Национални симпозијум о мултидисциплинарном приступу у нези и лечењу пацијената оболелих од COVID-19 одржан је на Војномедицинској академији.

Уз речи добродошлице начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић рекао је да се светла образовне позорнице Војномедицинске академије не гасе и истакао задовољство што се амфитеатар ВМА вратио својој основној намени. Подсећајући на улогу ВМА током пандемије COVID-19 истакао је да су извршени сви задаци који су пред припадницима ВМА били и још увек трају. Напоменуо је да је данашњи скуп изузетно важан из више аспеката, али првенствено како би било сагледано шта је то што може боље да се уради и подсетио да су задаци ВМА едукација и учење у континуитету. Поздрављајући скуп пожелео је учесницима да никад не забораве кораке претходника у струци јер „без тих малих корака не би било ни ваших великих које вам желим и у будућности“.

У уводном обраћању начелник Службе за здравствену негу ВМА мастер медицинска сестра Бојана Јовановић рекла је да ће на симпозијуму афирмисани предавачи учесницима из Србије и региона представити најзначајније теме о ковиду са циљем стицања нових знања, вештина и смерница за унапређење професионалних активности. Подсетила је да је пандемија мобилисала људске и професионалне ресурсе, али и да је тимским радом показано знање и умеће, посвећеност и одговорност, неустрашивост и неуморност. Како је навела, својим радом, медицинске сестре послале су јасну слику о значају своје професије, али и поруку да им је преко потребно законско утемељење и признање јер су само признатој професији доступни сви путеви развоја и унапређења „од формалног образовања, учења у континуитету до учешћа на организованим видовима едукације, а све са циљем изградње путева сарадње, ширења знања у интересу боље стручне праксе, размене искуства и професионалних контаката са колегама“.

Скуп је поздравила и директор Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије струковна медицинска сестра Весна Јоцић и рекла да тема симпозијума говори о значају професионалних изазова са којима се струка медицинске сестре суочава. Истакла је да је уложен напор свих чиниоца здравственог система немерљив речима, да заслужује сваки вид дивљења и поштовања, те да је несебично залагање препознато како од струке тако и од пацијената који свакодневно исказују велику захвалност што је напослетку највећа награда.

Председник Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Републике Србије дипломирана медицинска сестра Дијана Оташевић поздрављајући скуп истакла је да је познато колико су сестре значајан сегмент рада у здравственом систему, али напоменула да је оснивање Службе за здравствену негу ВМА епохално за професију медицинске сестре. У име асоцијалице изразила је захвалност и солидарност медицинским сестрама јер оне улажу сва своја знања и вештине у превенцији и збрињавању оболелих несебично извршавајући професионалне задатке, пружајући помоћ појединцу, породици и друштву у целини, а током претходног периода одолеле су свим изазовима. Говорећи о темама предавања на симпозијуму рекла је да је унапређење квалитета рада медицинских сестара важно и за квалитет здравствене неге пружене корисницима те да је симпозијум прилика да се много тога научи, размене искуства и пружи нов допринос у унапређењу квалитета рада сестара и квалитета здравствене неге.

У првој сесији предавањима су обухваћене теме попут организације људских ресурса у војном санитету током пандемије, мере превенције и сузбијања ширења SARS-CoV-2 вируса у здравственим установама, искуства терапије са приказом случајева и анализу првих 1000 пацијената лечених у Војној ковид болници „Карабурма“, рада „Београдске Арене“ - највеће привремене ковид болнице на Балкану, организацију пољске болнице у условима COVID-19 инфекције у Новом Пазару, као и искуства из Центра за хитну помоћ ВМА. Други део симпозијума био је посвећен изазовима и искуствима медицинских сестара и здравствених радника у току пандемије у болници „Батајница“, организацији здравствене неге у Клиничко болничком центру Звездара, Клиничко болничком центру Земун и Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса“ током рада у ковид систему, као и искуства здравствене неге пацијената у јединицама интензивног лечења у Републици Српској. Последња сесија, поред искуства из Војне ковид болнице „Карабурма“ о задовољству здравственом негом, начину информисања и ставовима о ковид инфекцији и имунизацији хоспитализованих пацијената, укључила је и предавања о организацији рада медицинских сестара - техничара у Центру за хитну помоћ ВМА, инфективног одељења у Војној ковид болници „Карабурма“, искуствима из Републике Црне Горе, физиотерапеутски приступ и рехабилитацију пацијената оболелих од COVID-19, улози медицинске сестре у превенцији и контроли болничких инфекција у нековид болници, као и мерама превенције и здравствене заштите здравствених радника у Војној ковид болници „Карабурма“.