Насловна » Едукација » Tренинг центар санитетске службе » Историјат

 

 

У Главној војној болници (ГВБ) одржавани су први часови ратне хирургије за студенте новооснованог Медицинског факултета у Београду.

1935 - 1940. године
У Главној војној болници одржавана је настава за лекаре-војнодржавне питомце на одслужењу кадровског рока, а касније и за све лекаре и апотекаре у оквиру ђачке чете ГВБ. У годинама пре Другог светског рата одржавани су курсеви за активне санитетске официре из области бојних отрова, антималарични и др.

У току рата организоване су болничарске школе у Гламочу, Ливну и Дувну, курсеви на Грмечу за помоћнике батаљонских лекара и за лекаре који су одлазили у партизанске јединице. У Босанском Петровцу 1942. године одржан је Први конгрес партизанских лекара и даљи рад санитетске службе организован је према Статуту донетом на Конгресу. Октобра 1944. при санитетском одељењу Врховног штаба НОБ и партизанских одреда Југославије у Београду формирана је Школа за санитетске руководиоце у војнохигијенском заводу ГВБ.
Школа за санитетске руководиоце 1. децембра 1944. године мења назив у Санитетску официрску школу (СОШ) у којој се школују млади лекари у трајању од пет до шест недеља, а наставници су били из санитетског одељења Врховног штаба и ГВБ.

При Главној војној болници формирана је санитетска официрска школа која је у прво време школовала активне санитетске официре-лекарске помоћнике.

Школовање започиње прва група војних лекара и епидемиолога. Основни предмети су били: Општа тактика са Топографијом, Санитетска тактика, Ратна хирургија, Интерна медицина, Санитетско снабдевање, Хигијена, Епидемиологија и Противхемијска заштита.
Од првог септембра исте године поред активних санитетских официра школују се и резервни санитетски официри.

СОШ добија сталне наставнике за општевојне и војностручне предмете, а остале предмете држе наставници са клиника и завода за превентивну медицину Главне војне болнице.

Одржавају се курсеви за начелнике санитета пукова, управнике болница, фармацеуте и стоматологе, а од 15. марта 1949. године почиње школовање лекара, стоматолога и фармацеута по завршетку студија. Прву групу чине војни стипендисти, а остале резервни санитетски официри.

СОШ је подељен на два организациона дела: Прву катедру и Школу активних и резервних санитетских официра (ШАРСО).

Прва катедра постаје Катедра за организацију и тактику санитетске службе, а ШАРСО добија назив Санитетска официрска школа.

Назив школе мењао се 1979. у Школу резервних официра санитетске службе - ШРО и 1984. у Школу и курсеве санитетске службе - ШИК, а задржавани су дотадашњи облици школовања. Од 20. фебруара 1990. године ШИК мења назив у Центар за организацију и тактику санитетске службе. Школовање је трајало најкраће три месеца, а најдуже пет и седам месеци током свих година постојања школе.

Од 1996. године до данас школованo је 34 класe слушалаца за резервне официре санитетске службе. Реализовано је 34 здружено санитетско-тактичких вежби у сарадњи са: