На Сајму књига одржана трибина „Искуства у ангажовању капацитета Санитетске службе ВЈ у току агресије НАТО на СРЈ 1999. године“
22. 10. 2019
У дану посвећеном Војном здравству, на штанду Министарства одбране и Војске Србије у оквиру 64. Међународног сајма књига у Београду, одржана је трибина под називом "Искуства у ангажовању капацитета Санитетске службе Војске Југославије у току агресије НАТО на СРЈ 1999. године".
На трибини о искуствима војног санитета током 1999. године говорили су пуковник др Небојша Ђенић, начелник Одељења за хируршке болести Војне болнице Ниш и пуковник доцент др Срђан Старчевић, начелник Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Војномедицинске академије.
- Организовање Санитетске службе Војске Србије тих ратних година било је веома комплексно, али и ефикасно. Статистички обрађени подаци са терена, од границе и Кошара, преко Ђаковице и уопште Косова и Метохије до Војне болнице у Нишу и ВМА у Београду, где је лечен највећи број рањеника у том периоду, показују да су учинци Санитетске службе били на завидном нивоу, оценио је пуковник др Ђенић присећајући се тешких услова у којима су доктори тадашње Војске Југославије радили на терену. Говорећи о квалитету третмана рањеника током ратних дешавања 1999. године Ђенић је изнео податке према којима су пацијенти о којима се старала војна Санитетска служба били међу најадекватније збринутима у односу на све медицинске службе које су биле ангажоване током агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, што се приписује врхунској обучености, професионалности и искуству војних медицинских радника.
Пуковник др Старчевић истакао је да је ратна хирургија најтежа због тога што су повреде нанете савременим ратним средствима страховите.
- Тих деведесетих година стекли смо важна знања из хирургије, нажалост управо на терену. А познато је да је најбоља школа за хирургију управо ратна хирургија. До 1999. године стекао сам довољно искуства у пракси и мислио сам да сам већ све видео. Међутим, није било тако. Био сам у дежурном тиму када је у Београду бомбардована болница Драгиша Мишовић. Повреде рањених војника који су настрадали те ноћи биле су нешто са чиме сам се први пут сусрео, будући да у сличним условима до болнице стижу рањеници који су на неки начин већ збринути. Међутим, тим војницима пружена је само неопходна прва помоћ и одмах су послати у болницу, присетио се пуковник др Старчевић искуства из ратне 1999. године, сложивши се са колегом из Војне болнице Ниш да ратна хирургија има једнако важну улогу и у мирнодопским условима, с обзиром на то да је захваљујући бројним искуствима стеченим у ванредним околностима спремна за ситуације са којима цивилни медицински радници често немају контакт.
