НОВОСТИ: Збринули смо све пацијенте
02. 03. 2010
Београд, 2. март - ВИСОКА школа медицине Војномедицинске академије постаће саставни део Универзитета одбране који ће бити основан до краја месеца. Сви ранији покушаји да се интегришемо у академску заједницу Србије нису дали резултате и учинили смо, уз помоћ Министарства одбране, оно што смо морали. Сами школујемо потребне кадрове. Наши студенти имају обезбеђен посао и каријеру - каже у интервјуу "Новостима" генерал-мајор професор др Миодраг Јевтић, начелник Војномедицинске академије, која у уторак обележава 166 година постојања.
Генерал Јевтић каже да је протекла година била успешна: ВМА је кадровски ојачана и технолошки осавремењена, успешно је одрадила медицинско обезбеђење Универзијаде са више од 10.000 учесника. Наши припадници, у оквиру медицинског тима Војске Србије, активни су учесници у мировној мисији УН у Чаду при норвешкој пољској болници и за рад, исказану стручност и професионализам добили су медаљу норвешког министра одбране и признање УН. Војносанитетски преглед је увршћен на СЦИЕ листу најпрестижнијих медицинских часописа и дистрибуира се у више од 100 земаља. Добра сарадња са СПЦ крунисана је отварањем параклиса - капеле на ВМА.
* Професор др Томица Милосављевић, министар здравља, очекује да се ускоро обједине два здравствена осигурања - цивилно и војно. Да ли то мења нешто у позицији ВМА?
- То треба да се решава између два министарства - одбране и здравља. Отворени смо за све пацијенте, али смо првенствено усредсређени на војне осигуранике.
* Ипак, захваљујући повезивању са јавним здравством, имате све више посла?
- Прошле године смо имали пораст услуга за 10-20 одсто на свим нивоима. Највероватније је то последица поверења које грађани имају у нас, али и наше боље организације. То је била друга година функционалног повезивања са јавним здравством. Превазишли смо почетне дечје болести. Испунили смо све уговорене обавезе са РЗЗО и уз испуњавање све три мисије војске спремни смо у сваком моменту да помогнемо здравству Србије додатним ангажовањем.
* Да ли су искоришћени сви капацитети ВМА?
- Попуњеност капацитета је 96,7 одсто. Ниједан пацијент није враћен из ВМА, осим када може да буде збринут на претходном здравственом нивоу. ВМА треба да решава најтеже случајеве. Амбулантно је лечено више од пола милиона пацијената, урадили смо више од 25.000 хируршких интервенција, болнички је лечено више од 35.000, од којих су 40 одсто цивили. Урадили смо три милиона дијагностичких процедура.
* Докле је стигло укључивање ВМА у научноистраживачки систем Србије?
- То је у завршној фази. ВМА има 121 наставника - доцената и професора и 219 доктора и магистара. То је велико богатство. Имамо одличне резултате у научноистраживачкој области. У току је реализација 62 начна пројекта, од којих су 57 клинички.
* Многи лекари су, ипак, претходних година напустили ВМА.
- Изгубили смо много квалитетних стручњака који су отишли због малих плата или неких системских решења у друге установе. Оне су добиле готове стручњаке, који је тек требало да се одуже систему који је у њих улагао. Ми смо морали да се ослонимо на млађу генерацију. Срећом, она је стасала у еминентне стручњаке.
* Које службе сте ојачали?
- Ревитализовали смо многе службе. Купили смо магнетну резонанцу јачине три тесле, нову ангиосалу у којој могу да се решавају и најсложенији проблеми у интервентној кардиологији и неурологији, реновирали смо и осавременили блокове функционалне дијагностике на гастроентерологији и пулмологији, унапредили мониторинг систем на интензивној нези. То омогућава да радимо савременије и да упоређујемо своје резултате рада са европским. Прошли смо ресертификацију стандарда квалитета и акредитацију пет лабораторија. Захваљујући томе сви наши медицински налази се признају у Европи и свету.
СВИ АПАРАТИ РАДЕ
* КОЛИКО улажете у опрему?
