Насловна » Лекарски савети » Легионарска болест

проф. др Елизабета Ристановић
начелник Одељења за микробску генетику и имунологију
Институт за микробиологију Сектора за превентивну медицину ВМА

Војномедицинска академија, у Одељењу за микробиолошку генетику и имунологију Сектора за превентивну медицину, ради лабораторијску дијагностику легионарске болести која је веома комплексна јер се бактерија тешко може изоловати из болесничког материјала. Због тога су развијене серолошке и молекуларне методе (PCR) које дају поуздане резултате и којима се бактерија легионеле (Legionella pneumophila) може детектовати у узорцима средине (вода, брисеви површина, течности расхладних уређаја, освеживачи ваздуха и сл.)

Бактерија Legionella pneumophila први пут је откривена 1976. године након што је у једном хотелу у Филаделфији међу америчким легионарима избила епидемија упале плућа. Тада је оболело више од 200 особа, а знатан број је преминуо. Данас у САД и Канади од легионарске болести сваке године оболи око 18.000 особа док је у земљама Европске уније до сада пријављено 600 епидемија.

Ипак, у нашој земљи ова болест остаје често непрепозната и налази се у групи атипичних пнеумонија без доказа узрочника.

Болест настаје када бактерија са ситним капљицама доспе у плућне алвеоле. У одбрани од инфекције одлучујућу улогу има ћелијски имунитет, но уколико се организам не одбрани као последица се могу јавити атипична упала плућа названа легионарска болест, или блажи облик сличан грипу - понтијачна грозница. Инкубација траје од два до 10 дана. Упала плућа је главна клиничка карактеристика легионарске болести. Када се јави у тешком клиничком облику осим плућа могу бити захваћени јетра, бубрези, пробавни тракт и централни нервни систем. За разлику од легионарске болести, понтијачна грозница представља акутну респираторну болест без упале плућа. Међу симптомима се јавља повишена температура, бол у мишићима, главобоља, понекад кашаљ, бол у грудима, ждрелу и дијареја. Болест траје седам дана, а оздрављење је потпуно.

Иако се болест узрокована легионелом јавља током целе године, много је чешћа лети због веће изложености људи изворима бактерије као што су овлажени ваздух, клима уређаји и базени, а угрожене су све популације. У нашој земљи до сада није било систематског истраживања легионарске болести па је то разлог зашто се код нас о њој мало зна. Претпоставља се да је број оболелих већи и да је један број случајева такозваног летњег грипа и атипичне упале плућа узрокован легионелама.

Природна боравишта легионеле су реке, језера, потоци и топле, загађене воде. Бактерија може преживети у широком распону услова околине, од 0ºC до 63ºC и пх вредности од 5,0 до 8,5. Годинама преживљава у води на температури од 2ºC до 8ºC, толерантна је на хлор и отпорна на процес хлоризације воде. Распрострањена је и у резервоарима воде што је парадоксално јер се веома тешко размножава и расте у лабораторијским условима. Такође може колонизовати водоводну дистрибутивну мрежу што представља важан пут ширења легионела, које на тај начин могу доспети до болница, рекреативних центара, домаћинстава. Извори контаминираних аеросола чијим се удисајем преноси инфекција могу бити и уређаји за климатизацију па објекти који су по правилу климатизовани, као што су болнице, хотели или пансиони могу бити места ширења инфекција легионелом. Извор инфекција су често и фонтане, водоскоци, инсталације за хидротерапију, овлаживачи ваздуха, базени с турбулентним струјањем воде, па чак и ледомати. Инфекција се може пренети и за време различитих манипулација у респираторном тракту, а могућ је и пренос са човека на човека.

Примарни задатак у току превенције је контрола и дезинфекција резервоара инфекције, а посебно водоводне дистрибутивне мреже. Како је бактерија отпорна на хлор примењују се друге методе за њено инактивирање и уклањање као што су филтрација, загревање на температури до 70ºC, бакар - сребро јонизација и слични поступци. Доказивање њеног присуства у води врши се само у специјализованим лабораторијама, а PCR методологија је у том смислу суверена процедура.