Насловна » Лекарски савети » Вртоглавица

 

пуковник проф. др Топлица Лепић, Клиника за неурологију ВМА

Вртоглавица (вертиго) је поремећај који се манифестује илузијом кретања у простору. Утисак кретања може бити окретање предмета који се налазе у околини или осећај окретања или кретања саме особе. Овакав осећај може бити праћен покретима очију, осећајем муке и нагона на повраћање и нестабилношћу при ходу и стајању. Упорна вртоглавица онемогућава нормално обављање свакодневних активности, што је праћено забринутошћу и страхом од пада.

На вртоглавицу се жали сваки петнаести пацијент.

Основа вртоглавице је скривена у периферним или централним органима који су у телу задужени за одржавање равнотеже. Одржавање равнотеже тела зависи од обраде информација које у мозак прослеђује чуло равнотеже, вида, али и чула у кожи, мишићима и зглобовима који дају податке о покретима и положају тела. Поремећај равнотеже и вртоглавицу проузрокује погрешна информација коју наведени чулни органи достављају мозгу или немогућност мозга да обради информације које добија. С обзиром на то, вртоглавица може бити централног - ако је последица оштећења мозга или можданог стабла, или периферног порекла - ако је узрокована поремећајем чулних органа и нерава који их повезују са мозгом.

Вртоглавица није болест него симптом који може изазвати више од 300 узрока. Најчешћи су: положајна вртоглавица, упала вестибуларног нерва, Мениереова болест, тумор слушног нерва, поремећаји протока крви у мозгу, промене вратне кичме, повреде, прекомерна напрезања мишића, старије животно доба, напетост, стресови. Такође, узроци могу бити и мигрена, мождани удар, мултипла склероза, анемија, алергија, атеросклероза, херпес, али и тровање никотином или алкохолом.

Постоје четири типа вртоглавице: вертиго, синкопе или пресинкопе, нестабилност и неодређена вртоглавица. У овом случају вертиго би била само вртоглавица - осећај окретања око главе или у глави, док би синкопе подразумевале и несвестицу или осећај губитка свести. Нестабилност представља поремећај равнотеже при стајању и ходу са тенденцијом скретања, нагињања или пада. Неодређене вртоглавице се јављају код болесника са психичком напетошћу, емоционалним проблемима или су последица хипервентилације.

Вртоглавице се погоршавају окретањем главе и променом положаја тела, а често су праћене поремећајем слуха и шумом у уху и мучнином. Специфични поремећаји су кретање предмета пред очима или осећај окретања властитог тела у простору, затим осећај губљења у простору, пропадања, уздизања и заношења у страну или напред - назад. Код вртоглавица узрокованих болестима унутрашњег ува (отогених вртоглавица), предмети које гледамо врте се водоравно од болесног према здравом уху, а равнотежа је поремећена код болесног ува. Неспецифични поремећај равнотеже или лажна вртоглавица карактерише се светлећим звездицама или мрачењем пред очима (омаглица), несвестицом, осећајем пуноће и притиском у глави и ушима.

Положајна вртоглавица је најучесталија од свих, а узрокује је покрет или промена положаја главе, при лежању, окретању у постељи или забацивању главе уназад. Траје свега минут или краће, а може бити праћена ритмичним треперењем очију док слух остаје очуван. Може се појављивати сваких неколико дана, али и повремено сваких неколико месеци.
Упала вестибуларног нерва - напад жестоке вртоглавице траје неколико дана, а затим поступно попушта кроз неколико недеља.

Мениереова болест - настаје због поремећаја микроциркулације са накупљањем вишка течности у унутрашњем уху. Карактеришу је изненадни напади јаке вртоглавице, који могу трајати од неколико минута до неколико сати. Прате је мука, повраћање, шум у уху, губитак равнотеже, некада и дупле слике.

Тумор слушног живца карактерише стална вртоглавица уз оштећење слуха на једном уху и поремећаји функције других нерава мозга.

Мигренска вртоглавица или вестибуларна мигрена представља неуроваскуларну главобољу код које се пре или током напада појављују вртоглавица, нестабилност и тинитус. Вртоглавица је три пута чешћа код мигреничара него у осталој популацији. Неуролошки налаз и допунска испитивања показују обично уредан налаз, а нистагмус се може наћи у акутном нападу.

