Здравље бешике
професор др Владимир Банчевић, Клиника за урологију ВМА
Учестало мокрење може да буде знак уринарне инфекције, када се осим честих нагона на мокрење јавља бол у дну мале карлице, као и пецкање у мокраћној цеви. Смањен капацитет мокраћне бешике након појединих запаљенских процеса или као последица зрачне терапије органа у малој карлици узрокује учесталије нагоне на мокрење. Са друге стране, пренадражљива мокраћна бешика (overactive bladder, OAB, eng.) узрокује учестале нагоне на морење. Учесталији нагони на мокрење могу да буду пролазно стање изазвано повећаним уносом течности. Неке особе због психичке напетости или стреса повремено имају учестале нагоне на мокрење. Поједини лекови који утичу на појачано избацивање течности (диуретици, антихипертензиви) могу да доведу до учесталих нагона на мокрење. Шећерна болест може да се манифестује између осталог и учесталијим нагонима на мокрење. С обзиром да различита стања и болести могу да дају сличну или исту клиничку слику, неопходно је доћи на преглед код лекара који једини може након разговора са пацијентом, прегледа и спровођења одређених дијагностичких процедура да постави праву дијагнозу и препоручи адекватно лечење.
Запаљење бешике се може јавити у свим годишњим добима, али је примећено учесталије јављање током хладнијег периода године, тако да можемо рећи да излагање хладноћи може да олакша развој уринарних инфекција.
Запаљење мокраћне бешике изазива преосетљивост слузнице бешике и стегнутост (спазам мишића) што доводи до учесталих нагона на мокрење, мањих количина урина. Сам бол који се јавља такође делује на стезање мишића због чега је млаз мокраће слабији, капацитет бешике смањен, а нагони на измокравање учестали.
Бол у мокраћној бешици узрокован уринарном инфекцијом се јавља најчешће у доњем делу трбуха, односно у пројекцији мале карлице, испод пупка, и пројектује се у средишњој линији. Најчешће се појачава са актом мокрења, тако да сам крај мокрења изазива и најјачи бол. Пацијенти често осећају нелагоду или пецкање и у мокраћној цеви, а повремено се може јавити крв у урину. Бол у јајницима се јавља са једне стране, у бочним квадрантима трбуха, а може да буде везан за одређени период менструалног циклуса.
Жене су предиспонираније за јављање инфекција бешике због кратке мокраћне цеви кроз коју бактерије лако пролазе. Око 10% жена има урођено већи број рецептора за које се бактерије чвршће везују, па је лечење код ових особа теже и дуготрајније, а епизоде понављања уринарних инфекција чешће. Најчешћи узрочник је Escherichia colli - бактерија која се нормално налази у завршном делу дебелог црева где не изазива обољења. Она мигрира најпре у перинеалну регију (предео између чмара и вагине), потом насељава вагину, а одатле кроз мокраћну цев бактерије улазе у мокраћну бешику где изазивају запаљење. Недовољан унос течности, пад имунитета, хладнији период године, промена сексуалног партнера, учестали сексуални односи, употреба спермицидних контрацептива, одлагање измокравања и сл. могу да олакшају развој уринарне инфекције. Са друге стране присуство каменчића у мокраћном систему, дијабетес, трудноћа, оперативне и дијагностичке процедуре које се изводе кроз мокраћну бешику могу да доведу до развоја инфекције и отежају њено лечење. Код мушкараца после педесете године живота, увећана простата која стеже мокраћну цев и доводи до неадекватног и непотпуног измокравања може да олакша развој инфекције.
Нелечена инфекција бешике може да се прошири ка бубрезима и доведе до пијелонефритиса- запаљења које карактерише бол у слабинској регији и висока телесна температура, а лечи се најчешће антибиотицима у инјекцијама у болничким условима. Са друге стране, неадекватно лечена уринарна инфекција може да узрокује брзо враћање симптома уз неосетљивост бактерија на одређене антибиотике или да узрокује хроничну инфекцију.
Повећан унос воде и топлих напитака смањује ризик од настанка уринарних инфекција и олакшава лечење јер учесталијим измокравањем и физички се елиминишу бактерије из мокраћног система. Топлота доводи до опуштања мишића мокраћне бешике и тиме смањује бол. Дуго су препарати бруснице сматрани средствима која помажу у лечењу уринарних инфекција, али најновије студије то нису потврдиле. Уколико симптоми инфекције не пролазе, свакако се треба обратити лекару. Довољан унос течности око 1,5-2 литара на дан, избегавање хладних и газираних напитака, неодлагање измокравања, избегавање промискуитета и спермицидних контрацептива, јављање лекару на време са појавом првих симптома, као и употреба адекватне терапије у оптималном временском периоду су значајне и ефикасне мере у превенцији и лечењу инфекција бешике.
Постоји трајно решење за честе упале бешике, али лечење уринарних инфекција мора бити благовремено, одговарајућим лековима, довољно дуго и по препорукама лекара. Данас постоје бројни медикаменти који спречавају везивање бактерија за слузницу мокраћне бешике, а постоје и вакцине које подижу имунитет и олакшавају борбу одбрамбених снага против изазивача уринарних инфекција.
