Научни скуп „ Др Владан Ђорђевић“
07. 02. 2010
Поводом 165 година традиције ВМА и 165 година од рођења др Владана Ђорђевића, оца српске хирургије, начелника санитета српске војске, оснивача Српског лекарског друштва и Друштва Црвеног крста Србије, у ВМА је одржан научни скуп који су организовали Војномедицинска акдемија, Академија медицинских наука Српског лекарског друштва и Медицински факултет у Новом Саду. Том приликом представљена је и спомен-монографија „др Владан Ђорђевић“ чији су аутори академик др Владимир Јокановић и генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић.
Отварајући скуп, начелник ВМА Миодраг Јевтић посебно је поздравио потпредседника САНУ, проф. др Љубишу Ракића, председника Матице Српске академика Чедомира Попова, председника Српског лекарског друштва, проф.др Радоја Чоловића, председника Академије наука Срспког лекарског друштва проф.др Павла Миленковића и друге уважене госте, велика имена српске медицине.
- Желимо да градимо будућност, у складу са највишим достигнућима савремене медицине, али поштујемо прошлост и желимо да осветлимо најзначајније личности српске медицине - рекао је генерал Јевтић.
Учеснике скупа поздравио је и председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва проф. др Павле Миленковић.
- Војномедицинска академија је велики сведок историје. За нас који данас стварамо ову кућу здравља и науке, дела наших претходника представљају светионик који нас инспирише, али и опомиње да и у овим временима, више него икад, морамо чувати углед и професионални ниво који су нам оставили у аманет - рекла је на почетку скупа начелник Одељења за морал и односе са јавношћу ВМА, научни сарадник, др сц.мед. Елизабета Ристановић.
Академик др Владимир Јокановић говорио је о биографији др Ђорђевића и његовој улози у реформи цивилног санитета Србије, аутору санитетских закона и писцу грандиозног опуса.
- Определили смо се да без пристрасности, идеолошких примеса, са недискутабилном фактографијом, нашој стручној јавности предочимо податке о човеку чије је дело темељ савремене српске грађанске и војне медицине - нагласио је академик Јокановић.
Генерал Јевтић одржао је предавање о историјском развоју српског војног санитета и значајној улози др Владана Ђорђевића у реформи српске санитетске службе..
Поводом 165 година традиције ВМА и 165 година од рођења др Владана Ђорђевића 2.марта ће у кругу ВМА бити откривена његова биста.
Из живота др Владана Ђорђевића
Као син санитетског службеника српске војске Владан Ђорђевић био је предодређен за војну службу. Др Владан је упорно радио на реализацији планова модернизације српске војске, посебно апострофирајући важност санитетске службе у рату. Знао је да су кадрови и опрема битан предуслов фунционисања система ратне организације санитета. Учинио је много за школовање кадрова „домаћих људи“, али није одбијао ни лекаре који су долазили из других држава, посебно Србе из Аустро-Угарске. За непуних десет година број лекара у Србији се удесетостручио. Школовање војних болничара било је систематско. Болнице су грађене по савременим стандардима, правилно лоциране по целој Србији. Посебну пажњу др Владан је поклањао здравственом просвећивању народа и војника. Као начелник војног санитета трудио се да упозна савремену санитетску тактику и војне доктрине европских армија. Др Владан Ђорђевић имао је велики утицај на унапређење положаја санитетских официра у српској војсци који је до тада био понижавајући. Вековима су у Србији дужности „лекара“ обављали разни травари, ранари, у најбољем случају „хирурзи-барбири“. Лекари нису сматрани војним особљем и када су били у служби санитета. Место им је било у „шпиталима“ - болницама, које су мало личиле на то. Лекари војног санитета дуго нису имали ни униформе, а када су их добили биле су неквалитетне и разликовале су се од униформи редовних официра. Санитетска служба била је потчињена Министарству унутрашњих дела, а потом Министарству војном. Лекари су увек били субординирани, у цивилу среским начелницима - полицајцима, а у војсци пешадијским официрима.
