Кила (брух)
професор др Бошко Милев, специјалиста опште хирургије
Клиника за општу хирургију ВМА
Кила или хернија (брух) је продор преперитонеалног масног ткива или перитонеума са неким од органа трбуха (део црева) или без њих кроз урођено или стечено ослабљено место на трбушном зиду или у трбушној дупљи. Кила се презентује као избочење (протрузија) ткива или органа кроз природне или стечене слабости предњег трбушног зида под кожу. Садржај килне кесе може да буде део црева танког или дебелог, део зида мокраћне бешике, или апендикс, тј. слепо црево.
Настала избочина може бити болна, поготово када кашљете, дишете или носите тешке предмете.
Препонска кила или ингвинална хернија, не мора нужно бити опасна сама по себи. Међутим, може довести до по живот опасних компликација. Из тог разлога, ваш лекар ће вероватно препоручити операцију, јер препонска кила постаје болна и све већа. Чешће се јавља код мушкараца и то у око 27%, а код свега 3% жена.
Поред препонске киле најчешће се јављају и:
Пупчана кила која се презентује као избочење у пределу пупка. Нешто је чешћа код жена, а директни повод је трудноћа и порођај због повећаног притиска у трбуху и оптерећења у овом подручју.
Постоперативна кила се презентује избочењем у пределу ожиљка од претходног оперативног захвата.
Бутна или бедрена кила се презентује избочењем у горњем делу бутине са унутрашње стране. За разлику од препонске киле, чешће се јавља код жена и има већи ризик од компликација него препонска кила због саме анатомије и ужег отвора кроз који пролази кила.
Препонска кила код жена (брух код жена) је ретка појава. Брух се код жена најчешће јавља као последица слабости трбушних мишића. Додатни напор и притисак на трбух може повећати ризик за настанак бруха код жена. Жене код којих је мишићни тонус слаб, имају повећан ризик од препонске киле приликом подизања терета.
Прекомерна тежина и трудноћа су водећи узроци појаве кила код жена. Симптоми код жена обично изостају, а отеклина је мања него код мушкараца.
Препонска кила код мушкараца је честа појава, делимично и због анатомије мушког тела. Код мушкараца препонска кила може бити и наследна. Узрок препонске киле код мушкараца је чињеница да је приликом пролаза тестиса у току развоја остала слаба тачка што објашњава већу учесталост препонске киле код мушкараца.
Брух код мушкараца може бити присутан одмах при рођењу, а може се појавити и касније током живота. Кила се код мушкараца обично јавља приликом подизања неког тежег предмета или излагања већем физичком напору.
Осим тога, претпоставља се да је кила код мушкарца чешћа појава због природе послова којима се мушкарци баве као и спортским активностима током слободног времена.
Препонска кила код деце која се појављује већ при рођењу може указивати на урођену слабост трбушних мишића. Кила код деце постаје видљива тек када плачу, кашљу или се напрежу током обављања велике нужде.
Узроци препонске киле
- повећан притисак унутар трбуха
- слабе тачке у трбушном зиду
- комбинација повећаног притиска у трбуху и постојеће слабе тачке трбушног зида
- напрезање приликом дефекације и мокрења
- подизање тешких предмета
- појаве течности (асцита) у трбуху
- трудноћа
- гојазност
- хронични кашаљ или кијање
Код многих људи слабост трбушног зида, која доводи до препонске киле, јавља се још при рођењу. Остале ингвиналне херније развијају се касније у животу када мишићи ослабе због фактора попут старења, напорних физичких активности или кашља, који прати пушење или прехладе.
Мушкарци имају већу вероватноћу да имају урођену слабост уз ингвинални канал због начина на који се развијају пре рођења. Код мушких беба, тестиси се формирају у трбуху, а затим се премештају низ ингвинални канал у скротум.
Убрзо, након рођења, ингвинални канал се затвара готово у потпуности, остављајући само довољно простора за сперматичну врпцу, али не и довољно да се тестиси врате назад у трбух. Понекад се канал не затвори исправно остављајући тако ослабљено подручје.
Код женских беба, постоје мање шансе да се ингвинални канал неће затворити након рођења.
Слабости се такође могу појавити у трбушном зиду касније у животу, поготово након повреде или хируршке интервенције у трбуху. Без обзира постоји ли код вас слабост трбушног зида, повећани притисак у трбуху због напрезања, дизања терета, трудноће или прекомерне телесне тежине, може узроковати препонску килу.
