Насловна » Лекарски савети » Главобоља

 

Главобоља је бол или болна сензација у пределу главе и делова врата која, у односу на свој настанак и трајање, може бити акутна или хронична. Иако је некада пратећи симптом друге болести, често је главобоља и болест за себе.

Главобоље спадају у најчешћа обољења. Најфреквентније се јављају код оних који имају између 25 и 35 година, чешће код жена, него код мушкараца и деце. Према епидемиолошком истраживању, 99 одсто жена и 93 одсто мушкараца имало је најмање једном у животу главобољу. Подаци указују на то да је половина до три четвртине одраслих имала главобољу у последњих годину дана.

Због бола који је кључни симптом главобоље ови поремећаји узрокују тешку онеспособљеност за свакодневно животно функционисање, озбиљно нарушавајући квалитет живота. Мали број људи због главобоље тражи лекарску помоћ јер већина сматра да главобољу може сама лечити, осим ако због свог интензитета и учесталости главобоља не постане неподношљива. Тада, од симптома, главобоља постаје болест.

Главобоља је резултат интеракције сигнала између мозга, крвних судова и околних нерава. Током главобоље, више механизама активира специфичне нерве који утичу на мишиће и крвне судове. Ови нерви шаљу сигнале бола вашем мозгу, узрокујући главобољу. Главобоље се често јављају у породицама, посебно мигрене. Деца чији родитељи имају мигрене имају до четири пута веће шансе да их развију. Главобољу могу изазвати фактори животне средине, као што су конзумирање одређене хране или састојака, као што су кофеин, алкохол, ферментисана храна, чоколада и сир, излагање алергенима, пасивно пушење, јаки мириси кућних хемикалија или парфема.

Уобичајне примарне главобоље су мигрене, тензијске и кластер главобоље. Секундарне су узроковане одређеним обољењем главе, органа главе или других органских система. Сви фактори који повећавају ниво стреса, могу да изазову појаву несносне главобоље или мигрене. Тачан начин којим стрес поузрокује главобољу није у потпуности разјашњен. Мождани нерви који су задужени за осећај бола могу да постану преосетљиви када сте под стресом. Временске промене један су од битнијих фактора који учествују у настанку мигрена. Изразито сунчани, топли дани, али и повишена влажност ваздуха, киша, ветар и промене атмосферског притиска могу такође да доведу до настанка главобоље. Снажни мириси, чак и они пријатни, могу да изазову главобољу код неког одређеног броја људи. Иако је нејасно зашто се ово дешава, чињеница је да ово може бити узрок промена на нивоу нервних завршетака и можданих крвних судова. И фризура може да утиче на главобољу. Коса везана у „реп“, ношење рајфова, плетеница и уских капа могу да створе исте последице. Напорне вежбе као и сексуална активност такође могу да изазову главобољу. И дуготрајно седење за компјутером ће створити већ поменуте нелагодности.

Узрочник настанка мигрене код неких људи је конзумирање старог пуномасног сира, плавог сира, пармезана... Узрок је састојак тирамин. Тирамин, флавоноиди и остали састојци у црном вину и другим алкохолним пићима доприносе настанку главобоље. Месне прерађевине, која се код нас користе као хладна предјела, имају две негативне последице по наше здравље. Садрже тимин и адитиве као што су нитрати који могу да изазову мигрену код неких људи. Главобоље настале због глади нису увек тако очигледне. Конкретан проблем је пад шећера у крви. Ову врсту главобоље не можете лечити тако што ћете појести нешто слатко. Слаткиши ће подићи шећер у крви а потом га спустити још ниже. Пушење може да изазове главобољу и то не само особи која пуши. Унос никотина сужава крвне судове мозга. Кофеин је и добар и лош. Уопштено, кофеин може бити лек за неке главобоље. Он је саставни део лекова против главобоља, али прекомерен унос кафе може да створи још већу бол.

Разлог настанка главобоље могу бити узроци повезани с очима:
некоригована диоптрија, нетачна диоптрија, глауком. Остали узроци главобоље укључују мамурлук изазван алкохолом, дехидратацију, прекомерну употребу лекова против болова, синуситис, нападе панике, тровање угљен-моноксидом, крварење у мозгу или око њега, потресе мозга, туморе на мозгу, мождани удар.

Главобоље које настају понекад као симптом много озбиљнијих тегоба, као што су висок крвни притисак, тумор на мозгу, проблеми са циркулацијом и разне врсте упала, могу бити опасне. Треба се обратити неурологу када вам се јави главобоља која је пулсирајућа, оштра и не смањује се употребом аналгетика, главобоља у само једном делу главе, она какву иначе нисте имали, која појавила се нагло и изнимно је јака, она коју прате конфузност, поспаност и поремећај равнотеже, ако је праћена мучнином, повраћањем и малаксалошћу, уколико вам отежава свакодневни живот уз промену расположења, као и главобоља која настаје након повреде главе. Главобоље које се испоље у склопу стреса, умора и дехидратације, ненаспаваности, а настају као последица разних узрочника који не морају бити опасни, безазлене су и углавном престају након шетње на свежем ваздуху или уз избегавање штетних навика - употребе алкохола и пушења.

У дијагностици се користи неурорадиолошко испитивање, а електроенцефалографија (ЕЕГ) представља методу избора за процену степена поремећаја мождане функције и има приоритет код мигрена и оштећења мозга различитог порекла. Колор доплер крвних судова врата представља неинвазину, нешкодљиву и безболну ултразвучну методу, која на прецизан начин испитује стање крвних судова врата, а ту су и прегледи крвних судова ендокранијума и рендгенски снимци, као и опсежне лабораторијске анализе.

Кључ за лечење главобоље је идентификовање основног узрока. Само лечење главобоља може да буде нефармаколошко и фармаколошко, а обе ове стратегије се често примењују заједно код хроничних главобоља. Лечење главобоље укључује одмор, смањење стреса и нестероидне антиинфламаторне лекове (НСАИД).