Ноћно мокрење
потпуковник др Александар Спасић
Клиника за урологију ВМА
Један од проблема због којег пацијенти често посећују урологе, али о којем се у јавности мало говори је ноћно мокрење. Реч је потреби када се особа у току ноћи пробуди, једном или више пута, да би отишла до тоалета ради мокрења.
За проблем са акумулацијом мокраће у мокраћној бешици постоје бројни узроци. Важно је овај проблем разликовати од ноћног умокравања, код кога се пацијент не пробуди из сна и мокри у кревету.
Пацијент се може пробудити ноћу из много разлога – због хркања партнера, буке у комшилуку, плача детета и да тада реши да оде до тоалета да мокри, што се такође може сматрати ноћним мокрењем, али не патолошким. Кад говоримо о патолошкој ноктурији, онда она најчешће има вишеструко порекло. Као један од најинтензивнијих фактора који нарушава квалитет живота, на основу студија, пацијенти обично одлазе урологу тек када почну да имају два и више ноћних мокрења.
Ово не односи на људе који раде у ноћној смени, јер они имају делимично измењен ритам мокрења дан-ноћ и код њих се стање ноћног мокрења не може увек узети као патолошко. Из ове категорије треба искључити и оне пацијенте којима је нарушен сан па се након мокрења у току ноћи не могу поново успавати, што доводи до осећаја умора.
Пошто је степен нарушеног комфора пацијената бројем ноћних мокрења тешко дефинисати, ноктурија се доживљава као стање а не болест, али само до момента када утиче на физичко и ментално здравље. Ноћно мокрење је најчешћи симптом доњег уринарног тракта (ЛУТС) и то код мушкараца у 49 одсто, а код жена у 55 одсто случајева који их доводе урологу. Њена учесталост расте са старењем. Препознатљиви фактори ризика су гојазност и године живота, а порекло проблема може бити везано за саму мокраћну бешику, али и за стања која нису пореклом из урогениталног тракта, као што је већа продукција мокраће или лош сан.
Статистика показује да четири одсто деце има искуство ноћног мокрења, да у шестој деценији живота 59 одсто жена и 67 одсто мушкараца, а у деветој 72 одсто жена и 91 одсто мушкараца устаје ноћу због мокрења. Заблуда је да само мушкарци устају ноћу да би мокрили, јер статистика говори да девет особа особа женског пола устаје до двадесетих година, а да чак 51 одсто жена у 80. години живота мора да прекине сан ради мокрења.Проблем ноћног мокрења може бити изолован, али се јавља и у склопу неких стања као што је хиперактивна мокраћна бешика. Поред година, постоје и други фактори који утичу на учесталост ноктурије. Она се подједнако јавља код оба пола, а нека испитивања указују да се јавља више код млађих жена и старијих мушкараца. Гојазност је ризик код жена у средњим годинама, а код мушкараца након 50. године се овај ризик удвостручује. Начин живота је битан фактор ризика, пре свега конзумација алкохола или кофеина. Није доказана веза овог проблема са пушењем. Чест је симптом у трудноћи, а начин порођаја – природним путем или царским резом, не утиче на учесталост ноћног мокрења.
Код жена у менопаузи учесталост ноктурије је у порасту. Често је удружена са метаболичким синдромом, повишеним крвним притиском, хладним годишњим добом, порастом ЦРП-а, нижим вредностима тестостерона код мушкараца или ниским нивоом витамина Де, без јасних веза са ноћним мокрењем. Неке студије су уочиле и могући генетски ризик код жена. Заштитну улогу има редовно физичко вежбање код оба пола.
Повећана продукција урина се обично јавља код пацијената са шећерном болешћу и оних који су на инсулину, али и који узимају Тх лекове, код оних са поремећајем уноса течности код различитих стања и болести, који узимају лекове као што су диуретици, блокатори калцијумских канала, тетрациклини, али и код људи који имају стања која су повезана са повишеним вредностима калцијума у крви. Када је реч о повећаној продукцији урина у току ноћи, најчешћи разлози су поремећаји у централном нервном систему. Може да се јави у случају Паркинсонове болести, мултипле склерозе, кардиоваскуларних болести, слабе функције јетре, неуролошких болести, проширених вена, застоја лимфе, поремећаја исхране са ниским нивоима беланчевина, функционалне болести бубрега, синдромом нарушеног сна – слип апнее, бубрежне слабости.
Проблеми са мокраћном бешиком који доводе до ноћног мокрења су нарушен капацитет мокраћне бешике, синдром болне мокраћне бешике, поремећај у раду мишића мокраћне бешике код Паркинсонове болести, мултипле склерозе, повреда кичмене мождине или можданог удара, затим хиперактивна мокраћна бешика, отежано, непотпуно, пражењење мокраћне бешике код доброћудног увећања простате, карцинома простате, склерозе врата мокраћне бешике, сужења мокраћне цеви, а код жена због недостатка естрогена, различитих тумора мокраћне бешике, мокраћне цеви или околних структура као и камена у мокраћној бешици.
Пацијент се увек прво јавља урологу због проблема са ноћним мокрењем, али се не ретко у процес даљег лечења укључују и друге специјалности – пулмолог, неуролог, психијатар, кардиолог, ендокринолог…
Након утврђивања разлога за ноћно мокрење треба добро испланирати начин лечења. На почетку свакако треба тежити променама у навикама за које је очигледно да условљавају повећано ноћно устајање ради мокрења и то три до четири сата пре спавања редуковати унос течности, нарочито кафе, чаја, алкохола, хладних напитака, али и неких лекова који доводе до чешћег мокрења. Обавезно је и консултовање интеренисте-кардиолога. Битно је смањити унос веће количине хране пре спавања, односно вечерати раније. Код пацијената са болестима које су праћене отоцима, треба обављати препоручене физичке активности, подићи ноге изнад нивоа срца, најбоље у поподневним сатима, носити компресивне, еластичне чарапе, свакако увек испразнити мокраћну бешику пре одласка на спавање.