Симптоми препонске киле
Неке препонске киле, односно ингвиналне херније, не узрокују никакве симптоме. Неки људи и не знају да имају килу све док је лекар не открије током рутинског прегледа. Међутим, често пацијент може да примети и осети отицање, то јест стварање киле.
Избочина је обично више видљива када стојите усправно, нарочито када кашљете или се напрежете.
Знакови и симптоми препонске киле:
- отицање у подручју стидне кости са једне или са обе стране
- бол или нелагодност у подручју препона, поготово када се нагињете, кашљете или дижете терет
- слабост и притисак у препонама
- бол и отицање око тестиса
- појаву киле с обе стране пубичне кости
- оток и бол у пределу тестиса
- проблеме с мокрењем и столицом
Уклештена кила је по живот опасно стање јер се ради о заустављеном дотоку крви.
Симптоми уклештене киле:
- мучнина и повраћање
- повишена телесна температура
- брз срчани ритам
- изненадна бол која се константно појачава
- кила почиње отицати те може да поприми модру или црвену боју
Највећа опасност је уколико садржај киле представља црево, а након уклештавања може доћи до пуцања (перфорације), изливања цревног садржаја у трбушну дупљу, сепсе, па и до смртног исхода. Ако вам се појаве симптоми уклештене киле, потребно је да се одмах јавите у надлежну здравствену установу и потражите медицинску помоћ.
Лечење препонске киле
Ако је препонска кила мала и не ствара проблеме, често се препоручује континуирано праћење стања. Повећавање киле и присутност бола обично захтева операцију како би се уклонила нелагода и како би се на време спречио настанак озбиљних компликација.
Конзервативни приступ у којем се пацијенту препоручује ношење појаса (појас неће излечити килу) обично се препоручује особама које због неког здравственог разлога нису кандидати за операцију, што значи да због пратећих болести имају висок ризик за само оперативно лечење.
Оперативни захват може да се изведе класичним (отвореним) или лапароскопским приступом, а применом безтензионих или тензионих техника у зависности да ли се користи протетски материјал (мрежице) или не. Ове стерилне мрежице су меке, флексибилне и прилагодљиве телесним покретима, а довољно чврсте да брзо након уградњи омогућавају повратак нормалним животним активностима подразумевајући и спорт. Применом истих дефект киле се попуњава протетским материјалом без тензије околних ткива.
Тензиони захвати се изводе навлачењем околног ткива на килни отвор након чега се ствара ожиљак који спречава повратак киле.
Могуће је извести и комбинацију ове две технике без примене мрежица и без претераног навлачења околног ткива на килни отвор.
Многобројним студијама је показано да лапароскопски захват траје дуже и може да има озбиљније компликације као што су повреде трбушних органа и крвних судова, али опоравак је бржи с мањим бројем болних симптома и без појаве укочености.
У овом минималноинвазивном поступку, операција се изводи кроз неколико малих резова у трбуху. Ова операција се изводи под општом анестезијом и увек применом мрежица
Шта се дешава пре операције?
Пре самог хируршког захвата хирург би требало да вас прегледа, постави индикацију за лечење, да вам објасни све аспекте оперативног захвата, предности и мане и да вам предочи све могуће компликације. Неопходно је да се пре саме операције обави разговор и преглед од стране анестезиолога који ће водити анестезију током операције.
Шта се дешава након операције?
Након оперативног захвата пожељно је избегавати физичко напрезање у периоду две до три недеље, колико је потребно стварање ожиљка и зарастање ткива. Али не треба избегавати што раније устајање и активирање. Започињање исхране уобичајено је истог или наредног дана.
Туширање преко оперативне ране могуће је од другог дана захвата. Углавном нема потребе за специјалним дијететским режимом. Уколико је током операције пласиран дрен, исти се најчешће одстрањује првог или другог постоперативног дана. Конци којима се ушива оперативни рез скидају се седам до десет дана од операције. Осећај бола у пределу оперативне ране је индивидуалан. Најкасније три недеље након операције бол би требало у потпуности да нестане. Уколико је бол и даље присутан након овог периода или постоји црвенило и цурење из оперативне ране, као и повишена телесна температура, неопходно је да се пацијент јави надлежном хирургу ради контроле. Уколико се бол јавља и годину дана од операције, треба разматрати и могућност нове операције којом би се препарисали одговарајући нерви који инервишу одређену препонску регију.
У првих месец дана након оперативног захвата, потребна је поштеда од тешких физичких активности и дизања терета тежег од 10кг. Излагање већим напорима и спортским активностима зависи од величине киле и технике којом је она збринута.
