Рођена је 29. јула 1937. године у малом војвођанском месту Гребенцу, у породици Љубише и Катарине Рајин. По завршетку класичне гимназије и велике матуре долази у Београд 1956. године и уписује Вишу школу за медицинске сестре Југословенске народне армије при ВМА у Београду.

Знања и искуства стицала је и у болницама у Данској и Енглеској.

Као виша медицинска сестра радила је од 1959. године на Кардиолошком одељењу ВМА да би се наредних девет година посветила педагошком раду у својој матичној Вишој школи као предавач и инструктор.

По потреби службе поново је радила као медицинска сестра са руководећом функцијом на Клиници за очне болести и Клиници за дерматовенерологију ВМА.

Красили су је човекољубље, чврст карактер, мудрост, сталоженост, културно понашање и поштење. Борила се за очување здравља, унапређење система здрвствене неге и континуирано усавршавање у струци.

Главна сестра Војномедицинске академије постаје 1972. године и  на тој функцији остаје 15 година. Уз беспрекорну организацију рада медицинских сестара и техничара, Верица Ћорлука учествује и у оснивању Одељења за лечење ВМА.

Због својих исказаних квалитета и професионалног доприноса, одликована је и унапређена у чин пуковника.

Завршила је студије на Факултету организационих наука 1984. када постаје дипломирани инжењер организације рада. Последњих пет година активне војне службе провела је у Центру за развој болничког информационог система ВМА као систем-аналитичар. Први пут у тадашњој Југославији са групом информатичара, лекара и клиничких сестара, дефинише садржај „модула неге“. Све време је активна у струковним удружењима, скуповима, учећи од старијих колегиница попут Олге Рапајић, Десе Ђурановић, Милене Тијанић и Жане Алексић.

Публиковала је многе стручне и научне радове у медицинским часописима и лично их је излагала на конгресима и стручним састанцима. Међу објављеним књигама истичу се „Плави водич за медицинске сестре-техничаре и бабице“ и „Нови квалитет у организацији и садржају рада медицинских сестара и техничара“. Била је члан стручних асоцијација и удружења, рецензент стручних зборника и књига, предавач по позиву на многим скуповима, непоколебљиви борац за квалитет здравствене неге и углед професије. При Министарству здравља била је члан прве радне групе за здравствену негу, која је публиковала стандарде неге у Водичу добре праксе и учествовала у изради Националног делокруга рада за медицинске сестре-техничаре и бабице. У Војномедицинској академији, учествовала је у сачињавању предлога за израду платних разреда - према одговорности, врсти, тежини, сложености стручних послова и радних задатака.

И након пензионисања 1992. године наставила је са ангажовањем за добробит струке.