Насловна » Едукација » Гостујући предавачи

Професор на Институту за хирургију Трећег војномедицинског Универзитета у Чонкингу, НР Кина, један је од оснивача модерног хируршког збрињавања трауме у НР Кини. Каријеру је посветио истраживачком раду у области бласт повреда, ратне трауме и ратне хирургије уопште.

Члан је Медицинског одељења Кинеске академије наука и због своје изузетности у научноистраживачком раду носилац је највећих националних награда и одликовања. Аутор је великог броја књига и преко 300 научних радова објављених на енглеском језику. Председник је Кинеског удружења трауматолога и активни члан извршних тела многих међународних асоцијација које се, пре свега, баве истраживањем механизма настанка, превенције и лечења ратних и саобраћајних повреда. Активну сарадњу са ВМА и њеним стручњацима генералом проф. др Миломиром Тодорићем и пуковником проф. др Ј. Савићем отпочео је 1994. године у Санкт Петербургу, током одржавања Седмог међународног симпозијума о ратној рани.

Захваљујући проф. Вангу, наша искуства у домену збрињавања ратне трауме представљена су на Међународном конгресу о трауми, одржаном у Пекингу 1996. године, а неколико година касније промовисан је у гостујућег професора ВМА.

 

Професор је хирургије на Медицинском факултету Универзитета у Питсбургу, САД и директор Центра за интестиналну рехабилитацију и трансплантацију (Thomas E. Starzl Transplantation Institute). Руководи програмом у оквиру којег је од 1990. године извршено више од 450 трансплантација црева. Познат је по развоју и стандардизацији многих хируршких метода и посттрансплантационих терапеутских третмана.

Његов истраживачки рад обухвата пројекте у доменима имунолошке модулације цревног графта, индукционе терапије код трансплантације црева, мултивисцералне трансплантације и рецидива примарне билијарне цирозе, примарног склерозантног холангитиса и аутоимуног хепатитиса након трансплантације јетре. Изузетно је значајан његов допринос у области порталне хипертензивне хирургије. Члан је Америчког удружења за проучавање болести јетре, Међународног друштва за трансплантацију јетре, Америчког друштва за трансплантацију и престижне Америчке хируршке асоцијације.

Гостујући је професор ВМА од 1998. године.

 

ПРОФ. ДР МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ (PROF. MIODRAG STOJKOVIC, M.D. PhD) 

Носилац је високих признања за заслуге у научноистраживачком раду у области генетике. Након студија на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду, последипломске студије завршио је у Минхену на Универзитету Лудвиг-Максимилијан. Докторирао је 1996. године из области ембриологије и биотехнологије, а наредне године постао један од првих научника у Европи који почиње интензивно да ради на клонирању домаћих животиња. У Центру за хуману репродукцију у Њукаслу, Велика Британија, највећем светском генетичком центру, 2002. године постао је први научник у Великој Британији коме полази за руком да издвоји линију ембрионалних матичних ћелија.

Захваљујући научним достигнућима, 2004. године добио је дозволу британске Комисије за људску репродукцију да први у Европи почне да ради на стварању људских ембрионалних матичних ћелија, а исте године је проглашен за једног од 12 најперспективнијих научника на свету. До децембра 2011. године био је главни уредник америчког научног часописа Stem cells, а данас је заменик директора Института за истраживање „Принц Филип” у Валенсији, шеф катедре за хуману генетику Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу и председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Оснивач је специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу и добитник Сретењског ордена.

За гостујућег професора ВМА изабран је 2006. године.

 

Доајен је васкуларне и ратне хирургије и некадашњи главни хирург оружаних снага Сједињених Америчких Држава. Оснивач је Америчког удружења за васкуларну хирургију и члан Америчког колеџа хирурга, Америчког удружења за хирургију трауме и других престижних националних и међународних друштава. Држао је предавања у више од 35 држава, док његов стручни опус обухвата више од 300 текстова објављених у најпрестижнијим светским часописима и пет књига. Велику почаст указали су му студенти, колеге и сви они инспирисани његовим животом и радом кроз збирку научних чланака Festschrift, која садржи преко 170 писама, међу којима и писмо бившег председника САД Џорџа Буша.

За гостујућег професора ВМА изабран је 2007. године.

 

Командант здружених санитетских снага Краљевине Норвешке у пензији, ванредни професор и консултант из опште и васкуларне хирургије на клиници Акер, Универзитет Осло. Заслужан је за успостављање плодоносне билатералне сарадње између војних санитетских служби Србије и Норвешке, која је омогућила размену стручњака и искустава у области ратне медицине и хирургије, али и на пољу збрињавања повређених и оболелих у условима масовних катастрофа. Члан је више америчких удружења, Норвешке медицинске асоцијације, Норвешке и Скандинавске васкуларне асоцијације. Стручне публикације обухватају 39 чланака, 30 апстраката и 11 књига. Статус гостујућег професора има и у Меморијалној болници Паркленд, Општој болници Сан Франциско, Универзитету Дејвис, Медицинско-научном центру у Орегону, Медицинским центрима Вашингтон и Рамзи, болници Хенри Форд и другим здравственим установама.

