Београд, 15. мај - Педесет година постојања Института за нуклеарну медицину ВМА обележено је данас пригодном свечаношћу у амфитеатру ВМА, у присуству најодговорнијих старешина ВМА, специјалиста нуклеарне медицине из свих клиничко-болничких и универзитетских центара Србије, са којима стручњаци ВМА остварују успешну сарадњу.

Госте је  поздравио  начелник Института за нуклеарну медицину ВМА, проф.др Борис Ајдиновић, а затим се присутнима обратио начелник ВМА, генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, који је том приликом рекао:

„Даме и господо, изузетно сам поносан и почаствован што данас, као први човек овог светилишта српске медицине, стојим пред Вама у овом амфитеатру, у овој агори знања, где ћемо се у кратком времеплову поткрепљеном обиљем чињеница и стручних и научних достигнућа и доприноса српској медицини, присетити и обележити 50 година рада Института за нуклеарну медицину ВМА.   
Претеча института, Одељење за примену радиоактивних изотопа у медицини Клинике за унутрашње болести Војномедицинске академије, формирано је и званично почело да ради 15. маја 1959. године, под руководством пуковника др Милована Антића.
О ентузијазму и визионарском делу др Милована Антића, чије име данас носи престижна награда у нуклеарној медицини, можда најбоље говори податак да је први пут у нашој земљи терапија радионуклидима у лечењу хроничне леукемије примењена још 1956. године у ВМА. У годинама које су следиле, набављана је неопходна опрема и окупљен кадар, да би по званичном почетку рада Одељење за примену радиоакивних изотопа у ВМА било најсавременије опремљено нуклеарномедицинско одељење у овом делу Европе.Његов развој одвијао се по највишим стручним стандардима, као што је текао и развој саме Војномедицинске академије.
Године 1981.  ВМА се  преселила у ово велелепно здање на Бањичком вису, које представља понос наше архитектуре, али и како умни људи кажу, а ми поносно понављамо, патријаршију српске медицине и узданицу наше војске и државе. Тада је формацијски устројен и наш Институт за нуклеарну медицину, као самостална јединица Групе Института за дијагностику и терапију ВМА, чије су главне одреднице биле и остале: високо специјализован стручни тим, широк дијапазон дијагностичких и терапијских нуклеарно-медицинских метода у рутинском раду, те респективна наставна, научноистраживачка и публицистичка делатност. Институт није губио престижно место и углед ни у годинама великих изазова и искушења за наш народ, војску и државу. И данас је Институт за нуклеарну медицину, један од поноса наше куће у коме се изводи  више од 150 нуклеарно-медицинских дијагностичких и терапијских метода и анализа и збрине просечно око 25. 000 болесника годишње.
Управа ВМА, у складу са стратешким опредељењима, пружиће  пуну подршку Институту у даљој едукацију кадрова, модернизацији опреме и увођењу нових метода, како би се ишло у корак са светом и како би могли да се и даље и на овом пољу по резултатима сврставамо уз референтне нуклеарно-медицинске центре у свету. Пред нама је велики пројекат и велики изазов: да дијагностички дијапазон Института за нуклеарну медицину ВМА заокружимо увођењем ПЕТ технологије, како би се заокружио комплетан дијапазон најсавремнијих нуклеарно-медицинских метода које су драгоцене у раној дијагностици, мониторингу и лечењу, а у складу са девизом ВМА чији је Институт интегративни и есенцијални део – у служби здравља и отаџбине! У то име, колективу Института којим успешно руководи професор Борис Ајдиновић честитам првих 50 година рада и желим да наставе даље без посустајања и одустајања!“

У наставку свечаности, начелник Института за нуклеарну медицину ВМА проф. др Борис Ајдиновић представио је ретроспективу 50 година развоја војне нуклеарне медицине,  садашњу организацију и функционисање Инситута, као и визију будућег развоја и унапређења. „Велика је част али и велика обавеза пред нама, да у аманет будућим генерацијама оставимо Институт опремљен најсавременијом технологијом и расадник стручног и научног кадра. Обавеза је то и одговорност и према онима од којих смо учили и који су својом визијом, али и  радом и прегалаштвом учинили да ми у ВМА имамо модерну нуклеарну медицину пре многих армија света“, нагласио је проф. Ајдиновић.

На крају свечаности, начелник ВМА је уручио специјалне захвалнице за високе доприносе у развоју војне нукеларне медицине  пуковницима у пензији, проф. др Миодрагу Одавићу и проф.др Стевану Марковићу, ранијим  начелницима Института за нуклеарну медицину ВМА, као и бившим припадницима Института: прим. др Драгутину Тајфлу, др Ангелу Лазарову, Дамјановић  Ани, Марији Растовац, др Рајку Спаићу, Чедић Радомиру,  Пилетић Јовану и Удовичић Радмили.

Генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић уручио је и специјалне значке ВМА институцијама са којима ВМА остварује успешну сарадњу на пољу нуклеарне медицине: Институту за нуклеарну медицину КЦ Србије, Заводу за нуклеарну медицину Института за онкологију у  Сремској Каменици, Служби нуклеарне медицине КЦ Крагујевац, Служби нуклеарне медицине  ЗЦ Зајечар, лабораторији MEDICA NUCLEARE из  Београда, Институту за примену нуклерне енергије-ИНЕП Земун, као и Лабораторији  за производњу изотопа Инситута за нуклеарне науке „Винча“.
 
Поводом 50 година постојања Института за нуклеарну медицину ВМА, из штампе је изашла и монографија о историјату, развоју и перспективама ове организацијске целине ВМА, у светлу најновијих достигнућа у области нуклеарне медицине.