Насловна » Лекарски савети » Синтетичке дроге

 

 

Злоупотреба дрога довела је савремено човечанство до озбиљних последица по здравље становништва, породицу, док је њихов ефекат на друштво разарајући, због пораста криминала, делинквенције, проституције, незапослености и сиромаштва.

Ситуација у области дрога знатно је тежа него пре двадесетак година када су у фокусу биле дроге као хероин, кокаин, амфетамини итд. Разлози за то су бројни, пре свега експанзија тржишта дрога, појава нових психоактивних супстанци (ПАС), злоупотреба лекова која у појединим регионима света поприма епидемијски карактер и велике разлике у законској регулативи како у Европи, тако и на глобалном нивоу. У глобалном контексту Европа је значајно тржиште дрога којима се снабдева из сопствене производње или увоза (кокаин стиже из Јужне Америке, хероин из Авганистана и Ирана, марихуана из Албаније или „домаћих” лабораторија, а нове психоактивне супстанце из Кине).

Број корисника је у сталном порасту, па је према Светском извештају о дрогама канцеларије УН за борбу против дрога и криминала у 2016. години више од 275 милиона људи у свету користило макар једну дрогу, од тога је канабис користило више од 192 милиона, опиоиде 34 милиона, кокаин 18 милиона, амфетамине 34 милиона и екстази 21 милион.

Упоредо за порастом употребе контролисаних психоактивних супстанци, последњих 15 година долази до пораста броја корисника нових психоактивних супстанци (НПАС), познатих као „легалне дроге”, „синтетичке дроге”, „биљне пилуле за забаву”, „соли за купање”, „прихрањивачи биљака”, „освеживачи ваздуха”, „експерименталне супстанце”, „дијететски суплементи”, „лекови – аналгетици” често са ознаком „нису за људску употребу”, које имају паралелу међу контролисаним супстанцама.

Поред великог броја, проблеми су везани за учестало појављивање (макар једна недељно), велику хемијску разноврсност, јер је довољна мала промена хемијске струцтуре да то значи да се ради о новој супстанци, честе промене састава препарата који се под истим именом налазе на тржишту, велики проблеми у детекцији јер се не могу открити конвенционалним аналитичким методама и пораст броја корисника (8% младих од 15. до 24. године у 2016. години).

НПАС су „нови наркотици или психотропни лекови” у чистој форми или у препарату, који нису контролисани Конвенцијом УН из 1961. године о наркотицима и Конвенцијом УН из 1971. о психотропним супстанцама, али могу представљати опасност по здравље.

Многи од њих заправо нису нови, произведени су пре три-четири деценије, али су тек недавно хемијским процесима модификовани тако да имитирају ефекте психоактивних супстанци.

С циљем избегавања законске регулативе, илегалне лабораторије за производњу нових психоактивних супстанци често мењају хемијску структуру, намену, назив, дизајн, начин рекламирања и дистрибуције ових хемикалија.

Све већи значај има дистрибуција ових супстанци посредством интернета или „хеад схопова” у којима се продају под сублимираним наменама. Пре неколико година у Србији су се могле набавити и на трафикама, посебно у околини школа. Користе се пушењем, инхалацијом, ушмркавањем, интравенским уношењем, као таблете, прах и капи, електронске цигарете итд.

То је једна од највећих заблуда о новим ПАС. Рекламирају их као легалне, што није тачно, јер је већи број већ стављен на националне листе забрањених, а имају много јачи ефекат од паралела које имитирају, па су самим тим и опасније.

Европска комисија је закључила да су под највећим ризиком млади. Око осам процената младих од 15. до 24. године у ЕУ је пробало синтетичке дроге. Разлог је најчешће радозналост и лака доступност, сматрају се легалним па нема ни контроле ни репресивних мера, а избегава се и детекција у биолошком материјалу. Сада се већ издвајају субпопулационе групе које их чешће користе: посетиоци клубова са рејв музиком (студенти), психонаути (свих узраста који слушају психоделичну музику и користе халуциногене), политоксикомани, али их користе и у процесу одвикавања од дроге или самолечењу депресије.

Присуство више врста дрога на тржишту, нарочито синтетичких, пораст коришћења свих врста дрога, заступљеност у свим срединама (не само велики градови) и свим друштвеним слојевима, померање старосне границе (млађи).

Национални центар за контролу тровања ВМА, као једина референтна установа у земљи за превенцију, дијагностику и лечење акутних тровања, просечно годишње збрине више од 4.500 пацијената, од тога 350-450 са ефектима ПАС. До сада, за протеклих неколико година, лечено је више од 60 пацијената са ефектима синтетичких канабиноида.

Синтетички стимуланси имају бројне штетне ефекте по здравље: халуцинације, агресивно и суицидално понашање, кардиоваскуларне поремећаје, психозу, узнемиреност, несаницу, раздражљивост, депресију, грчеве, губитак моторне контроле, немогућност јасног размишљања, екстремно повишену температуру и др. Код дуготрајног коришћења доводе до депресије, оштећења мозга, бубрега и јетре.

Изазивају зависност и толеранцију. Синтетички канабиноиди као и остале синтетичке дроге могу дати ефекте који су индивидуално различити јер зависе и од дозе, врсте супстанце и фактора предиспозиције особе која их користи, а најчешће се јављају параноја и психоза која сада већ траје и до пет месеци, халуцинације, мука и повраћање, кардиоваскуларни поремећаји. Забележени су и случајеви инфаркта мозга, инфаркта миокарда, бубрежне слабости, као и крварење као један од нових знакова због додавања родентицида (отрова за пацове) у препарате. Дуготрајно коришћење је праћено поремећајем пажње, концентрације, памћења и моторним поремећајима.

Синтетичке дроге су опасне и зато што особа никада заправо не зна коју је хемикалију, у којој дози и којој комбинацији са другим ПАС унела. Како се ради о супстанцама које су хемијски разноврсне, недовољно испитане, ефекти се не могу предвидети, а дугорочни ефекти су у великој мери непознати. Мозак, посебно фронтални део (мишљење, одлучивање, одвајање битног од небитног), развија се до 25. године. Уз узимање дроге, тај развој ће бити угрожен.

С обзиром на чињеницу да је и у нашој земљи све већи број младих који користе наркотике, да је граница сада већ спуштена на 12 година, Министарство здравља покренуло је акцију за спречавање наркоманије у школама. Како је најефикаснији вид превенције едукација, тимови министарства су у последњој недељи августа 2018 године кренули са едукацијом лекара, педагога, психијатара, психолога, професионалаца из других области која ће се спроводити у више фаза ради стварања мреже едукатора, све до едукације наставника, професора, родитеља и ученика. Истовремено се спроводе све потребне мере и у другим секторима са циљем смањења понуде, потражње и штете, али са јасном идејом да се подигне отпорност младих и њихова спремност да кажу НЕ дроги.