Бол у вратном делу кичме
виши физиотерапеут Предраг Раднић
Клиника за физикалну медицину и рехабилитацију ВМА
Готово да нема особе која се некада није пожалила да бол у вратном делу кичме. Људи често знају да трпе ову врсту бола и тек онда када постане несношљив потраже помоћ лекара.
Узрок бола у вратном делу кичме могу бити проблеми на нивоу мишића, односно њихово истезање, дуготрајни нефизиолошки положаји, нагли покрети, прекомерна употреба мишића у смислу неконтролисаног и неправилног вежбања, али и дискус хернија, “окоштавања”, тумори предела врата...
Који су фактори ризика за настанак бола?
Дуготрајно седење или стајање, одсуство редовне физичке активности, гојазност, умор, стрес, а који су често део модерног начина живота, само су неки од фактора који најчешће могу изазвати како бол у вратном делу, тако и у читавом пределу кичме. Симптоми на које се пацијенти најчешће жале су бол и ограничена покретљивост у вратном делу кичме, главобоља, вртоглавица, одсуство снаге или трњење у рукама.
Дијагноза се може поставити физиотерапеутским прегледом који подразумева узимање детаљне анамнезе када ће пацијент указати на своје тегобе и начин њиховог развоја, а затим и преглед који подразумева процену на скали бола, испитивање покретљивости и снаге у врату и раменима и палпаторни преглед структура врата. Све ово се изводи уз помоћ тестова које ће одабрати физиотерапеут. Класичан преглед траје између 45 и 60 минута.
Као помоћна метода у дијагностици користи се и магнетна резонанца, која би требало да буде индикована, али не и да се користи као први метод за откривање овог проблема.
Уколико је у питању акутни бол, лечење подразумева мировање и примену медикамената (лекова против болова) током неколико дана, по савету стручњака, а одмах потом примену физикалних процедура и дозираних физиотерапеутских вежби. У оваквим случајевима покрет је лек.
Код хроничних болова потребно је применити физикалне процедуре, али тада је већи фокус на вежбама и активирању комплетног мишићног система. Само тело које се налази у пуном обиму покрета и задовољавајућој мишићној снази је здраво тело. Страх од бола током покрета је највећи непријатељ опоравка. Физиотерапеут овде има значајну улогу, јер је ту да објасни како да изводимо покрет без страха.
Колико физикална терапија може да помогне и какве се вежбе и терапије спроводе?
Апаратурна физикална терапија обухвата магнетотерапију, електротерапију, примену ласера, ултразвука, као и хидротерапију, и само је део у поступку лечења.
Фокус рехабилитације се ставља на вежбе, и то не на циљане, оне за само један сегмент, већ свеобухватне, за читаво тело. Том приликом користе се пилатес лопте, траке, лагани тегови, тренажни бицикл и многи други реквизити. Све вежбе се изводе у амплитудама покрета које не изазивају бол. Временом се обим покрета повећава, али и даље у одсуству бола.
У случајевима када је узрок бола дискус хернија, тумор или нека друга дијагноза, а пацијент није у стању да контролише мокрење и столицу, има пад стопала или неиздржив бол дуже од три месеца, мора да се консултује са лекаром неурохирургом који ће одлучити о неопходности хируршке интервенције.
Проблем бола, како у вратном, тако и у слабинском делу кичменог стуба представља један од најчешћих разлога за одсуствовање са радног места. Како би се болови спречили потребно је само мало воље за вежбањем што ће донети и више здравља читавом вашем организму.
Како би се превенирала појава бола потребна је свакодневна, макар двадесетоминутна физичка активност (шетња, трчање, плес...), као и избегавање дуготрајних статичних положаја. Тако, на пример, ако радите за компјутером, на сваких пола сата промените положај - устаните, чучните, истегните се. Такође, савет је и да довољно спавате, редовно се храните и уносите одговарајућу количину течности.