Изабран је за гостујућег професора ВМА 2008. године.

 

Водећи је светски офталмохирург и професор на Универзитету Лојола у Чикагу, САД. Један је од родоначелника ламинарне кератопластике, лидер у области ласерске и рефрактивне хирургије ока и бешавне хирургије катаракте са имплантацијом тзв. премијум сочива. Примењује и перманентно усавршава нове методе у хирургији рожњаче, глаукома и трансплантацији амниотичке мембране.

Дизајнирао је више савремених хируршких инструмената и апарата који су нашли примену у хирургији ока. Истакнути је члан највећих европских и светских асоцијација за рефрактивну хирургију и хирургију предњег сегмента ока. Добитник је бројних награда и доприносе у области офталмологије. Члан је уређивачког одбора неколико престижних офталмолошких магазина, аутор три књиге, преко 70 високо индексираних научних радова и члан је многих значајних асоцијација у области офталмологије.

Изабран је за гостујућег професора ВМА 2008. године.

 

Један је од водећих европских ауторитета у васкуларној хирургији. Био је председник Европског удружења васкуларних хирурга, Одбора за развој васкуларне хирургије у Европи и борда Краљевског удружења Велике Британије и Ирске. Један је од предавача на Краљевском колеџу хирурга у Лондону и уважен професор на многим медицинским факултетима у свету. Објавио је преко 250 чланака и 90 поглавља у књигама. Почасни је сарадник Удружења васкуларних хирурга у Индији, Швајцарској и Јужној Африци. Председник је Одбора за образовање и обуку Европског удружења за васкуларну хирургију и њихов представник у савету Светске федерације васкуларних удружења.

За гостујућег професора ВМА изабран је 2010. године.

 

Светски признати трауматолог редовни је професор хирургије и некадашњи декан Медицинског факултета Универзитета у Скопљу. Усавршавао се у еминентним светским здравственим институцијама у Охају, Хановеру, Хелсинкију и Лудвигсхафену. Добитник је више престижних награда и признања и члан више националних и интернационалних ортопедско-трауматолошких организација. Аутор је више стотина научних радова, као и седам књига.

Изабран је за гостујућег професора ВМА 2010. године.

 

Редовни је професор и васкуларни хирург у централној војној болници Националног института за здравље у Мађарској. Од 1995. године извео је преко 11.000 оперативних захвата на васкуларном систему. Зачетник је многих модерних метода и сматра се пиониром у области хибридних операција на торакалној аорти у Мађарској. Његов научноистраживачки рад обухвата и период од 16 месеци истраживања на клиници Мејо у области превенције исхемије кичмене мождине. Добитник је више значајних одликовања и награда Владе Републике Мађарске, десет година провео је као члан уређивачког одбора EJVES-а (European Journal of Vascular and Endovascular Surgery) и регионални је уредник Међународног журнала о ангиологији (Journal of International Angiology). Оснивач је Централног европског форума васкуларне медицине, аутор више од 165 научних радова и преко 18 поглавља у међународним уџбеницима.

Гостујући је професор ВМА од 2010. године.

 

Један је од водећих стручњака у области кардиохирургије. Директор је Програма за механичку потпору циркулацији у болници Свети Лука тексашког Института за срце, заменик директора Програма за трансплантацију у Хјустону, САД и доцент при Одсеку за кардиоторакалну и васкуларну хирургију на Универзитету у Тексасу. У свом раду фокусиран је на хируршко збрињавање тешких срчаних обољења, а посебно у области трансплантације срца и механичке потпоре циркулацији. Годишње учествује у преко 400 кардиоваскуларних оперативних захвата, а током каријере самостално је извео или асистирао у више од 200 трансплантација срца. Након завршеног Медицинског факултета у Љубљани, део војног рока у тадашњој ЈНА провео је у Школи резервних официра на Клиници за ургентну медицину ВМА. Од 1984. године живи и ради у Хјустону, у једној од најпознатијих и најцењенијих кардиохируршких институција у свету. Аутор је и коаутор око 200 радова у водећим стручним и научним часописима, од којих је већи број имао прилике и да презентује на бројним научним и стручним међународним скуповима и конгресима. Тражени је консултант у бројним међународним публикацијама и члан већег броја научних и медицинских организација, укључујући Међународно удружење за трансплантацију срца, Америчко медицинско удружење и Међународно удружење за минимално инвазивну кардиохирургију.

Промовисан је у гостујућег професора ВМА 2011. године.

 

Начелник Клинике за функционалну и женску урологију у болници Гастхушберг при Католичком универзитету Левен, Белгија, један је од најзначајнијих европских стручњака у области женске, функционалне и реконструктивне урологије, као и неуроурологије. Члан је борда Европског удружења за женску и функционалну урологију и председавајући Комитета за стандардизацију Међународног удружења за инконтиненцију. Главни је координатор и медицински директор Центра за мултиплу склерозу у Мелсбруку, Белгија, од 2000. године, а обављао је функцију председника Европског удружења за неуроурологију од 2004. до 2007. године. Од 2005. године води интегрисани програм за репарацију постпорођајних везиковагиналних фистула у Кисанту, ДР Конго. Аутор је и коаутор више од 160 радова објављених у најзначајнијим стручним часописима.

