Београд, 02.март - Војномедицинскa академијa oбележила је 167 година традиције и развоја низом пригодних свечаности. Свечаностима којима је обележен овај велики јубилеј, присуствовали су, осим домаћина, ректора Универзитета одбране генерал-мајора проф. др Миодрага Јевтића и начелника ВМА пуковника проф. др Маријана Новаковића, и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, највиши представници Министарства одбране и Војске Србије, ректори Универзитета Србије, декани Медицинских факултета, директори највећих здравствених установа, представници Срспке академије наука и уметности, Српске православне цркве, личности из јавног и културног живота и бројни гости.

На свечаној седници колектива ВМА министар одбране Драган Шутановац је честитао празник свим запосленима и похвалио је импррсивне резултате које је наша установа остварила у претходној години. - Посебно ми је задовољство што смо данас отворили Центар за хипербарично лечење и показали да оно о чему смо причали ранијих година остаје као наше опредељење, а то је наставак техничко-технолошке обнове и модернизације ВМА. Жеља нам је да наша ВМА буде најбоља болница у региону, и сматрам да за то поседујемо капацитете. Оно што са позиције министра одбране могу да вам посведочим да не постоји ниједна земља са којом сарађујемо а да није изразила жељу да сарађује управо са нашим војним здравством и управо са нашом ВМА. И то је велико признање.–рекао је министар одбране.

- Припадници ВМА и осталих болница које су у саставу Министарства одбране извршавале су своје задатке у Конгу и Чаду, на част свих нас који смо у систему одбране и на част наше државе. Тиме су показали да смо одговорни за здравље не само наших грађана, већ и за шире потребе друштва.-истакао је министар Шутановац. Он се осврнуо и на изузетну сарадњу са спортским удружењима и потписивање Протокола са Олимпијским комитетом указује да тако значајна спортска институција има највеће поверење у нашу болницу, рекао је Шутановац.

- Желимо да наставимо са увођењем савремених метода лечења, верујемо да имамо капацитете и за телемедицину. Жеља нам је да унапредимо генерално медицинску професију и усавршавамо кадрове. За то постоји велики капацитет и чињеница да је формиран Универзитет одбране, да је на његовом челу генерал Јевтић, потврђује да желимо да управо у војној медицини имамо стални напредак. Такође нам је жеља да ојачамо позиције ВМА у здравственом систему Србије. -Министар Шутановац је нагласио значај подизања квалитета здравствене заштите, пре свега војних, али и цивилних осигураника, према највишим стандардима. Верујемо да можемо да будемо у тренду који постоји у свету и да се не хвалимо како наше осигуранике шаљемо на операције у иностранству, како имамо могућност да их пошаљемо у неке друге центре, већ да имамо могућност да их лечимо овде и да овде доводимо стручњаке из иностранства који ће заједно са нашим људима изводити и најсложеније операције.-истакао је он.

Министар Шутановац је новом начелнику ВМА пуковнику проф. др Маријану Новаковићу пожелео успех на новој одговорној дужности и пуну подршку Министарства одбране.

Генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, досадашњи начелник ВМА и први ректор Универзитета одбране, истакао је значај континуитета у раду ВМА, коју је назвао "балканском престоницом науке" и "Патријаршијом српске медицине". Он је истакао да је тајна успеха ВМА у људима, врхунским стручњацима и изузетним медицинским сестрама, посвећеним својој установи и тимском раду. Таква Војномедицинска академија, рекао је Јевтић, у служби је човека, здравља и отаџбине, иде у корак са светом, са најсавременијим достигнућима медицинске струке и науке, извршавајући мисије наше војске и градећи мостове сарадње.

Генерал Јевтић осврнуо се и на најзначајније резултате ВМА у протеклој години међу којима је број медицинских услуга који је повећан за 15 посто, чињеница је од 3. марта прошле године ВМА Ургентни центар српске медицине, као и да је уведен велики број нових дијагностичких и терапеутских процедура, усаглашених са ИСО стандардима. Урађен је највећи број трансплантација јетре, бубрега, коштане сржи и матичних ћелија у Србији. Прошлу годину обележило је и технолошко јачање система у коме су нови Центар за хипербаричну медицину, скенер 128 слајса, ангиосала, комплетан мониторинг хируршке и интерне интензивне неге, а обновљени су функционална дијагностика гастроентерологије и пулмологије.

