Сезона грипа је на прагу
пуковник у пензији проф. др Радован Чеканац
Грип је најзаразније обољење од свих заразних болести које је готово сваки човек преболео бар једном у животу. Епидемија грипа углавном почиње крајем године, а завршава у априлу. Иако грип сваке године у свету однесе неколико стотина хиљада живота многи ово обољење не схватају озбиљно. Разлог томе је што се код већине грип манифестује симптомима који су често слични обичној прехлади, па се занемари чињеница да грип може имати врло озбиљне за живот опасне последице. Сваке године лекари путем медија упозоравају на опасност од грипа и указују на потребу и важност вакцинисања, али је још много оних који сумњају у његову ефикасност.
Шта треба знати о грипу?
Грип се преноси удисањем честица вируса које се шире ваздухом кад инфицирана особа у близини кија или кашље, додиром са зараженом или оболелом особом, али и додиривањем заражених предмета. Повишена телесна температура, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, умор, малаксалост и кашаљ уобичајени су симптоми, али се могу јавити и дијареја и повраћање. За разлику од прехладе, код грипа је карактеристичан изненадан почетак врло изражених симптома у трајању од најмање недељу дана и осећај исцрпљености чак и након оздрављења.
Код највећег броја оболелих након три до пет дана наступа побољшање општег стања. Компликације су ретке, али могу бити опасне и смртоносне за особе старије животне доби, срчане болеснике, оне који болују од респираторне инсуфицијенције, али и све остале хроничне болеснике.
Лечење обухвата одмарање уз доста топлих напитака и хране. Употреба антибиотика за лечење грипа је погрешна јер су лекови те врсте немоћни против вируса. Антипиретик попут аспирина ће снизити телесну температуру, а топли напици помоћи ће рехидратацији организма.
Како се заштитити од грипа?
Да бисте се заштитили од грипа или ублажили интензитет болести и скратили време опоравка, треба се вакцинисати једном годишње и то у октобру или новембру пре појаве вируса. Вакцина садржи мртве вирусе грипа, оне за које се према праћењу кретања грипа и промена вируса очекује да ће бити узрочници у предстојећој сезони. Сваке године Светска здравствена организација даје препоруку о саставу вакцине и увек су присутна два подтипа вируса А-Х3Н2 и Х1Н1 и један сој Б вируса.
Вакцинисање се на првом месту препоручује следећим особама:
- старијима од 65 година
- хроничним болесницима
- особама које раде у здравственим установама
- свима који се желе заштитити од грипа.
Ефикасност вакцине зависи од животне доби сваке особе, имунокомпетентности и подударности сојева који су заступљени у вакцини и оних који тренутно циркулишу. Ефикасност вакцине код деце до 16 година је 60 - 90%, код одраслих 70 - 90%, а у старијим популацијама 50 - 60%.
Вакцина против грипа је сигурна за примену, али се могу јавити локалне реакције у виду црвенила, отока и бола, а ретко системске као што су повишена телесна температура, грозница, главобоља и бол у мишићима и зглобовима. Такве реакције обично кратко трају и након дан-два спонтано нестану.
Вакцина против грипа је сигурна за примену, али се могу јавити локалне реакције у виду црвенила, отока и бола, а ретко системске као што је повишена телесна температура, грозница, главобоља и бол у мишићима и зглобовима. Такве реакције обично кратко трају и након дан-два спонтано нестану.
