Симпозијум о факторима од значаја за успешност трансплантације јетре и бубрега одржан је данас на Војномедицијској академији. Тај стручни скуп са међународним учешћем су организовали Академија медицинских наука Српског лекарског друштва и Клиника за нефрологију Војномедицинске академије. На симпозијуму су лекари универзитетских клиничких центара из Љубљане и Загреба, те КЦ Србије и Војводине, као и Војномедицинске академије, разменили најновија искуства о лечењу трансплантираних пацијената.

Учеснике је поздравио заменик начелника ВМА пуковник проф. др Драган Динчић. Он је истакао како је данашњи стручни скуп посвећен продужењу здравља и квалитетног живота или, како је рекао, "стварању новог живота".

- Ваши напори да стекнете нова теоријска и практична знања и тако померите, односно графту и пацијенту продужите трајање или преживљавање, представљају ваш императив, представљају победу живота, а то је, сложићете се, велика победа - рекао је проф. др Динчић.

Он је истакао да се диви свима који се баве транаплантацијом органа, свим њиховим напорима да дају пацијенту нову шансу, или невиђену срећу, чињеницом да на пример "нема више дијализе."

Заменик начелника ВМА поздравио је учеснике конгреса, а посебно проф. др Николину Башић-Јукић из Клиничко-болничког центра Загреб и проф. др Миху Арнола из Универзитетско клиничког центра из Љубљане, који имају огромно искуство у области трансплантације у својим земљама.

Учеснике стручног скупа поздравио је и председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва академик Павле Миленковић, који је том приликом, подсетио на веома дугу и плодну сарадњу Српског лекарског друштва са ВМА током низа година.

– Данашњи скуп посвећен је разним проблемима везаним за трансплантацију органа. Током времена број трансплантација се повећавао па су стечена одређена искуства и уочени проблеми. И није само довољно теоријско знање већ је права уметност дуго вођење тих пацијената, људи који су стекли на неки начин нови живот. Потребан је одређени квалитет живота и борба са изазовима одређених терапијских процедура – рекао је академик Миленковић и истакао да би овакви састанци требало чешће да се одржавају, јер је трансплантација постала терапијска метода.

У уводном излагању је пуковник проф. др Ђоко Максић, начелник Клинике за нефрологију, говорио о актуелном преживљавању реналног алографта и мерама за унапређење дугорочног преживљавања графта и пацијената на ВМА.

Он је рекао да, када је реч о бубрежним болесницима, већина земаља у Европи тежи томе да 50 одсто пацијената са терминалном бубрежном инсуфицијенцијом живи с функционалним графтом, као што су то Шпанија, Хрватска и друге земље.

– Наравно, ми се сурећемо, као и у многим гранама медицине, са доста проблема у смислу како то што смо урадили одржати у дужем периоду, јер нам је циљ да ти пацијенти имају дуготрајан, квалитетан живот, да ти графтови служе 10-15 година и да их не бисмо након 5-10 година враћали на листу чекања због губитка графта и да не би умрли са функционалним графтом због бројних компликација које на жалост трансплантација носи - истакао је пуковник проф. др Ђоко Максић и навео кардиоваскуларне проблеме, инфекције, малигнитет, болести јетре и слично.

Транплантације се на простору бивше СФРЈ раде од раних осамдесетих година. Прва је урађена у Ријеци 1972. године, а у Београу 1973. у Клиничком центру Србије. На ВМА се трансплантације у континуитету раде од јануара 1996. и до сада је урађено 387 трансплантација бубрега и 35 трансплантација јетре.

Циљ симпозијума био је да се укаже на факторе од значаја за дуго преживљавање и пацијента и графтова јетре и бубрега трансплантираних пацијената. Повод за овај скуп биле су смернице европске експертске групе COMMIT, који су дали препоруке и чек листе како пацијенти перспективно треба да буду контролисани, шта треба све радити од анализа и контроле везано за квалитет имуносупресије и сви других модификујућих фактора ризика који учествују у морталитету пацијената, али и у могућностима да се тај графт изгуби.

Током 15 предавања учесници су прошли све битне модификујуће факторе, са идејом да се учини помак у вођењу пацијената који би требало сутра да резултира њиховим квалитетним и дужим преживљавањем и, што је јако битно, дужом функцијом трансплантираних органа.

Након предавања направљене су смернице сходно европским препорукама за даљи развој трансплантационе медицине у нашој земљи и земљама у региону, ради развоја нове стратегије тимског и мултидисциплинарног вођења трансплантираних пацијената и њиховог дуготрајног и квалитетнијег преживљавања.