Вертебробазиларна инсуфицијенција представља пролазне или трајне поремећаје протока у крвним судовима задњег слива. Најчешћи симптом инсуфицијенције вертебробазиларног слива је вртоглавица. Самостално или у комбинацији са сметњама слуха, тинитусом, главобољом, муком, поремећајима вида, сметњама хода, парестезијама, моторном слабошћу или падовима. Неуролошки налаз између атака може бити нормалан. Често су присутни фактори ризика за цереброваскуларне болести и атеросклерозу (дијабетес, хипертензија, хиперлипидемија, болести срца).

Мултипла склероза је дисеминовано демијелинизационо обољење централног нервног система аутоимуне природе, код које се вртоглавица јавља као први симптом или током развоја болести. Вертиго код МС траје од неколико сати до више дана. Демијелинизација може захватити корен вестибуларног нерва и довести до симптома вестибуларног неуронитиса са нистагмусом. Дијагноза и терапија вртоглавице у мултиплој склерози је иста као код основне болести.

Arnold-Chiari малформација се састоји у спуштању делова можданог стабла и малог мозга у форамен магнум у различитом степену. Симптоми су вртоглавица, атаксија, нестабилност, сметње слуха, главобоља, бол у врату, поремећај доњих кранијалних нерава и слабост екстремитета.

У дијагностици узрока вртоглавице учествују стручњаци разних специјалности: неуролог, оториноларинголог, физијатар и код деце неуропедијатар. Од непроцењиве важности је опис оболелог о природи вртоглавице, активностима пре напада, повредама главе и врата и хроничним болестима.

Налази који указују на периферни вестибуларни поремећај су: нистагмус, окулоцефалички и вестибулоокуларни рефлекси, поремећај тестова равнотеже (Ромбергов тест, Fukuda steping test, tandem hod, Dix-Halpike маневар).

На централне поремећаје указују патолошки неуролошки налази (диплопије, дизартрија, афазија, слабост, поремећаји сензибилитета); церебеларни знаци као дисметрија, дисдијадохокинеза.

Најважнији налаз у испитивању вртоглавице је присуство нистагмуса. Нистагмус представља понављане ритмичне покрете очних булбуса. Почиње спором фазом која настаје због присутног поремећаја који одводи око од посматраног објекта а брза, корективна фаза га враћа на објекат.

Допунска испитивања болесника са вртоглавицом обухватају испитивања слуха и равнотеже: аудиометрија, калоријски тестови, електро и видеонистагмографија, аудитивни евоцирани потенцијали можданог стабла (АЕПМС), вестибуларни евоцирани миогени потенцијали (ВЕМП), постурографија, снимања главе и мозга компјутеризованом томографијом и магнетном резонанцом и испитивања крвних судова врата и главе доплерсонографијом ЦТ или МР ангиографијом.

Особу која има нападе вртоглавице прво треба смирити и опрезно ставити у најзгоднији положај за главу. Тегобе се ублажавају строгим мировањем затворених очију, а по потреби узимањем средстава за смирење и против повраћања. Никотин, алкохол и црна кафа се не препоручују, а првих 24 сата треба узимати неслану храну. Корисно је поступно опуштање мишића уз исправно дисање, психичко опуштање, масажа главе и врата.

Неки облици вртоглавице захтевају лечење медикаментима, код упала које могу проузроковати вртоглавице, дају се и антибиотици, али се специфичне терапије примењују и за оне вртоглавице проузрокавне можданим ударом и демијализираним болестима. Тумори вестибуларног нерва се лече хируршком интервенцијом. У случајевима упорне вртоглавице треба радити вестибуларну рехабилитацију, која је заснована на вежбама које пацијент редовно обавља.

Најчешћи узроци због којих настаје вртоглавица?
• повишен или снижен крвни притисак
• бактеријске или вирусне инфекције
• упале средњег ува
• мигрене
• васкуларни проблеми (посебно сметње у циркулацији врата)
• атеросклероза
• анемија
• алергије
• као нежељено дејство код неких лекова
• повреде главе и ува
• мултипла склероза
• тровања никотином, алкохолом или другим отровима
• тумор и друге болести мозга

Шта чинити док траје вртоглавица?
Након што лекар одреди терапију корисно је придржавати се и следећих упустава:
• Лезите и заузмите положај који вам је најудобнији
• држите отворене очи и гледајте у једну тачку
• мирујте и лезите кад год вам се заврти у глави
• држите хладне облоге на челу,
• избегавајте кафу, алкохол и цигарете, пржена и масна јела
• једите намирнице које се лако варе, са што мање соли
• ако имате низак притисак, повећајте унос соли увек кад осетите малаксалост
• никотин, алкохол и црна кафа нису препоручљиви првих 24 сата
• узимајте сто висе течности
• покушајте да се опустите уз правилно дисање
• препоручује се масажа главе врата