Naslovna » Lekarski saveti » Kapi za nos

 

pukovnik prof. dr Nenad Baletić
Klinika za otorinolaringologiju VMA

 

 

Pod „kapima za nos", najčešće se misli na topikalne dekongestivne rastvore, odnosno preparate koji deluju lokalno na sluznicu nosa, dovodeći do sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcije) i posledičnog smanjenja otoka sluzokože nosa. Time se povlači i jedan od najčešćih simptoma prehlade – zapušenost nosa. Nazalni dekongestivi se dele u dve grupe: simpatikomimetički amini i deri­vati imidazola. U drugu grupu spadaju i oni preparati koji su najčešće u upotrebi u našoj populaciji: nafazolin, oksimetazolin i ksilometazolin.

Važno je naglasiti da se lokalni dekongestivi isključivo koriste za smanjenje nazalne kongestije u kratkotrajnom vremenskom periodu, od pet do sedam dana. Dugotrajna upotreba lokalnih dekongestiva može dovesti do stanja koje se naziva medikamentozni rinitis, koji karakterišu iritacija i sekundarna hiperemija nosne sluznice, slabljenje efekta leka i zavisnost bolesnika od vazokonstriktornih kapi za nos. Podjednako je zastupljen u ženskoj i muškoj populaciji, a zastupljenost je veća kod mlađih osoba. Pa­cijenti sa medikamentoznim rinitisom često hrču tokom spavanja, pate od ne­sanice zbog otoka sluznice i nakon ponovne primene kapi za nos, uglavnom dišu na usta, zbog čega se bude sa osećajem suvoće u ustima i grlu. Patološke promene u nosnoj sluznici izazvane vazokonstriktornim kapima narušavaju normalne funkcije nosa, kao što su filtracija vazduha i regulisanje tempera­ture i vlažnosti udahnutog vazduha. Stoga, medikamentozni rinitis može biti predisponirajući faktor za nastanak hroničnog zapaljenja sluzokože nosa i paranazalnih sinusa, zapaljenja sred­njeg uva, nosne polipoze i atrofijskog rinitisa.

Smatra se da je nastanak ovog stanja posledica tzv. rebound fenomena – naime, dugotrajna upotreba kapi dovodi do smanjenja oslobađanja endogenog vazokonstriktora norepinefrina, koji je neophodan za normalno funkcionisanje simpatičkog nervnog sistema. Tako se, nakon početnog uspostavljanja prohodnosti nosa i olakšanog disanja, kod dugotrajne upotrebe kapi za nos, ponovo, zbog otoka sluznice, javlja opstrukcija.

Posebno je opasna duža primena nafazolina, koji ima jako svojstvo izazivanja zavisnosti! Kod odojčadi i male dece primena dekongestiva nije dozvoljena zbog mogućeg štetnog delovanja. Zato se zbog simptoma rinitisa kod odojčadi i male dece koristi fiziološki rastvor ili izotonična elektrodijalizovana morska voda. Ti rastvori služe da pročiste disajne puteve od sluzi i da olakšaju simptome nazalne kongestije.

Prvi princip lečenja medikamentoznog riniti­sa je obavezno obustavljanje dekongestivnih kapi za nos! Pacijent mora prekinuti korišćenje dekongestivnih kapi za nos.

Intranazalni kortikosteroidi se, za razliku od lokalnih dekongestiva, mogu koristiti tokom dužeg vremenskog perioda i njihova uloga je najznačajnija u lečenju hroničnih stanja kao što su alergijski rinitis i nosna polipoza. U Srbiji su registrovani sledeći intranazalni kortikosteroidni sprejevi: mometazon-furoat, flutikazon-furoat, flutikazon-propionat i beklometazon. Svi ti lekovi se izdaju isključivo na lekarski recept.

Ti lekovi deluju antiinflamatorno, a njihova terapijska efikasnost posledica je smanjenja infiltracije nosne sluznice inflamatornim ćelijama (bazofili, eozinofili, neutrofili i mast ćelije), smanjenja produkcije inflamatornih medijatora, smanjenja propustljivosti kapilara i produkcije sekreta i izazivanja vazokonstrikcije, što sve rezultuje smanjenjem edema nosne sluznice. Ti lekovi sprečavaju i otklanjaju nazalne simptome rane faze alergijskog odgovora (nazalna kongestija,pruritus, rinoreja i kijavica), a potpuno sprečavaju i pojavu simptoma kasne faze alergijskog odgovora.

Otorinolaringološki pregled je obavezan kod svake dugotrajnije opstrukcije nosa, kao i kod drugih simptoma (sekrecije, krvavljenja...), jer uzrok, pored banalne kijavice, može biti i vrlo ozbiljna patologija.