Овакву ситуацију затекао је Владан Ђорђевић када је започео свој санитетски живот у српској војсци.. Ово су само нека од важнијих достигнућа којима се положај лекарске професије, како у цивилном, тако и у војном санитету, видно поправио захваљујући др Владану Ђорђевићу:
1. санитетска служба стратешки је попуњена кадровима и опремом,
2. санитетска тактика постала је саставни део оперативне тактике врховне команде,
3. начелник санитета постао је члан Врховне команде, а начелници санитета нижих јединица, такође чланови штабова тих јединицa,
4. униформа санитетских официра и подофицира као и обележавање чинова у санитету идентични су са онима у пешадији,
5. приступањем у војну службу лекари су аутоматски добијали чин капетана,
6. омогућено је напредовање у чину лекарима као и осталим официрима,
7. уведен је чин пуковника и за лекаре,
8. плате лекарима, као државних службеника биле су на нивоу министарских.
Први чин санитетског пуковника додељен је Владану Ђорђевићу после II српско-турског рата. Као начелник санитета др Владан Ђорђевић је водио узорну кадровску политику. Најбоље ђаке лицеја, без разлике на социјално порекло слао је на студије у иностранство као државне стипендисте и усмеравао њихове специјализације. Имао је јасну развојну визију здравствене службе коју је преточио у два законска акта које је Скупштина усвојила и који су били важећи готово 30 година. Када се говори о улози др Владана Ђорђевића у српском санитету, онда је свакако незаобилазна његова историјско књижевна делатност. Може се рећи да је писао теме из подручја војног санитета од самог почетка своје лекарске службе у војсци.
Ево, само неких од његових публикација: Начела војне хигијене, Војно лекарска статистика, Санитетска служба у војним болницама, Билротова општа хирушка патологија и терапија, Санитетска служба на бојишту, Упутство за службу српског војног санитета на бојишту, Ландсбергерова ратна хируршка техника, Санитетски зборник. А његово капитално дело свакако је тротомна Историја српког војног санитета. Она садржи драгоцену историјску грађу о догађајима, организацији српске војске и санитетске службе. Јавност је ово дело примила са значајном пажњом, а признања за његову вредност су стизала из кругова историчара, књижевника и политичара.
О др Владану Ђорђевићу могло би се говорити много. Личност оваквих историјскх димензија заслужује не само научни скуп, бисте за незаборав у круговима две највеће клиничко-болничке институције у Републици Србији, већ и почасно место у историји српског војног санитета.
Отварајући скуп, начелник ВМА Миодраг Јевтић посебно је поздравио потпредседника САНУ, проф. др Љубишу Ракића, председника Матице Српске академика Чедомира Попова, председника Српског лекарског друштва, проф.др Радоја Чоловића, председника Академије наука Срспког лекарског друштва проф.др Павла Миленковића и друге уважене госте, велика имена српске медицине.
- Желимо да градимо будућност, у складу са највишим достигнућима савремене медицине, али поштујемо прошлост и желимо да осветлимо најзначајније личности српске медицине - рекао је генерал Јевтић.
Учеснике скупа поздравио је и председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва проф. др Павле Миленковић.
- Војномедицинска академија је велики сведок историје. За нас који данас стварамо ову кућу здравља и науке, дела наших претходника представљају светионик који нас инспирише, али и опомиње да и у овим временима, више него икад, морамо чувати углед и професионални ниво који су нам оставили у аманет - рекла је на почетку скупа начелник Одељења за морал и односе са јавношћу ВМА, научни сарадник, др сц.мед. Елизабета Ристановић.
Академик др Владимир Јокановић говорио је о биографији др Ђорђевића и његовој улози у реформи цивилног санитета Србије, аутору санитетских закона и писцу грандиозног опуса.
- Определили смо се да без пристрасности, идеолошких примеса, са недискутабилном фактографијом, нашој стручној јавности предочимо податке о човеку чије је дело темељ савремене српске грађанске и војне медицине - нагласио је академик Јокановић.
Генерал Јевтић одржао је предавање о историјском развоју српског војног санитета и значајној улози др Владана Ђорђевића у реформи српске санитетске службе..
Поводом 165 година традиције ВМА и 165 година од рођења др Владана Ђорђевића 2.марта ће у кругу ВМА бити откривена његова биста.
