Интервју Начелника ВМА за лист ПРЕС
06. 10. 2008
Београд - 6. октобар - ПРЕС У ГОСТИМА
Интервју начелника ВМА, генерал-мајора, проф. др Миодрага Јевтића недељном магазину дневног листа Пресс
Кућа последње наде
После година кризе, кроз коју је прошла бивша савезна држава и све њене институције, ВМА је поново постала регионални центар здравства. Остварени су велики резултати, али увек може боље, каже др Миодраг Јевтић, начелник ове установе.
„Одлуком да ВМА постане интегрални део нашег здравственог система, растеретили смо друге болнице, скратили листу чекања и консолидовали наш финансијски статус.“
Зову је храмом науке и медицине, кућом здравља, али и кућом последње наде. Постоји дуже од једног и по века, али је многи и данас поистовећују само са знатно млађом, прелепом зградом на бањичком вису. Звали су је, најчешће без разлога, и "Забрањеним градом", местом резервисаним за оне који су у мноштву привилегија имали и првенство у борби за живот. Ипак, за већину лекара, за бројне генерације стручњака и читаву армију пацијената који су прошли њеним одајама, Војномедицинска академија је била и остала само поприште вековне борбе против болести. Име, статус и нечији положај у друштву, овде никада нису имали посебан значај.
Имали смо част и привилегију да нас кроз ходнике овог здања недавно проведе генерал-мајор, проф. др Миодраг Јевтић, човек који у животу има само две велике страсти: војску и медицину. Кажемо привилегију, јер када вам је саговорник први човек куће кроз коју дневно прође више од десет хиљада људи, читав један мали град, сваки минут је злата вредан.
- Не желим да глорификујем Војномедицинску академију, да о њој говорим на начин који би неком могао да засмета, али је чињеница да је реч о институцији од националног значаја - каже др Јевтић. - Податак да постојимо скоро165 година, знатно дуже него поједине државе у свету, већ сам по себи довољно говори. Највећа тековина овог вишедеценијског трајања је чињеница да смо сабирали искуства, да знамо све оно што су знали и наши некадашњи учитељи, али да се тиме не задовољавамо. Трудимо се да увек померимо границе, да будемо што бољи, успешнији, делотворнији, да пацијентима пружимо максимум без обзира на то да ли су војни или цивилни осигураници, да ли долазе са упутницом или сами плаћају своје лечење. А да смо на правом путу, можда најбоље сведочи чињеница да се нашој установи све више за помоћ обраћају и људи изван Србије, они који сматрају да ће овде најлакше решити своје проблеме.
На ВМА кажу да свој рад темеље на три кључна сегмента:лечењу, едукацији и науци. Реч је, заправо, о једном заокруженом систему, који у сваком тренутку може да стручно и ефикасно реагује у случају сваке невоље, посебно када је реч о масовним катастрофама и великим несрећама. А да се са проблемима могу изборити, можда више од речи, говоре бројке: на ВМА данас ради 470 лекара, 40 стоматолога, 36 фармацеута и више од 1.400 медицинских техничара свих профила. Овим цифрама ваља додати и наставно-научни потенцијал, који је заиста импресиван: чини га 135 професора, 186 доктора наука и 78 магистара. Један репрезентативан састав који свакако улива поверење и пружа наду. Ипак, не можемо а да не питамо ко заиста има привилегију да користи њихове услуге?
- Реч је о фами да је ВМА институција резервисана искључиво за војна лица и друштвену елиту - каже др Јевтић. - Наша кућа јесте војна установа, тиме се и поносимо, али никада у својој историји нисмо затворили врата пред било чијом несрећом. Сваки пацијент нам је важан и има право на исти третман. Штавише, од 1. јануара ове године, званично смо постали и интегрални део јавног здравственог система наше земље, што значи да смо доступни свим грађанима. Тиме ћемо, уједно, решити и неке друге проблеме, бићемо још бољи и ефикаснији!
То значи да је 40 одсто укупних капацитета планирано за грађане, оне који ће убудуће овде долазити са упутом својих лекара. Међутим, важно је да је тиме и сама ВМА коначно пронашла своје место у друштву. Наиме, као савезна установа државе која је у међувремену престала да постоји, и сама Академија се нашла у својеврсном вакуму.
- Били смо у изузетно тешкој ситуацији, до те мере да је у једном тренутку постављено и питање гашења војног здравства - каже наш саговорник. - То је и учињено у неким земљама окружења, али се срећом од тога одустало. Овим решењем не само да смо консолидовали наш финансијски статус, већ смо и значајно растеретили буџет и дошли у ситуацију да више никоме ништа не дугујемо. Ни једног јединог динара! Истовремено смо значајно растеретили и неке друге болнице, скратили листе чекања и дошли у ситуацију да можемо помоћи свима. Надам се да ћемо ускоро добити своје место и у академском и научно-истраживачком систему, односно да ће наша дрзава и у овом сегменту нашег рада препознати свој интерес.
