УБОД КРПЕЉА И ЛАЈМСКА БОЛЕСТ
 
Крпељи могу бити преносиоци више различитих заразних болести, а најзначајнија болест коју преносе крпељи у нашој земљи је лајмска болест. Њен узрочник, спирохета Borelia burgdorferi ce затиче у више различитих врста крпеља од којих је код нас најзначајнија врста Ixodes ricinus. Остали крпељи који се могу наћи у нашој земљи, углавном нису преносиоци ове болести. Након убода, у оквиру 24 до 72 сата пошто се крпељ насисао крви, B. burgdorferi пролази мукозу црева, шири се у друга ткива и пљувачне жлезде и инокулише се у домаћина. Из тог разлога је веома значајно правилно и благовремено одстранити крпеља из коже.
 Не значи сваки убод зараженог крпеља и преношење инфекције. Да ли ће доћи до појаве инфекције зависи од више фактора. Што је дуже времена заражен крпељ боравио у кожи, већи је и ризик за трансмисију борелије. Сматра се да заражене одрасле јединке морају у кожи да проведу више од 24 часа да би дошло до преношења инфекције, док код лутки и ларви тај период може да буде и краћи.
 
ОДСТРАЊИВАЊЕ КРПЕЉА
За одстрањивање крпеља, ако сте у могућности увек се обратите лекару. Уколико сте принуђени да крпеља сами одстрањујете, учините то помоћу пинцете, хватањем рилице (усног апарата) крпеља што ближе кожи и лаганим повлачењем навише. Након одстрањивања, место убода обавезно треба дезинфиковати алкохолом. Крпеља никако не треба чупати, гњечити, кидати, нити стављати на њега било каква хемијска ни топлотна средства (алкохол, бензин, уље, лак за нокте цигарета). Све ово може испровоцирати крпеља да поврати свој цревни садржај и тиме доведе до преношења инфекције.
 
АНАЛИЗА КРПЕЉА
Садржај крпеља је могуће прегледати на присуство борелије у тамном влажном пољу микроскопа. Налаз присуства борелија у крпељу, помаже лекару приликом планирања профилактичких мера након убода. Упут за анализу крпеља на Институту за епидемиологију ВМА није потребан, јер ова анализа није препозната од стране РФЗО.  Уколико желите да урадите ову анализу донесите нам крпеља у радно време, пошто сте га одмах након одстрањивања ставили у неку посудицу са мало воде.
 
КАКО СПРЕЧИТИ ДА ДОЂЕ ДО УБОДА КРПЕЉА?
  1. Избегавајте боравак у станишту крпеља. Како то често није могуће, крећите се бетонским стазама, избегавајући непокошене и терене обрасле жбуњем, као и седење и лежање на трави.
  2. Кад сте у природи носите светлу одећу, имајте капу, блузу дугих рукава и дуге панталоне са ногавицама увученим у чарапе, а на незаштићене делове коже нанесите репеленте.
  3. Репеленте користити искључиво уз придржавање упутства произвођача. Бебама млађим од 6 месеци не би требало наносити репеленте, осим ако је ризик од убода крпеља веома висок. У том случају, предност треба дати механичким методама заштите (мрежице за заштиту преко носиљки и колица). За заштиту деце користити репеленте посебно прилагођене деци, при чему водити рачуна да репелент обавезно наносе родитељи и то тако што препарат нанесу прво на своје руке па тек онда на кожу детета. Репеленте не наносити испод одеће, већ искључиво на изложене делове коже.
  4. По повратку из природе, обавезно прегледајте тело и одећу на присуство крпеља. Скините са себе сву одећу и истресите је у каду, косу ишчешљајте густим чешљем и након тога пажљиво прегледајте цело тело (за неприступачне регије користите огледало).
ЛАЈМСКА БОЛЕСТ
Лајмска болест је мултисистемско, стадијално, зоонозно обољење људи и животиња, изазвано бактеријом В. burgdorferi. Оболевање људи од ове болести у свету је у сталном порасту и велики број земаља је проглашен ендемичним за лајмску болест. Она захвата кожу, зглобове, срце и нервни систем, а у свом развоју има три стадијума:
 
