Симпозијум посвећен компликацијама и разлозима неуспеха при трансплантацији матичних ћелија хематопоезе у организацији Клинике за хематологију Војномедицинске академије, одржан је у ВМА.

Заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић у уводном обраћању рекао је да се у ВМА посебна важност придаје професионалном успеху у области тзв. „3Т“ - трансплантације, трауматологије и токсикологије што с поносом наглашава у свакој прилици јер се трансплантација матичних ћелија хематопоезе (ТМЋХ) сматра највећим достигнућем у медицини двадесетог века. Самим тим, запажени резултати у овој области савремене медицине чине ВМА установом која иде у корак са највећим светским здравственим центрима. Уз уверење да ће као и током досадашњих 45 година од прве ТМЋХ у ВМА, бити очуван највиши квалитет овог сегмента лечења, захвалио се сарадницима из земље и света уз чију помоћ ће рад бити и унапређен.

Начелница Клинике за хематологију ВМА проф. др Драгана Стаматовић истакла је да је изузетна част поздравити бројне госте из Србије и земаља у окружењу, а посебно проф. др Николауса Крегера, председника Европског удружења за трансплантацију и гостујућег професора Медицинског факултета ВМА, који по шести пут учествује у раду симпозијума хематолога ВМА. Како је навела, хематолози ВМА традиционално се састају у новембру месецу и износећи резултате размењују клиничка искуства, а уједно праве и смернице за будући рад. Професорка Стаматовић нагласила је и да уз обавезујућу историју, коју су градили претходници - пионири трансплантације у ВМА, савременици имају велики терет да традицију одрже и наставе, не заостајући са светом, а на добробит свих пацијената.

Уз наглашавање чињенице да се у свету годишње уради близу 40 хиљада трансплантација матичних ћелија хематопоезе, од којих једну трећину чине алогене, тема одржаног скупа биле су компликације и узроци неуспеха алогених ТМЋХ. Професор Крегер одржао је прво предавање о начинима борбе против релапса леукемије након алогене ТМЋХ који чине чак 40 посто разлога неуспеха трансплантације, док је у наставку симпозијума било речи о неприхватању калема, инфективним компликацијама, токсичности примењених лекова, а посебан део био је посвећен инфекцијама.