А научном истраживању се овде одувек придавала пажња. Пуно тога је откривено и остварено, што ВМА и данас чини једном од најзначајнијих научних установа на подручју Балкана и југоисточне Европе. Само се у овом тренутку ради на реализацији два мега пројекта, који укључује више 50 научно-истраживачких задатака. Већина ових истраживања је од огромног значаја и за војску и за државу, а финансира се средствима из прихода ВМА. Овде се надају да ће ускоро и држава дати свој допринос. Сем тога, пуна пажња се посвећује и школовању кадрова, а само у последњих годину дана више од 50 младих људи је послато на усавршавање, од Хјустона до Токија.
-Квалитетни и стручни кадрови су једна од наших највећих вредности - каже др Јевтић. - Послали смо људе у свет да се упознају са највећим светским достигнућима, да то знање касније и овде примене. То је, ваљда, и разлог што неке најсложеније операције овде извршавамо скоро рутински, што смо по многим параметрима веома респектабилна здравствена установа, не само у Србији, већ у овом делу Европе.
То потврђују и резултати. У току прошле године овде је извршено чак пет трансплатација јетре, једне од најсложенијих и најкомпликованијих хируршких операција. Трансплатација бубрега или коштане сржи, на пример, овде је одавно ствар рутине. Ту су и истраживања у области примене ћелијске терапије и примене матичних ћелија, која већ сада дају добре резултате у случајевима када су друге могућности исцрпљене. Или, рецимо, резултати у области офтамологије, где се проблеми великих диоптрија решавају за свега неколико минута.
Наравно, увек може више и боље, а то је и животна девиза нашег саговорника. У многим областима медицине ВМА је одавно лидер у региону. У неким и није, али се надају да ће то ускоро постати. Најважније је, међутим, да је ВМА постала кућа свих наших грађана, управо оних који су је основали и деценијама развијали.
Влада Арсић
Болница као град
Војномедицинска академија у свом саставу има 27 клиника, 17 института, Центар за контролу тровања, Траума центар, Центар хитне помоћи, Центар за трансплатацију органа и костне сржи... Само Дијагностичко-поликлинички центар дневно збрине између 3,5 и 4.000 људи. На ВМА тренутно ради 2672 лица, а допунским и ванредним ангажовањем упослено је још 1.200 људи.Располаже са 1.200 болничких постеља, а годишње се у овој установи смести 30.000 болесника и обави око 20000 хируршких интервенција.
Интервју начелника ВМА, генерал-мајора, проф. др Миодрага Јевтића недељном магазину дневног листа Пресс
Кућа последње наде
После година кризе, кроз коју је прошла бивша савезна држава и све њене институције, ВМА је поново постала регионални центар здравства. Остварени су велики резултати, али увек може боље, каже др Миодраг Јевтић, начелник ове установе.
„Одлуком да ВМА постане интегрални део нашег здравственог система, растеретили смо друге болнице, скратили листу чекања и консолидовали наш финансијски статус.“
Зову је храмом науке и медицине, кућом здравља, али и кућом последње наде. Постоји дуже од једног и по века, али је многи и данас поистовећују само са знатно млађом, прелепом зградом на бањичком вису. Звали су је, најчешће без разлога, и "Забрањеним градом", местом резервисаним за оне који су у мноштву привилегија имали и првенство у борби за живот. Ипак, за већину лекара, за бројне генерације стручњака и читаву армију пацијената који су прошли њеним одајама, Војномедицинска академија је била и остала само поприште вековне борбе против болести. Име, статус и нечији положај у друштву, овде никада нису имали посебан значај.
Имали смо част и привилегију да нас кроз ходнике овог здања недавно проведе генерал-мајор, проф. др Миодраг Јевтић, човек који у животу има само две велике страсти: војску и медицину. Кажемо привилегију, јер када вам је саговорник први човек куће кроз коју дневно прође више од десет хиљада људи, читав један мали град, сваки минут је злата вредан.
- Не желим да глорификујем Војномедицинску академију, да о њој говорим на начин који би неком могао да засмета, али је чињеница да је реч о институцији од националног значаја - каже др Јевтић. - Податак да постојимо скоро165 година, знатно дуже него поједине државе у свету, већ сам по себи довољно говори. Највећа тековина овог вишедеценијског трајања је чињеница да смо сабирали искуства, да знамо све оно што су знали и наши некадашњи учитељи, али да се тиме не задовољавамо. Трудимо се да увек померимо границе, да будемо што бољи, успешнији, делотворнији, да пацијентима пружимо максимум без обзира на то да ли су војни или цивилни осигураници, да ли долазе са упутницом или сами плаћају своје лечење. А да смо на правом путу, можда најбоље сведочи чињеница да се нашој установи све више за помоћ обраћају и људи изван Србије, они који сматрају да ће овде најлакше решити своје проблеме.
