могу окарактерисати као реформске године, при чему је реформе у области војног здравства оценио као најважније.
„Потпуна професионализација Војске Србије, формирање Универзитета одбране, Војномедицинског факултета, али и пензиона и здравствена реформа представљају реформе које су у директној вези са војним здравством и Војномедицинском академијом“, рекао је министар Шутановац нагласивши да се обнова ВМА у претходне четири године одвијала у два правца. Један правац односио се на кадровску обнову, а други на технолошко-техничку обнову и модернизацију, у шта је, према министровим речима, уложено око девет стотина милиона динара, односно девет милиона евра.
„Новац је уложен у набавку нових апарата, као што су линеарни акцелератор, мултислајсни скенер, ангио сале и велики број других медицинских апарата. Данас постоји 32 хиљаде уређаја од којих је 95 посто исправно“, истакао је Шутановац подсетивши да се пре неколико година у јавности расправљало о томе да ли ВМА треба да буде у оквиру Министарства и да ли треба да буде Војномедицинска академија, а да је та установа 2008. године функционално интегрисана у систем здравствене заштите Републике Србије.
„Данас на ВМА могу да се лече сви грађани са адекватним упутом. За то време болнички је лечено око 90 хиљада цивилних лица и урађено је више од стотину хиљада операција. У току јануара и наше војне болнице у Нишу и Новом Саду отвориле су своја врата и пружају медицинску помоћ цивилном становништву, што је изузетно важан допринос општем здравственом стању у Републици. Обећали смо 2008.године да ћемо учинити све да ВМА буде најбоља и најопремљенија болница у овом делу Европе, а неки од података то и доказују“, рекао је министар одбране напоменувши као веома важно то да ова установа поседује свих пет сертификата међународног стандарда и квалитета, сертификат и акредитацију за лабораторијску дијагностику у пет области.
Ове године обележава се четири године постојања и две године акредитованог рада Медицинског факултета ВМА, а у току је упис четврте генерације кадета Војне и Војномедицинске академије. Одзив кандидата, према министровим речима удвостручен је у односу на прошлу годину.
„ Завршетком позиционирања Војномедицинске академије створили смо конкурентну понуду у међународној војној сарадњи за школовање и усавршавање медицинског кадра. Све земље у региону, али не само у региону, јер имамо и кадете из Либије, Анголе, очекујемо петнаест алжирских војних лекара који ће доћи на усавршавање у Србију, а имамо и озбиљне разговоре са две афричке државе, једном у којој бисмо били задужени за формирање њихове војне болнице, и другом у коју бисмо слали наше војне стручњаке који би тамо радили у сарадњи са њиховом војском“, назначио је Шутановац, подсетивши на добру сарадњу са Норвешком, Кином, Чешком, САД и Русијом и још четрдесет земаља.
Према његовим речима од великог значаја је и ангажовање припадника ВМА у мировним мисијама, пре свега у Конгу и у Чаду. „Данас док славимо 168 година постојања ВМА треба да пошаљемо поздраве и припадницима ове установе и санитета Србије и Војске Србије који се налазе у Конгу у мировној мисији. Посао који они обављају јесте посао који подиже капацитете наше Војске, али и наше државе у склопу интеграција којима тежимо“, рекао је министар додавши да је активним учешћем у мировним операцијама и међународним вежбама и међународном сарадњом са војномедицинским установама допринето побољшању спољнополитичког капацитета наше државе.
Говорћи о реализованим задацима министар је подсетио на оно што предстоји овој установи и Министарству одбране.
- Желимо да наставимо технолошку обнову и модернизацију ВМА, па је планирано комплетно обнављање операционог блока и интензивне неге, рекао је министар одбране наглашавајући да је у плану набавка санитетског хеликоптера за брзо и адекватно реаговање мобилних санитетских екипа ВМА на територији целе Републике. Он је такође истакао да се реформом пензионог система и реформом војно-здравственог осигурања, која је у току, стварају услови за озбиљније и адекватније финансирање војног здравственог система.