Промовисан је у гостујућег професора ВМА 2013. године.

 

Шеф анестезиолошког одсека Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону промовисан је у гостујућег професора Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране 2014. године.

Др Еверс, професор анестезиологије, интерне медицине и развојне биологије Henry Mallinckrodt и шеф катедре за анестезиологију Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону, САД приступним предавањем под називом "Будућност анестезиологије - изазови и могућности" указао је на важност и улогу анестезије, али и значај комбинације научноистраживачког рада, клиничке праксе и истраживања у преоперативној нези пацијената, клиничкој нези и истраживачким активностима.

Поред тога што води одељење за анестезиологију на Медицинском факултету Универзитета Вашингтон у Сент Луису, Мисури, др Еверс је анестезиолог који је признат од стране Best Doctors, Inc. као један од најбољих лекара у Америци. Као истраживач, др Еверс је заинтересован за разјашњавање молекуларних механизама преко којих анестетици смањују функцију нервног система. Посебно је заинтересован за идентификацију циљних молекула са којима анестетици ступају у интеракцију и карактеризацију ових интеракција. Да би подржали ово истраживање, др Еверс и његове колеге развили су технику фото-обележавања, која им омогућава да идентификују специфичне делове протеина који су у интеракцији са анестетичким лековима. Крајњи циљ овог истраживања је да се класификују места везивања одговорна за производњу анестезије.

Др Еверс је активан члан Управног одбора Међународног удружења за истраживање анестезије (IARS) и играо је кључну улогу у концептуалном развоју SmartTots-а од његовог формирања 2008. Др Еверс копредседава Научном саветодавном одбору SmartTots.

Еверс је дипломирао на Универзитету Јејл 1974. и дипломирао медицину на Универзитету у Њујорку 1978. године, а затим је завршио постдипломске медицинске студије у болници Мајкл Риз у Чикагу и Општој болници Масачусетса у Бостону. Био је истраживач на Универзитету Вашингтон пре него што се придружио наставном кадру 1983.

 

Медицински директор Одељења за трансплантацију матичних ћелија Универзитетске болнице Хамбург-Епендорф (Немачка), професор др Николаус Крегер проглашен је гостујућим професором Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране у Београду 2016. године током симпозијума Клинике за хематологију ВМА.

Након студија медицине, завршио је истраживање из области хематологије у болници МД Андерсон у Хјустону, САД и специјализирао хематологију-онкологију и интерну медицину. Од 2012. године председник је Радне групе за хроничне малигне болести и члан одбора Европске групе за трансплантацију крви и коштане сржи.

Учешће професора Крегера, једног од лидера трансплантације матичних ћелија, постало традиција на годишњим окупљањима Клинике за хематологију ВМА.

 

Начелник санитетске службе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске професионални ангажман започиње 1983. Школовао се на Вестминстерској медицинској школи, коју је успешно завршио 1986. Има стипендије на Краљевском колеџу лекара у Лондону, Краљевском колеџу хирурга у Единбургу, Краљевском колеџу ургентне медицине, Факултету за предболничку негу, Институту за менаџере здравствене заштите и Краљевског географског друштва. Завршио је докторат из јавног здравља. Дипломирао је на Joint Command & Staff College 2011. године и Краљевском колеџу за одбрамбене студије 2018. године.

Професионалну каријеру започео је као лекар опште праксе у британској војној болници у Хановеру, напредујући до више обуке из ургентне медицине у Манчестеру и Сиднеју. Постао је консултант за ургентну медицину у болници Фримли Парк 1995. године. Први пут је именован за професора 1998. године на Европском институту за здравље и медицинске науке, затим на Универзитету у Бирмингему (2001), и на Сити универзитету у Лондону (2013). Био је инаугурациони професор одбране на Краљевском колеџу за ургентну медицину и професор хирургије Пенман фондације у Јужној Африци 2011. У оквиру одбране био је одговоран за неговање специјалности ургентне медицине. Имплементирао је концепт, доктрину, опрему и промене у пракси како би трансформисао рано управљање повредама у борби и водио управљање тешким траумама од 1997. до 2010. Од 2018. до преузимања улоге главног хирурга био је виши војни саветник за здравство, шеф војномедицинске службе и комесар у Краљевској болници Челзи.

Објавио је велики број књига и чланака и редовно држи предавања на међународном нивоу као главни говорник. Коаутор је у неколико књига. Суоснивач је добротворне организације citizenAID® од 2017. године, дизајнирајући бесплатну вишеструко награђивану апликацију за подршку јавности током терористичког напада и изумевши нови уређај (Tourni Key™). Његово академско одељење је два пута признато на националном нивоу као „Тим године за обуку“. У досијеу Британског медицинског удружења именован је као један од најиновативнијих лекара у земљи.

У гостујућег професора Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране промовисан је 2023. године.