Генерал Јевтић је подсетио да је у прошлој години постигнут, како га је назвао, историјски договор свих декана медицинских факултета у Србији о сарадњи и будућем раду. У иностранству се усавршавало шест доктора, а на ВМА се едуковало 29 лекара из иностранства. У Војномедицинској академији у раду су 62 научно истраживачка задатка, а акредитована су 203 програма. Он је закључио да је потпуно ревитализован научноистраживачки и академски потенцијал ВМА, а формирање Универзитета одбране ће свакако представљати историјски квалитативни искорак у том правцу.

Поздрављајући присутне госте и припаднике ВМА, нови начелник пуковник проф. др Маријан Новаковић рекао је да у дугој историји путеви ВМА били су углавном путеви сталног успона и непрекинутог развоја у свим областима медицине, стоматологије и фармације. Успостављен је континуитет позитивне енергије који морамо да негујемо и у будућности. То потврђује, истакао је Новаковић, остварени резултати, лечење више десетина пацијената по највишим стандардима светске медицинске струке и науке, сјајни резултати научноистраживачког рада као и улагање у будућност војне медицине школовањем друге класе кадета нашег Медицинског факултета, интензивна међународна сарадња и комуникације говоре о томе какав кадар имамо и са каквим знањем и умећем располажемо.

- Захваљујући томе, затим војном аспекту своје организације и великом напорима досадашњег руководства и свих њених припадника, као и подршке коју нам пружа Министарство одбране, данас ВМА функционише стабилно и хармонично, и представља сигурно најпрестижнију здравствену установу у земљи и региону. Тако говоре и наше колеге из земље и иностранства, то сматрају наши пацијенти, као и најшира јавност. Организованим приступом и тимским радом чији значај и овом приликом подвлачим, јер сам и сам, као начелник Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију био део победничког тима којим је руководио мој уважени претходник, повећан је степен креативне мотивације, отворени су нови развојни хоризонти и остварени резултати који се с правом и поносом могу сврстати у историјске и представљају сигурне мостове и за простор и за време. –казао је нови начелник ВМА.

Пуковник Новаковић је рекао да ће ВМА остати посвећена обликовању најбољих кадрова, техничко-технолошком обнављању и непрекидном организацијско-формацијском усавршавању. Циљ нам је, нагласио је он, да и даље унапређујемо све досегнуте вредности онога што је у најширој јавности препознато као бренд ВМА, показујући и доказујући да нам реч континуитет није непознаница, већ да је поштовање и неговање правих вредности и остварених резултата услов опстанка и напретка.

На данашњој свечаности уручена су и годишња признања и повеље ВМА. За најбољу организацијску целину у прошлој години проглашена је Клиника за ургентну интерну медицину, док је аутор године часописа „Војносанитетски преглед“ проглашена је војни службеник проф. др Гордана Дедић.

Представљени су и нови доктори наука који су своје тезе одбранили између два рођендана ВМА. То су пуковници Урош Зорановић и Ненад Ратковић, мајор Радослав Романовић и војни службеници Тамара Драговић, Драгана Даковић, Красимирка Грујић, Надица Маринковић и Снежана Ђорђевић. 

Медаљу "Др Владан Ђорђевић" која се већ три године додељује у славу српске хирургије добили су академици проф.др Ђорђе Радак из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, и проф.др Предраг Пешко, продекан Медицинског факултета у Београду и пуковник у пензији др Милија Петровић.

Повеље ВМА за успшну сарадњу у промоцији и афирмацији универзалних вредности додељене су Српском лекарском друштву, Удружењу војних пензионера Србије , општини Савски венац и Медија центру "Одбрана".

Поводом 167. године рада у кругу ВМА откривена је биста првом српском ратном хирургу и генералу проф. др Михаилу Мики Петровићу, рад академика Владимира Јокановића.