- Подсећам да је бивши пензиони фонд дуговао 7,4 милијарде динара нашем здравственом фонду, а откако смо завршили реформу пензионог система, фонд на месечној основи уплаћује сав новац за војне пензионере, који имају здравствену заштиту у оквиру наших војних установа, казао је министар Шутановац.
Он је обећао да ће се у наредном периоду много више пажње на ВМА поклонити научно-истраживачком раду, за који ће се ове године одвајати значајна средства, пре свега за оне примењене радове који имају велики значај за Војску Србије.
- Желимо да најперспективније младе лекаре шаљемо на усавршавање у најпрестижније медицинске установе широм света као што ми прихватамо школовање страних официра и лекара код нас, рекао је министар одбране. Он је истакао како је у претходне четири године много учињено на побољшању материјалног статуса запослених у систему одбране, али да тај део посла не зависи само од Министарства одбране. Посебно је напоменуо да више треба ценити рад и значај средњег медицинског кадра и да и они, по угледу на остале припаднике војске који имају трупни додатак, добијају адекватну надокнаду.
- Очекује нас адекватна и свеобухватна анализа постојеће организационе шеме и успостављање нове, која ће омогућити бржу и бољу медицинску услугу у оквиру кадровског плана. У склопу Министарства одбране и Војске Србије, али и у ВМА, постоји потреба да се започне нова реорганизација како би се људи из система упослили у пуном капацитету, рекао је министар Шутановац и подсетио да се ових дана расписује конкурс за 97 нових припадника ВМА. Он је напоменуо да тим конкурсом Министарство показује жељу да ВМА буде на нивоу који грађани Србије од те институције и очекују.
- Данас у Србији, региону и већем делу света, ВМА представља светао пример и не постоји ни један инострани министар одбране који није показао интересовање за сарадњу са овом установом, рекао је министар одбране изразивши наду да ће у будућности бити још прилика да се представљају знања и капацитети ВМА и изван граница Србије.
Ове године промовисано је пет доктора наука којима је дипломе уручио начелник ВМА бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић. То су мајор Александар Томић, потпуковник Јанко Пејовић, Милена Миљковић, Зоран Петровић и Мирослав Броћић.
Сваке године, на овој свечаности, бира се и најбоља организацијска јединица Војномедицинске академије за претходну годину. Посебну тежину овом признању даје чињеница да га додељују колеге. Четврту годину за редом признање је добила Клиника за ургентну интерну медицину. На свечаности је начелнику те клинике пуковнику проф. др Бранку Глигићу Војну спомен медаљу уручио министар одбране Драган Шутановац, а плакету начелник Војномедицинске академије бригадни генерал Маријан Новаковић.
Медаље „др Владан Ђорђевић“ за најбоље хирурге у земљи добили су бивши начелник Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА генерал-мајор у пензији проф. др Бранислав Пантелић и директор Института за ортопедско-хируршке болести проф. др Слободан Славковић. Одличјe је проф. Славковићу уручио начелник Групе хируршких клиника пуковник проф. др Небојша Јовић, док ће проф. др Браниславу Пантелићу медаља накнадно бити уручена.
Награда аутору године часописа „Војносанитетски преглед“ установљена је 1995. године у жељи да истакне значај публиковања у научним часописима за ширење и унапређење медицинске струке и науке. Овогодишњи добитник, прим. др сц. мед. Зоран Станојковић из Завода за трансфузију крви у Нишу, у току прошле године објавио је три рада у том часопису. Примаријус др Станојковић други је добитник признања из тзв. цивилних институција. Награду је уручио начелник Управе за војно здравство пуковник проф. др Зоран Поповић.
Војномедицинска академија отворена је за све грађане Србије као и стране држављане. Реч је о институцији у систему одбране Републике Србије као интегративном делу Министарства одбране и стратешком бренду наше земље и Војске на путу укључења у евроатлантске интеграције.
ВМА обележава данашњи датум као сећање на 2. март 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао Указ којим се проглашава „Закон о устројенију шпитаља Централне војске“.
