Књигу "Матичне ћелије и ткивни инжењеринг", аутора проф. др Мирјане Павловић са Универзитета Флорида Атлантик из САД (Department of Computer and Electrical Engineering and Computer Science, Florida Atlantic University, Florida, USA) и проф. др Беле Балинта, начелника Института за трансфузиологију и хемобиологију ВМА, објавио је амерички издавач Springer почетком јануара 2013. године.

Овај концизан преглед функционалног, фенотипског, регенеративног, трансплантацијског и терапијског аспекта ентитета матичне ћелије, представља значајан допринос и обећава даљи развој ове гране медицине. Књига илустративно приказује праве примере из праксе и домена базичних истраживања који могу довести до оптимизације ове терапије у људској патологији. Написана од стране истраживача и клиничара-практичара на основу сопствених искустава, књига је препоручена као корисно наставно средство уз основне уџбенике. Прво издање ове књиге за сада је доступно на енглеском језикупод називом "Stem Cells and Tissue Engineering".

Захваљујући свом "неограниченом" биолошком потенцијалу самообнављања, тотипотентне, плурипотентне и/или мултипотентне матичне ћелије одржавају константност сопствене популације у различитим ткивима и вишекомпонентним ћелијским системима, као што је костна срж. Из примитивнијих одељака настају прво ћелије са унеколико смањеним потенцијалом самообнављања, а потом матичне ћелије опредељене за једну лозу - чији је капацитет самообнављања практично занемарљив. Овај одељак матичних ћелија даљим сазревањем формира морфолошки препознатљиве прекурсоре и функционалне зреле ћелије. Поједине популације матичних ћелија хематопоезе представљају један "развојни континуум" ћелија различитог степена зрелости и описују се као популација пирамидалне организације. Њу чине три главна ћелијска одељка: а) одељак тоти/мулти/плурипотентних матичних ћелија; б) одељак олигоунипотентних (опредељених) матичних ћелија и ц) одељак морфолошки препознатљивих (незрелих и зрелих) ћелија.

За потребе терапијске примене у областима трансплантацијске и регенеративне медицине, матичне ћелије се најчешће прикупљају из костне сржи или периферне крви после мобилизације, а по потреби из других извора, на пример из умбиликалне крви, мишићног и других ткива. Поједностављено, трансплантација матичних ћелија је терапијски метод којим се обезбеђује замена примарно или артефицијално оштећених, односно функционално мање вредних ћелија хематопоезе здравим матичним ћелијама хематопоезе. Другим речима, трансплантација матичних ћелија обезбеђује комплетну и дуготрајну реконституцију болесниковог хематопоезног система после мијелоаблативне терапије или других оштећења костне сржи која угрожавају његов живот. Тоти/плурипотентне матичне ћелије применљиве су на пољу "регенеративне медицине" и њихова терапијска употреба оправдана је у лечењу болесника са оштећењем миокарда, јетре, панкреаса, можданог и васкуларног ткива, итд. У том контексту, прве клиничке студије су показале да убризгавање матичних ћелија у неко оштећено и/или исхемијско подручје резултује њиховим прихватањем ("хоминг") и следственим транс-диферентовањем у ћелијске линије датог органа/ткива. Фактори раста ангиогенезе истовремено поспешују формирање колатералних капилара и артериола, а сам процес је познат као "неоангиогенеза".

Уз критички приказ и тумачење најсавременије иностране литературе из области трансплантацијске и регенеративне, односно персонализоване медицине, аутори приказују сопствене завидне резултате преклиничких истраживања и ефекте терапијске примене матичних ћелија.

 

Београд, 24. јануар 2013. године