- Апарати не чине болницу. Највећи квалитет је, ипак, човек, стручњак. У јавности је владало мишљење да ВМА има све и да ми само треба да дођемо на посао, а скоро 15 година смо радили са чим смо имали. Једино по чему смо се разликовали од других је да код нас ниједан апарат, а имамо их више од 35.000, никада није стајао покварен. Захваљујући разумевању Министарства одбране кренули смо и у технолошку обнову и сада смо технолошки међу најопремљенијима у региону.
Генерал Јевтић каже да је протекла година била успешна: ВМА је кадровски ојачана и технолошки осавремењена, успешно је одрадила медицинско обезбеђење Универзијаде са више од 10.000 учесника. Наши припадници, у оквиру медицинског тима Војске Србије, активни су учесници у мировној мисији УН у Чаду при норвешкој пољској болници и за рад, исказану стручност и професионализам добили су медаљу норвешког министра одбране и признање УН. Војносанитетски преглед је увршћен на СЦИЕ листу најпрестижнијих медицинских часописа и дистрибуира се у више од 100 земаља. Добра сарадња са СПЦ крунисана је отварањем параклиса - капеле на ВМА.
* Професор др Томица Милосављевић, министар здравља, очекује да се ускоро обједине два здравствена осигурања - цивилно и војно. Да ли то мења нешто у позицији ВМА?
- То треба да се решава између два министарства - одбране и здравља. Отворени смо за све пацијенте, али смо првенствено усредсређени на војне осигуранике.
* Ипак, захваљујући повезивању са јавним здравством, имате све више посла?
- Прошле године смо имали пораст услуга за 10-20 одсто на свим нивоима. Највероватније је то последица поверења које грађани имају у нас, али и наше боље организације. То је била друга година функционалног повезивања са јавним здравством. Превазишли смо почетне дечје болести. Испунили смо све уговорене обавезе са РЗЗО и уз испуњавање све три мисије војске спремни смо у сваком моменту да помогнемо здравству Србије додатним ангажовањем.
* Да ли су искоришћени сви капацитети ВМА?
- Попуњеност капацитета је 96,7 одсто. Ниједан пацијент није враћен из ВМА, осим када може да буде збринут на претходном здравственом нивоу. ВМА треба да решава најтеже случајеве. Амбулантно је лечено више од пола милиона пацијената, урадили смо више од 25.000 хируршких интервенција, болнички је лечено више од 35.000, од којих су 40 одсто цивили. Урадили смо три милиона дијагностичких процедура.
* Докле је стигло укључивање ВМА у научноистраживачки систем Србије?
- То је у завршној фази. ВМА има 121 наставника - доцената и професора и 219 доктора и магистара. То је велико богатство. Имамо одличне резултате у научноистраживачкој области. У току је реализација 62 начна пројекта, од којих су 57 клинички.
* Многи лекари су, ипак, претходних година напустили ВМА.
- Изгубили смо много квалитетних стручњака који су отишли због малих плата или неких системских решења у друге установе. Оне су добиле готове стручњаке, који је тек требало да се одуже систему који је у њих улагао. Ми смо морали да се ослонимо на млађу генерацију. Срећом, она је стасала у еминентне стручњаке.
* Које службе сте ојачали?
- Ревитализовали смо многе службе. Купили смо магнетну резонанцу јачине три тесле, нову ангиосалу у којој могу да се решавају и најсложенији проблеми у интервентној кардиологији и неурологији, реновирали смо и осавременили блокове функционалне дијагностике на гастроентерологији и пулмологији, унапредили мониторинг систем на интензивној нези. То омогућава да радимо савременије и да упоређујемо своје резултате рада са европским. Прошли смо ресертификацију стандарда квалитета и акредитацију пет лабораторија. Захваљујући томе сви наши медицински налази се признају у Европи и свету.
СВИ АПАРАТИ РАДЕ
* КОЛИКО улажете у опрему?
- Апарати не чине болницу. Највећи квалитет је, ипак, човек, стручњак. У јавности је владало мишљење да ВМА има све и да ми само треба да дођемо на посао, а скоро 15 година смо радили са чим смо имали. Једино по чему смо се разликовали од других је да код нас ниједан апарат, а имамо их више од 35.000, никада није стајао покварен. Захваљујући разумевању Министарства одбране кренули смо и у технолошку обнову и сада смо технолошки међу најопремљенијима у региону.