Из живота др Владана Ђорђевића
Као син санитетског службеника српске војске Владан Ђорђевић био је предодређен за војну службу. Др Владан је упорно радио на реализацији планова модернизације српске војске, посебно апострофирајући важност санитетске службе у рату. Знао је да су кадрови и опрема битан предуслов фунционисања система ратне организације санитета. Учинио је много за школовање кадрова „домаћих људи“, али није одбијао ни лекаре који су долазили из других држава, посебно Србе из Аустро-Угарске. За непуних десет година број лекара у Србији се удесетостручио. Школовање војних болничара било је систематско. Болнице су грађене по савременим стандардима, правилно лоциране по целој Србији. Посебну пажњу др Владан је поклањао здравственом просвећивању народа и војника. Као начелник војног санитета трудио се да упозна савремену санитетску тактику и војне доктрине европских армија. Др Владан Ђорђевић имао је велики утицај на унапређење положаја санитетских официра у српској војсци који је до тада био понижавајући. Вековима су у Србији дужности „лекара“ обављали разни травари, ранари, у најбољем случају „хирурзи-барбири“. Лекари нису сматрани војним особљем и када су били у служби санитета. Место им је било у „шпиталима“ - болницама, које су мало личиле на то. Лекари војног санитета дуго нису имали ни униформе, а када су их добили биле су неквалитетне и разликовале су се од униформи редовних официра. Санитетска служба била је потчињена Министарству унутрашњих дела, а потом Министарству војном. Лекари су увек били субординирани, у цивилу среским начелницима - полицајцима, а у војсци пешадијским официрима.
Овакву ситуацију затекао је Владан Ђорђевић када је започео свој санитетски живот у српској војсци.. Ово су само нека од важнијих достигнућа којима се положај лекарске професије, како у цивилном, тако и у војном санитету, видно поправио захваљујући др Владану Ђорђевићу:
1. санитетска служба стратешки је попуњена кадровима и опремом,
2. санитетска тактика постала је саставни део оперативне тактике врховне команде,
3. начелник санитета постао је члан Врховне команде, а начелници санитета нижих јединица, такође чланови штабова тих јединицa,
4. униформа санитетских официра и подофицира као и обележавање чинова у санитету идентични су са онима у пешадији,
5. приступањем у војну службу лекари су аутоматски добијали чин капетана,
6. омогућено је напредовање у чину лекарима као и осталим официрима,
7. уведен је чин пуковника и за лекаре,
8. плате лекарима, као државних службеника биле су на нивоу министарских.
Први чин санитетског пуковника додељен је Владану Ђорђевићу после II српско-турског рата. Као начелник санитета др Владан Ђорђевић је водио узорну кадровску политику. Најбоље ђаке лицеја, без разлике на социјално порекло слао је на студије у иностранство као државне стипендисте и усмеравао њихове специјализације. Имао је јасну развојну визију здравствене службе коју је преточио у два законска акта које је Скупштина усвојила и који су били важећи готово 30 година. Када се говори о улози др Владана Ђорђевића у српском санитету, онда је свакако незаобилазна његова историјско књижевна делатност. Може се рећи да је писао теме из подручја војног санитета од самог почетка своје лекарске службе у војсци.
Ево, само неких од његових публикација: Начела војне хигијене, Војно лекарска статистика, Санитетска служба у војним болницама, Билротова општа хирушка патологија и терапија, Санитетска служба на бојишту, Упутство за службу српског војног санитета на бојишту, Ландсбергерова ратна хируршка техника, Санитетски зборник. А његово капитално дело свакако је тротомна Историја српког војног санитета. Она садржи драгоцену историјску грађу о догађајима, организацији српске војске и санитетске службе. Јавност је ово дело примила са значајном пажњом, а признања за његову вредност су стизала из кругова историчара, књижевника и политичара.
О др Владану Ђорђевићу могло би се говорити много. Личност оваквих историјскх димензија заслужује не само научни скуп, бисте за незаборав у круговима две највеће клиничко-болничке институције у Републици Србији, већ и почасно место у историји српског војног санитета.
