Хемиотерапија и јачање имуног система
асист. др Марија Елез
специјалиста интерне медицине, супспецијалиста хематолог
Клиника за хематологију ВМА
Хемиотерапија представља примену одређених антитуморских лекова (цитостатика), који су прилагођени лечењу различитих хематолошких и нехематолошких малигнитета. Ови лекови се дају у оквиру такозваних протокола под којим се подразумевају прецизно дефинисане комбинације различитих цитостатика, као и број циклуса (понављања) и временски интервали између њих, а имају за циљ да у потпуности зауставе или успоре брз и неконтролисан раст малигних ћелија. Нажалост, дејство цитостатика нема искључиво антитуморски потенцијал већ доводи и до оштећења здравих ћелија и ткива, нарочито оних која се брзо деле (делују на костну срж, доводе до опадања косе, оштећују слузнице дигестивног тракта). Управо деловање на здраве ћелије и ткива доводи до нежељених ефеката хемиотерапије.
асист. др Марија Елез
специјалиста интерне медицине, супспецијалиста хематолог
Клиника за хематологију ВМА
Хемиотерапија представља примену одређених антитуморских лекова (цитостатика), који су прилагођени лечењу различитих хематолошких и нехематолошких малигнитета. Ови лекови се дају у оквиру такозваних протокола под којим се подразумевају прецизно дефинисане комбинације различитих цитостатика, као и број циклуса (понављања) и временски интервали између њих, а имају за циљ да у потпуности зауставе или успоре брз и неконтролисан раст малигних ћелија. Нажалост, дејство цитостатика нема искључиво антитуморски потенцијал већ доводи и до оштећења здравих ћелија и ткива, нарочито оних која се брзо деле (делују на костну срж, доводе до опадања косе, оштећују слузнице дигестивног тракта). Управо деловање на здраве ћелије и ткива доводи до нежељених ефеката хемиотерапије.
Имуни систем представља скуп органа, специјалних ћелија и биолошки активних супстанци, такозваних цитокина, са циљем заштите властитог организма од деловања различитих бактерија, вируса, гљивица и паразита, али и злоћудних болести. Под изразом "имунитет" или "имуни одговор", у ствари подразумевамо бројне реакције у организму које бивају покренуте као одговор на поменуте узрочнике, управо са циљем његове заштите. Када говоримо о пацијентима на хемиотерапији, морамо знати да њихов имуни систем слаби, првенствено због природе саме злоћудне болести, али и због спровођења активног лечења. Малигне болести крви и крвотворних органа, попут леукемија и лимфома, али и друге малигне болести које су праћене инфилтрацијом (запоседањем) костне сржи, доводе до сузбијања нормалног раста здравих ћелија у њој. Ако знамо да се у костној сржи стварају бела крвна зрнца (леукоцити), онда је јасно да њихов мањак или функционални недостатак води ка смањењу имуног одговора и повећању ризика од инфекција. Ипак, сведоци смо да имуни систем може бити искоришћен и у борби против малигне болести. На чињеници да поједине ћелије имуног система могу "препознати" малигне ћелије као абнормалне и довести до њиховог уништавања базира се примена такозване имунотерапије. Имунотерапија је облик биолошке, такозване "циљане" терапије, где се у борби против малигне болести пацијентима специјалним техникама додају вештачки добијене компоненте имуног система. Ту спадају интерферон, интерлеукин 2, моноклонска антитела и слично.
Верује се да јачање имуног система доприноси борби против малигне болести. Под тим се подразумева адекватан хигијенско дијететски режим, односно одмарање, умерена физичка активност и адекватна исхрана. И даље постоје бројне недоумице у погледу исхране ових пацијената. Окружење их охрабрује на повећан унос свежег воћа и поврћа, као и различите суплементе који се рекламирају да утичу управо на имунитет. Свеже воће и поврће, односно повећан унос анти-оксиданата, смањује деловање хемиотерапије на туморске ћелије. Оваквом утицају анти-оксиданата, међутим, не подлежу поменуте "циљане" терапије. Када се говори о суплементима који "утичу на имунитет" и "убрзавају елиминацију токсина" треба бити врло опрезан. Уколико се под појмом елиминације токсина подразумева убрзавање метаболизма лекова и тиме скраћује њихов очекиван интензитет и дужина деловања, онда се ризикује неадекватан одговор малигне болести на примењено лечење. Напред је поменуто да примена цитостатика доводи до оштећења ткива која се брзо деле и ту се између осталог мисли на слузнице усне дупље и црева. То значи да су могуће промене апетита и измене укуса хране, као и поремећај цревног пражњења. Недовољан унос хранљивих материја доприноси осећају додатне слабости и малаксалости што иначе прати лечење ових пацијената. Општа стручна сагласност када говоримо о режиму исхране се односи на конзумирање житарица, семенки, коштуњавог воћа, зеленог чаја, пробиотика, витамина Д и Б, док намирнице попут белог лука, ђумбира и алоје вере доказано смањују инфламацију (упалу) слузница дигестивног тракта.
Сви који се баве лечењем ове врсте пацијената знају да највећи ризик по њих представљају њихове основне болести. Због тога треба нагласити да је за реконституцију, односно опоравак имуног система, пресудан адекватан одговор малигне болести на хемиотерапију.