І стадијум - erythema migrans - јавља се од три до 32 дана после убода крпеља у око 70-80% инфицираних особа. Овај примарни еритем је безболан, шири се брзо и често поприма прстенаст изглед. Нелечен траје неколико недеља. У овој фази се могу се јавити и повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, као и увећање локалних лимфних жлезда.
Іl стадијум - рана дисеминација - јавља се неколико недеља до неколико месеци после иницијалне инфекције. У овом стадијуму долази до ширења борелија путем крви и лимфотока у друга ткива и органе (други делови коже, нервни систем, мускулоскелетни систем и срце).
Ill стадијум - хронична перзистентна инфекција - настаје месецима и годинама после иницијалне инфекције. Долази до хроничног захватања органа и трајног оштећења здравља које може резултирати и смртним исходом.
Стадијуми болести се некада преклапају без јасне подвојености, а инфекција може бити и асимптоматска.
Тренутно постоје само докази да се лајмска болест преноси убодом крпеља. Интерхумано преношење са инфицираних људи на здраве није доказано. Могућ је једино трансплацентарни пренос, са инфициране мајке на плод. Вакцина против лајмске болести још увек није у употреби, а болест је излечива уколико се открије на време и примени одговарајућа антибиотска терапија.
 
О КРПЕЉИМА
 Крпељи су ектопаразити који се хране сисањем крви животиња и човека. У свом развоју пролазе кроз три стадијума: ларва, лутка и адулт. У природи се углавном затичу на трави, жбуњу и дрвећу. Активни су током пролећа и лета, a посебно у мају и јуну, када се региструје највећи број убода. Убод крпеља je безболан, тако да се примети тек пошто прикачи за кожу јер место убода почиње да сврби. Крпељ може остати припојен за кожу и више дана, све док се не насиса крви након чега напушта домаћина.
 
КОРАЦИ ПРЕВЕНЦИЈЕ
  1. Пре свега предузмите све мере да се заштитите од убода крпеља.
  2. Уколико приметите крпеља у својој кожи, јавите се лекару да га што пре уклони.
  3. Ако не можете да дођете до лекара, онда сами уклоните крпеља на начин који смо описали. Можете да донесете крпеља на Институт за епидемиологију, ради испитивања његове заражености.
  4. Уколико је крпељ био заражен, консултујте се са епидемиологом и поступајте по налозима вашег лекара. На основу налаза крпеља, епидемиолог ће дати препоруку, а ваш изабрани лекар ће донети одлуку да ли треба да профилактички узимате антибиотике након убода или не.
  5. Обавезно пратите своје здравствено стање месец дана након убода. Ако се било где на телу јави дуготрајно црвенило које личи на erythema migrans или се јаве повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима или увећање лимфних жлезда у близини места убода крпеља, јавите се свом лекару, који ће вас упутити инфектологу.
 
ИНСТИТУТ ЗА ЕПИДЕМИОЛОГИЈУ, СЕКТОР ЗА ПРЕВЕНТИВНУ МЕДИЦИНУ ВМА
КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ: 011/З609-З67 011/З609-З22 011/З609-З28
 
АНАЛИЗА КРПЕЉА НА БОРЕЛИЈУ ЈЕ МОГУЋА У ИНСТИТУТУ ЗА ЕПИДЕМИОЛОГИЈУ ВМА (V СПРАТ, СОБА 11), СВАКОГ РАДНОГ ДАНА ОД 07.30 до 15.00 ЧАСОВА. УСЛУГА СЕ НАПЛАЋУЈЕ ОСИМ ЗА ОСИГУРАНИКЕ ФОНДА ЗА СОВО.
 
ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА
11000 Београд, Црнотравска 17
 www.vma.mod.gov vma@mod.gov.rs
 
 

Верзија за штампу

 

Претрага

A+ A-
Лекарски савети

Важнији линкови

Пратите нас