Насловна » Лекарски савети » Капи за нос

 

пуковник проф. др Ненад Балетић
Клиника за оториноларингологију ВМА

 

 

Под „капима за нос", најчешће се мисли на топикалне деконгестивне растворе, односно препарате који делују локално на слузницу носа, доводећи до сужавања крвних судова (вазоконстрикције) и последичног смањења отока слузокоже носа. Тиме се повлачи и један од најчешћих симптома прехладе – запушеност носа. Назални деконгестиви се деле у две групе: симпатикомиметички амини и дери­вати имидазола. У другу групу спадају и они препарати који су најчешће у употреби у нашој популацији: нафазолин, оксиметазолин и ксилометазолин.

Важно је нагласити да се локални деконгестиви искључиво користе за смањење назалне конгестије у краткотрајном временском периоду, од пет до седам дана. Дуготрајна употреба локалних деконгестива може довести до стања које се назива медикаментозни ринитис, који карактеришу иритација и секундарна хиперемија носне слузнице, слабљење ефекта лека и зависност болесника од вазоконстрикторних капи за нос. Подједнако је заступљен у женској и мушкој популацији, а заступљеност је већа код млађих особа. Па­цијенти са медикаментозним ринитисом често хрчу током спавања, пате од не­санице због отока слузнице и након поновне примене капи за нос, углавном дишу на уста, због чега се буде са осећајем сувоће у устима и грлу. Патолошке промене у носној слузници изазване вазоконстрикторним капима нарушавају нормалне функције носа, као што су филтрација ваздуха и регулисање темпера­туре и влажности удахнутог ваздуха. Стога, медикаментозни ринитис може бити предиспонирајући фактор за настанак хроничног запаљења слузокоже носа и параназалних синуса, запаљења сред­њег ува, носне полипозе и атрофијског ринитиса.

Сматра се да је настанак овог стања последица тзв. rebound феномена – наиме, дуготрајна употреба капи доводи до смањења ослобађања ендогеног вазоконстриктора норепинефрина, који је неопходан за нормално функционисање симпатичког нервног система. Тако се, након почетног успостављања проходности носа и олакшаног дисања, код дуготрајне употребе капи за нос, поново, због отока слузнице, јавља опструкција.

Посебно је опасна дужа примена нафазолина, који има јако својство изазивања зависности! Код одојчади и мале деце примена деконгестива није дозвољена због могућег штетног деловања. Зато се због симптома ринитиса код одојчади и мале деце користи физиолошки раствор или изотонична електродијализована морска вода. Ти раствори служе да прочисте дисајне путеве од слузи и да олакшају симптоме назалне конгестије.

Први принцип лечења медикаментозног ринити­са је обавезно обустављање деконгестивних капи за нос! Пацијент мора прекинути коришћење деконгестивних капи за нос.

Интраназални кортикостероиди се, за разлику од локалних деконгестива, могу користити током дужег временског периода и њихова улога је најзначајнија у лечењу хроничних стања као што су алергијски ринитис и носна полипоза. У Србији су регистровани следећи интраназални кортикостероидни спрејеви: мометазон-фуроат, флутиказон-фуроат, флутиказон-пропионат и беклометазон. Сви ти лекови се издају искључиво на лекарски рецепт.

Ти лекови делују антиинфламаторно, а њихова терапијска ефикасност последица је смањења инфилтрације носне слузнице инфламаторним ћелијама (базофили, еозинофили, неутрофили и маст ћелије), смањења продукције инфламаторних медијатора, смањења пропустљивости капилара и продукције секрета и изазивања вазоконстрикције, што све резултује смањењем едема носне слузнице. Ти лекови спречавају и отклањају назалне симптоме ране фазе алергијског одговора (назална конгестија,пруритус, ринореја и кијавица), а потпуно спречавају и појаву симптома касне фазе алергијског одговора.

Оториноларинголошки преглед је обавезан код сваке дуготрајније опструкције носа, као и код других симптома (секреције, крвављења...), јер узрок, поред баналне кијавице, може бити и врло озбиљна патологија.