Научни скуп: Српски војни санитет 1917-1918
31. 10. 2008
Обраћајући се присутнима Начелник Одељења за морал и односе са јавношћу ВМА др Елизабета Ристановић, истакла је да су личности војног санитета, увек, у свим страдањима, патњама, борбама и победама, без оклевања приступале свом народу, а многима од њих припада ореол истрајности у спасавању српства. „Њихова величанствена дела остајала су као трајни светлећи трагови на историјским путевима и често су се и несвесно уткивала у мотиве и поступања наредних поколења“, истакла је др Ристановић и додала да је та традиција додатна инспирација и одговорност за колеге са ВМА који данас, својим радом зидају ову велику националну институцију и престоницу здравља и науке. „Ми у Војномедицинској академји, поштујемо историју и градимо будућност. И нимало случајно, данас смо домаћини овог стручног скупа који ће језиком чињеница расветлити организацију српског војног санитета у завршници Првог светског рата и великом ослободилачком походу“, рекла је Елизабета Ристановић.
Скуп је отворио Начелник ВМА, генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић који је нагласио да се у овом храму медицине и науке већ скоро 165 година одвија непрекинути процес стварања здравља. „Мењали смо име и адресе, нисмо се потписивали испод свог милосрђа, служили смо и служимо народу и отаџбини, поносни смо потомци сјајних војника и ратника, створених од издржљивости и полета, који су у заносу победе и тријумфалном ослободилачком маршу пре 90 година ослободили отаџбину, потамнели славу Спарте и окитили се ловоровим венцима најхрабријег народа на свету, како су говорили и писали ондашњи европски државници и политичари. Имамо моралну обавезу да данас и овде на овом стручном скупу још једном говоримо о части, племенитости, жртвовању, о Србима војницима, официрима и лекарима какви су некада били. Али и о женама и мушкарцима који нису били Срби, а остали су из поштовања, дивљења и оданости да гину са нама и лече наше ране.“ По његовим речима, 1917 и 1918.година представљају године консолидације државе и војске у изгнанству, а самим тим и војног санитета који се спрема у одлучујући тријумфални поход у отаџбину. „Српски војници и лекари знали су се борити, али и праштати непријатељским рањеницима и заробљеницима и несебично им пружати помоћ. Присетимо се српских лекара, ратних хирурга, родоначелника српске медицине и унивезитетског образовања, Владана Ђорђевића, Војислава Суботића, Жарка Рувидића и свих других који су несебично уградили себе у оно што је данас модерна српска медицинска струка и наука.” Начелник ВМА завршио је свој поздравни говор речима: “Први светски рат завршен је пре 90 година. Од тада су овим простором тутњали и други ратови, мали и велики, светски и локални. Још увек видамо ратне ране, боле нас националне патње и страдања, али као припадници војног санитета у служби здравља и отаџбине непоколебљиво истрајавамо на путу који су трасирали снагом морала, духа и знања наши славни преци и учитељи!”.
Учесницима скупа обратио се и председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, проф. др Павле Миленковић. Генерал у пензији Милисав Секулић говорио је о ратним дејствима на Солунском фронту 1917 и 1918, прим.др Александар Недок одржао је предавања на тему Организације и функционисања војног снитеата током 1917 и 1918. године, проф.др Брана Димитријевић говорио је о развоју специјалистичких служби српског војног санитета у Првом светском рату. Проф. др Миле Игњатовић говорио је о Српској ратној хируршкој доктрини у ратовима 1917.године. Стручњаци ВМА, пуковник доц. др Драган Микић и доц.др Соња Радаковић одржали су предавања о заразним болестима као и о проблемима исхране у Првом светском рату. Сви презентовани радови штампани су у специјалном издању листа Војносанитетски преглед.