Београд, 30. октобар - Под покровитељством министра одбране Републике Србије, господина Драгана Шутановца, у амфитеатру ВМА одржана је свечана јубиларна 500. седница Наставно-научног већа ВМА. Седницу су присуствовали највиши представници Министарства одбране и Војске Србије, декани, продекани и професори Универзитета у Београду, Крагујевцу, Нишу и Косовској Митровици, садашњи и ранији чланови Наставно-научног већа ВМА, наставници, као и сарадници и начелници организацијских целина ВМА.
Честитајући ВМА овај вредан јубилеј министар одбране Драган Шутановац истакао је да је ВМА институција која је и у тешким временима опстала и одржала име, ауторитет и углед, како у систему одбране, тако и у најширој јавности. „Своје резултате потврдили сте у више прилика у оквиру здравствене заштите, образовања и научноистраживачког рада репрезентујући не само систем одбране, већ и српско здравство у целини. Данас сте један од најпознатијих брендова државе Србије у земљи и иностранству. Ваши резултати су за нас подстицај да што интензивније приступимо реформи и осавремењавању ВМА и војног здравства, како би били најмодерније организован и опремљен систем на Балкану и шире. Сви који долазе у Србију, желе да дођу у ВМА, што је несумњиво велика похвала и стална обавеза које се мора перманентно испуњавати у контексту међународних обавеза и активности наше земље“, нагласио је министар Шутановац.
Отварајући свечани скуп Начелник Војномедицинске академије и председник Наставно-научног већа генерал-мајор, проф. др Миодраг Јевтић указао је на неопходност развоја ВМА у будућности, као и сталног стручног усавршавања лекара . Генерал Јевтић је у име садашњих професора, доцената и асистената ВМА одао признање некадашњим колегама као учитељима достојним дубоког поштовања, али и изразио понос што је ВМА успела да и у најтежим временима очува вредности учења и знања као темељне услове напретка. „Као људи континуитета, знали смо да постоји само један пут - да радимо оно што најбоље знамо. Не само да лечимо, већ и да као наставници учимо друге, али да радимо и на сопственом образовању које је за медицинску струку посебно важно“, нагласио је генерал Јевтић и додао: „пут опстанка смо видели и у љубоморном чувању и јачању давно створеног језгра ентузијазма окупљеног око идеје перманентног усавршавања у струци и науци, уз неговање наставног и научног подмлатка који ће даље чувати континутет као што су га чували пре нас и као што га чувамо ми данас!“
Генерал Јевтић је у свом излагању посебну пажњу посветио развоју ВМА у будућности као савремене и препознатљиве институиције која активно учествује у размени знања и искустава са другима у образовању, са циљем сталног побољшања квалитета образовних процеса. „ Пут који смо одабрали је пут на којем сваког дана треба да додамо ново зрно знања, али и да научимо млађе да је знање ковчег с благом, а његова практична примена кључ који га отвара, да онај ко правилно схвати науку може боље да сагледа сопствене границе, да људи не треба да уче само да би знали, већ да би стекли сигурност, да се тајна образовања састоји и у поштовању оних које учимо“, рекао је Јевтић и додао „Намера нам је да као залог националне и међународне сарадње понудимо и наше велике кадровске потенцијале за научноистраживачки рад. Овакве планове заснивамо на чињеници да у последње време све већи број образовних и научних институција из целог света исказује појачан интерес за сарадњу с нама.“
Своје излагање, председник Наставно-научног већа ВМА завршио је речима: „Поново је престижно доћи у ВМА. Верујемо да јачањем регионалне и међународне сарадње радимо у интересу српске науке и система одбране којем припадамо и којем ћемо припадати. Све наше намере оправдавају хиљаде оних које смо ишколовали, који су се код нас усавршавали, али и неколико стотина оних који и данас, у нашој кући уче и науком се баве. Желим да овакав пут пред нама буде праћен оптимизмом, имајући увек у виду реалну вредност и немерљиву националну димензију наше и ваше ВМА.“
Иначе, претеча Наставно научног већа ВМА је Професорски колегијум који је формиран 1953. године, а поред образовања, бавио се и питањима стварања наставничког кадра и развоја научноистраживачког рада. У то време, санитетска служба је већ имала оформљен систем образовања санитетских кадрова, који је поред Школе за активне и резервне официре санитетске службе имао и бројне интензивне курсеве за обуку медицинских кадрова свих профила. Носиоци ових активности били су професори ВМА. Професорски колегијум је 1959. године је прерастао у Наставно-научно веће. Начин рада Већа већа увек је био усклађен са радом већа на факултетима у грађанству. Наставни и научни кадар Војномедицинске академије данас чини 127 доцената и професора, са снажним подмладком од преко 50 асистената. Наставно-научно веће има 83 наставника.