Аритмија
примаријус др Данијела Вранеш, Клиника за ургентну интерну медицину ВМА
Аритмија представља неправилан срчани рад. Више фактора може довести до неправилног срчаног рада. То су придружене друге болести као што су повишен крвни притисак, шећерна болест, појачана функција штитасте жлезде, обољења срчаног мишића или залистака, упалне болести срца-миокардитиси, ожиљак након прележаног инфаркта, као и генетске аномалије срца - урођене срчане мане. На срчане аритмије утиче и начин живота, стрес, гојазност, укључујући злоупотребу кофеина, алкохола или наркотика, неких лекова... Ипак, код великог броја аритмија узрок остаје непознат.
Већина људи доживи повремено и краткотрајно безопасну аритмију, која изазива субјективну краткотрајну нелагодност, непријатност и забринутост.
Најчешћи симптоми аритмије су осећај треперења у грудима, прескакање у грудима, осећај кратког даха, недостатака ваздуха или гушење, бол у грудима различитог карактера. Могу да се јаве и умор и вртоглавица, несвестица. Понекад поремећаји свести буду и први знак и сигнал за правовремено лечење и постављање праве дијагнозе.
Срчана аритмија представља одступање од нормалног срчаног ритма. Срце тада ради сувише споро (испод 50 откуцаја у минути, што се зове брадикардија), превише брзо (више од 100 откуцаја у минути, што се зове тахикардија) или неправилно (екстрасистолија, тахиаритмија или брадиаритмија).
Веома је важно да се на време постави дијагноза. Прво је потребно отићи на преглед код кардиолога, који ће урадити ЕКГ налаз и ултразвук срца, на основу чега се и поставља сумња да се ради о аритмији. Неопходно је урадити стандардне лабораторијске анализе и тражити узрок поремећаја срчаног ритма, који могу бити различити.
Потребно је проценити на основу ХОЛТЕР мониторинга, који се носи 24 сата, као и ЕКГ налаза о ком типу аритмије се ради и на основу тог налаза одређује се терапија или се пацијент упућује на даљу дијагностику као што је тест оптерећења (ергометрија) или скенерска (МСЦТ) коронарографија или инвазивна дијагностика - коронарна ангиографија (коронарографија).
Кад се постави дијагноза и одреди се на основу испитивања о ком типу аритмије се ради, тада се и прописује терапија. Постоје различити лекови, антиаритмици, које прописује лекар, кардиолог, па је потребно даље праћење болесника, који треба да одлази на редовне контроле код кардиолога.
Некада је потребно урадити додатне процедуре као што је електрофизиолошко испитивање, пласирање пејсмејкера, електричног водича срчаног ритма, или уградња дефибрилатора. Свакако су то сложене процедуре које се изводе у болничким условима и све у циљу продужења живота и обезбеђивања бољег квалитета живота.
Уколико се аритмије не лече могу да настану комликације као што су тромбоза леве преткоморе и шлог, срчана слабост и застој срца, напрасна срчана смрт.
Мере превенције су усмерене на промену лоших животних навика, као што су престанак пушења, контрола шећера и масноћа у крви, редукција телесне тежине и умерена физичка активност, контрола крвног притиска. То су фактори ризика на које пацијент може да утиче, за разлику од генетике, пола и старости које не може да промени. Важно је редовно користити прописану терапију и ићи на контроле код изабраног кардиолога.