На ВМА кажу да свој рад темеље на три кључна сегмента:лечењу, едукацији и науци. Реч је, заправо, о једном заокруженом систему, који у сваком тренутку може да стручно и ефикасно реагује у случају сваке невоље, посебно када је реч о масовним катастрофама и великим несрећама. А да се са проблемима могу изборити, можда више од речи, говоре бројке: на ВМА данас ради 470 лекара, 40 стоматолога, 36 фармацеута и више од 1.400 медицинских техничара свих профила. Овим цифрама ваља додати и наставно-научни потенцијал, који је заиста импресиван: чини га 135 професора, 186 доктора наука и 78 магистара. Један репрезентативан састав који свакако улива поверење и пружа наду. Ипак, не можемо а да не питамо ко заиста има привилегију да користи њихове услуге?
- Реч је о фами да је ВМА институција резервисана искључиво за војна лица и друштвену елиту - каже др Јевтић. - Наша кућа јесте војна установа, тиме се и поносимо, али никада у својој историји нисмо затворили врата пред било чијом несрећом. Сваки пацијент нам је важан и има право на исти третман. Штавише, од 1. јануара ове године, званично смо постали и интегрални део јавног здравственог система наше земље, што значи да смо доступни свим грађанима. Тиме ћемо, уједно, решити и неке друге проблеме, бићемо још бољи и ефикаснији!
То значи да је 40 одсто укупних капацитета планирано за грађане, оне који ће убудуће овде долазити са упутом својих лекара. Међутим, важно је да је тиме и сама ВМА коначно пронашла своје место у друштву. Наиме, као савезна установа државе која је у међувремену престала да постоји, и сама Академија се нашла у својеврсном вакуму.
- Били смо у изузетно тешкој ситуацији, до те мере да је у једном тренутку постављено и питање гашења војног здравства - каже наш саговорник. - То је и учињено у неким земљама окружења, али се срећом од тога одустало. Овим решењем не само да смо консолидовали наш финансијски статус, већ смо и значајно растеретили буџет и дошли у ситуацију да више никоме ништа не дугујемо. Ни једног јединог динара! Истовремено смо значајно растеретили и неке друге болнице, скратили листе чекања и дошли у ситуацију да можемо помоћи свима. Надам се да ћемо ускоро добити своје место и у академском и научно-истраживачком систему, односно да ће наша дрзава и у овом сегменту нашег рада препознати свој интерес.
А научном истраживању се овде одувек придавала пажња. Пуно тога је откривено и остварено, што ВМА и данас чини једном од најзначајнијих научних установа на подручју Балкана и југоисточне Европе. Само се у овом тренутку ради на реализацији два мега пројекта, који укључује више 50 научно-истраживачких задатака. Већина ових истраживања је од огромног значаја и за војску и за државу, а финансира се средствима из прихода ВМА. Овде се надају да ће ускоро и држава дати свој допринос. Сем тога, пуна пажња се посвећује и школовању кадрова, а само у последњих годину дана више од 50 младих људи је послато на усавршавање, од Хјустона до Токија.
-Квалитетни и стручни кадрови су једна од наших највећих вредности - каже др Јевтић. - Послали смо људе у свет да се упознају са највећим светским достигнућима, да то знање касније и овде примене. То је, ваљда, и разлог што неке најсложеније операције овде извршавамо скоро рутински, што смо по многим параметрима веома респектабилна здравствена установа, не само у Србији, већ у овом делу Европе.
То потврђују и резултати. У току прошле године овде је извршено чак пет трансплатација јетре, једне од најсложенијих и најкомпликованијих хируршких операција. Трансплатација бубрега или коштане сржи, на пример, овде је одавно ствар рутине. Ту су и истраживања у области примене ћелијске терапије и примене матичних ћелија, која већ сада дају добре резултате у случајевима када су друге могућности исцрпљене. Или, рецимо, резултати у области офтамологије, где се проблеми великих диоптрија решавају за свега неколико минута.
Наравно, увек може више и боље, а то је и животна девиза нашег саговорника. У многим областима медицине ВМА је одавно лидер у региону. У неким и није, али се надају да ће то ускоро постати. Најважније је, међутим, да је ВМА постала кућа свих наших грађана, управо оних који су је основали и деценијама развијали.
Влада Арсић
Болница као град
Војномедицинска академија у свом саставу има 27 клиника, 17 института, Центар за контролу тровања, Траума центар, Центар хитне помоћи, Центар за трансплатацију органа и костне сржи... Само Дијагностичко-поликлинички центар дневно збрине између 3,5 и 4.000 људи. На ВМА тренутно ради 2672 лица, а допунским и ванредним ангажовањем упослено је још 1.200 људи.Располаже са 1.200 болничких постеља, а годишње се у овој установи смести 30.000 болесника и обави око 20000 хируршких интервенција.
