Београд, 19. фебруар – ВМА и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су научни скуп посвећен животу и делу др Михајила Мике Марковића, начелника санитета српске војске, родоначелника санитетске тактике, председника Српског лекарског друштав и Друштва за бригу о народном здрављу.

Овом скупу су присуствовали бројни академици, професори и доценти, историчари медицине, представници здравствених установа и руководиоци организацијских целина ВМА.

Учеснике скупа је у име Српског лекарског друштва, поздравио академик проф.др Бранислав Димитријевић који је нагласио да Српско лекарско друштво високо вреднује напоре ВМА у циљу поштовања дела личности из историје српске медицине.

Председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва проф.др Павле Миленковић такође је изразио задовољство што овакви научни скупови прерастају у лепу традицију две институције које поштујући прошлост граде садашњост и мисле на будућност покољења.

Научни скуп је отворио начелник ВМА, генерал-мајор проф.др Миодраг Јевтић. - ВМА је установа која данас спада у највеће војноздравствене центре у свету, у којој се негује врхунска медицина, у којој се образују будући војни лекари, кадети Високе школе ВМА, у којој се велика брига поклања научноистраживачком раду и публицистичкој делатности. Поносни смо на своју традицију дугу 166 година. Трагајући за својим коренима, открили смо да су се током дуге историје, непрекидно кристалисале непролазне вредности изузетних лекара и сјајних личности и пожелели смо да од заборава отргнемо њихова дела. Традицију започету прошле године, организацијом научне конференције посвећене др Владану Ђорђевићу наставићемо данас и овде вођени жељом и намером да осветлимо лик и дело његовог наследника на месту начелника војног санитета др Михајила Мике Марковића. - казао је Јевтић.

Научни сарадник, др сц.мед. Елизабета Ристановић, начелник Одељења за морал и односе са јавношћу ВМА представила је учесницима скупа књигу др Михајило Мика Марковић-живот и дело и истакла да су њени аутори (Јокановић, Јевтић, Ристановић, Јовановић-Симић) желели да се одуже грандиозном делу које нам је овај лекар оставио у аманет и које посебно обавезују припаднике војног санитета.

Акaдемик др Владимир Јокановић говорио је др Мики Марковићу као човеку, лекару и ратнику, а др Јелена Јовановић- Симић се у свом излагању посебно осврнула на доприносе др Марковића развоју Српског лекарског друштва чији је председник био у два мандата.

У реферату генерал-мајора проф.др Миодрага Јевтића детаљно је приказан допринос др Михајила Мике Марковића у реформи и развоју српског војног санитета.

-Михајило - Мика Марковић је један од српских војних лекара који је високо носио заставу лекарске етике кроз тридесет пет година дугу каријеру санитетског официра. У војну службу примљен је 1877.године. Начелник санитета српске војске био је од 1886. године и у његовој историји оставио је неизбрисив траг, како на пољу науке о санитетској тактици и стратегији тако и на пољу унапређења ратнохируршке доктрине. – рекао је Јевтић и додао да у ратној хирургији тога доба велики проблем није био толико у хируршкој обради рана, већ се битка губила у постоперативном третману рана нанесених најчешће ватреним оружјем када су ране примарно и секундарно инфициране и када се јављао септички шок, па су неретко рањени екстремитети бивали накнадно ампутирани.
Др Михајило Марковић је пратио стручну литературу и сазнао да се у француској и прушкој војсци уводи јодоформ као успешно антисептичко средство за лечење рана, односно спречавање инфекције. О успешном лећењу српског хирурга чули су и страни лекари који су у време рата боравили као испомоћ српском санитету.

Генерал Јевтић посебно се осврнуо на улогу др Марковића у изградњи војних болница као и на велики значај образовања војних лекара. - Др Марковић је знао да се на Војномедицинским академијама у Петрограду, Берлину и Лондону школују официри - лекари, који се спремају за службу у војсци са посебном обуком за ратне услове. Стога је донео прописе за ангажовање младих људи, из редова најбољих ђака, без обзира на порекло. Др Марковић је формирао критеријуме које су кандидати за студије медицине морали испуњавати и разрадио планове њиховог даљег вођења у служби. - У опус успеха које је у својој начелничкој каријери постигао др Михајило - Мика Марковић важно место заузима усавршавање из ратне хирургије, санитетске тактике и хигијене. Размишљајући на који начин, економично и ефикасно треба лекарима приближити савремене спознаје, он се одлучио на систем кратких курсева и ангажовао најпознатије лекаре из земље и иностранства.-истакао је Јевтић. - Др Марковић осетио је дух времена и наслутио будуће домете хирургије, која је у западним земљама постала цењена медицинска дисциплина. У том смислу отворено је пет хируршких оделења у војним болницама и ударени су темељи овој дисциплини у Србији.

- Мика Марковић је постигао и договор да се цивили могу лечити у војним болницама. Захваљујући дисциплини и строгим хигијенским мерама војне болнице су имале веће успехе у хируршком лечењу, па је др Марковић имао подршку да сагради и болницу у Крушевцу и Пироту. Раније је напоменуто да је Војна хируршка болница у Нишу дело др Марковића. Путујући по иностраним државама др Марковић се трудио да европска достигнућа пренесе у Србију. – нагласио је Јевтић. Дижући болнице по Србији др Марковић је настојао да оне буду у функцији српског народа, са обученим кадровима и модерним уређајима и инструментима. Свака болница имала је апарате за стерилизацију, а болничари који су вршили стерилизацију имали су посебну обуку. У ту сврху др Марковић је направио наставни план и програм обуке болничара, разрађен прецизно по таксативно поређаним члановима.

-У време руковођења српским санитетом др Марковић увео и обавезно полагање мајорског испита за лекаре који су аспирирали за чин мајора. Били су то врло озбиљни испити, који су захтевали дуготрајне темељите припреме. Предмет испита била је углавном војномедицинска наука, од хирургије и санитетске тактике, до фармакологије и хигијене. Комисија је била састављена од чланова чији је ауторитет био неоспоран. У свом настојању да „среди и уреди" прилике у војном санитету др Марковић није остављао ни један сегмент без одредби и уредби. Посебно се бавио проблемима лекова и фармакологије.

По угледу на савремене европске армије, др Марковић је у складу са санитетско-тактичком доктрином настојао организовати снабдевање пољских болница са лековима, завојима, инструментима и осталим болничким приборима.

Сваки проучавалац историје српског санитета у његовим текстовима може наћи занимљиво штиво за анализу санитетске тактике и организације здравствене службе у рату и миру. Др Марковић дао је и несебичан допринос формирању првих бактериолошко-хигијенских и завода за производњу вакцина у нашој земљи, сврставајући Србију још пре 110 година на пољу медицинске струке међу развијене европске земље.

Поводом Дана ВМА, у кругу ВМА биће откривена и биста др Михајила Мике Марковића.