Данас, 3. октобра 2022. године у 6.00 часова у Национални центар за контролу тровања Војномедицинске академије примљено је шест пацијената са тровањем отровним гљивама.

Женска особа из Шапца старости 57 година примљена је са знацима аманитинског (фалоидинског) синдрома у тешком стању, са израженим гастроинтестиналним тегобама и порастом ензима јетре од 100 посто. Четворочлана породица из Шапца, такође је примљена са знацима аманитинског (фалоидинског) синдрома, сви са гастроинтестиналним тегобама и лезијом јетре. Одмах су започете мере интензивног лечења, укључујући екстракорпоралне мере детоксикације, хепатопротективе, N-acetil cistein и друге симптоматске и супортивне мере. Женска особа из Београда има гастроинтестинални синдром и бољег је општег стања.

Пацијенти из Шапца су гљиве набавили код неовлашћеног продавца, а конзумирали мислећи да се ради о рудњачама и лисичаркама. Напомињу да су гљиве биле поломљене и да их је било најмање три врсте, што отежава препознавање.

Истичемо да је од пролећа до сада у Националном центру за контролу тровања ВМА лечено 26 пацијената са тровањем гљивама (14 амбулантно и 12 хоспитално).

У претходном периоду је било више кишних дана праћених топлим, сунчаним временом, што изазива нагли раст и бујање јестивих, али на жалост и отровних гљива и из тог разлога

НАПОМИЊЕМО

Поред неколико стотина јестивих, нејестивих и лековитих, постоји неколико десетина отровних гљива.

Под појмом отровне гљиве подразумевају се све оне врсте које у организму изазивају патолошке промене и оштећења органа. Неке изазивају благе реакције као што су болови у трбуху, мучнина, повраћање или алергијске реакције које су пролазне, али постоји и један број врста које изазивају много озбиљнија оштећења и смрт. До тровања најчешће долази због замене јестивих гљива онима које су отровне. "Бисерке" се могу заменити отровном пантеровком, "зеке" су такође проблем и захтевају добро познавање гљива јер им боја шешира често варира.

Акутна тровања гљивама имају велики клинички значај због разнолике клиничке слике (испољавају се у осам различитих синдрома), учесталости (годишње се у Европи лечи око 10.000 пацијената), велике смртности (10-50%). На основу времена које прође од ингестије до првих знакова тровања деле се на она са кратким или дугим инкубационим периодом.

Тровања са кратким инкубационим периодом (30 мин - три сата) испољавају се у виду пет синдрома: гастроинтестинални, мускарински, мусцимолски (микоатропински), псилоцибински (психотомиметски) и копрински (алергијски). Ова тровања имају повољан ток и исход. Гастроинтестинални синдром изазивају гљиве познате као "бљувара, лудара, тиграста витезовка, заводница" итд.

Дуг инкубациони период, у трајању од три сата до неколико дана, карактерише тровања са оштећењем јетре и бубрега. Она имају тешку клиничку слику и често летални исход. То су тровања са сликом аманитинског (фалоидинског) синдрома, ореланинског и гиромитринског синдрома.

Како препознати отровну гљиву?

Постоје разни митови како најсигурније препознати отровну гљиву:

-  отровне потамне ако се кувају са сребрном кашиком

-  дају жуту боју пиринчу кад се кувају заједно

-  бели лук куван са њима потамни

-  не могу се љуштити

-  ако живина једе отпатке од гљива добре су (један од најопаснијих јер животиње имају другачији гастроинтестинални тракт.

Без доброг познавања гљива и друштва особе која је одличан познавалац не треба се упуштати у брање гљива. Постоји заблуда да има потпуно идентичних јестивих и отровних гљива. Оне се могу распознавати по одређеним карактеристикама.

Аманитински (фалоидински) синдром изазивају Amanita phalloides (зелена пупавка), Amanita verna (бела пупавка), Amanita virosa (смрдљива пупавка), али и 14 других гљива. Тровање изазивају активне материје фалоидини и аматоксини. Смртна доза је 5-10 мг, тј. 20 грама гљиве.

Латентни период је 12 сати, затим се јављају гастроинтестиналне тегобе, другог до трећег дана токсични хепатитис (увећана јетра, повишени ензими, билирубин, смањена синтетска функција јетре), токсична лезија бубрега. Поред лаваже желуца уз примену активног угља, надокнаде течности и електролита, примењују се хепатопротективи, друга симптоматска и подржавајућа терапија, а одличне резултате даје плазмафереза. Шансе за излечење су знатно веће ако се са специфичном терапијом започне у првих 48 сати.

Упозорење свима онима који користе гљиве за јело, као и берачима гљива је да буду максимално опрезни. Одговорност за здравље и личну безбедност је на свакоме ко бере и једе самоникле гљиве. Такође, треба бити пажљив приликом куповине печурака на пијацама. На декларацији би требало да буде истакнуто име печурке, узгајивача и која институција је обавила контролу квалитета.

Упозорење здравственим радницима је да обавезно консултују Национални центар за контролу тровања ВМА на телефон 011/3608-440, јер је специфичну терапију неопходно започети у првих 48 сати.