Zajedničko saopštenje načelnika Uprave za vojno zdravstvo i načelnika Vojnomedicinske akademije
12. 06. 2022
„Teško je ostati nem na niz izmišljotina o radu Vojnomedicinske akademije koje su bez trunke srama izneli pojedini mediji. Nećemo ostati nemi, jer vojni lekari i medicinsko osoblje koji na VMA svakodnevno izgaraju u borbi za zdravlje pacijenata ničim nisu zaslužili ovakva omalovažavanja.
Autorima sramnih tvrdnji da je vojska nekada uživala poverenje u narodu i da je odavno otišla niz vodu, te da je tako i sa VMA, za koju kažu da je danas jedino poznata po problemima i skandalima, bi najbolje bilo da to provere u samom narodu. Otkrili bi da je Vojska i danas institucija koja uživa najveće poverenje našeg naroda, a poverenje pacijenata u VMA bi ih istom jačinom porazilo u njihovim izmišljotinama. Ujedno, što se tiče njihovog sagovornika - navodnog zabrinutog hirurga sa VMA, čovek mora da se zapita kakav je to vojni lekar koji tvrdi da „Srbija odavno nema vojsku i da bi zato morala hitno da utvrdi čemu joj služi VMA“. Navikli smo da Vojska Srbije iritira svojim postojanjem raznorazne, ali ovde je već pitanje kakav ste vi to onda vojni hirurg sa VMA.
Liste čekanja, o kojima ovi mediji tako pompezno pišu, nisu zaobišle nijednu zdravstvenu ustanovu u našoj zemlji, niti u svetu, pa samim tim ni Vojnomedicinsku akademiju, a koja je, što je pojedinima očigledno nedovoljno jasno, pre svega namenjena lečenju vojnih osiguranika. Njih je da podsetimo i „hirurga“ samo na teritoriji Beograda više od 30.000. Uz to, uspeva VMA da zbrine ne samo sve vojne osiguranike, već i ogroman broj civilnih osiguranika i da pomogne svima.
Međutim, normalno je da zbog ogromnog pritiska za zbrinjavanje najtežih bolesnika prioriteti u lečenju u ustanovi nivoa kakvog je VMA svakako ne mogu biti opšti internistički ambulantni pregledi, pa se liste čekanja za osnovne preglede i prave upravo zbog toga. I to ne samo u VMA, već i u svim ostalim zdravstvenim ustanovama. Prioritet u lečenju na VMA svakako imaju hitni slučajevi, traumatske povrede, vrhunska hirurgija, poput transplantacije, ali i maligniteti.
Vojnomedicinska akademija podnela je i preuzela veliki deo tereta i u pandemiji kovida, od marta 2020. godine do ublažavanja epidemioloških mera prošlog meseca, bila je skoro neprekidno u 24- časovnom dežurstvu, kako za vojne tako i za civilne osiguranike.
Koliko su zlonamerni navodi o Vojnomedicinskoj akademiji da se u njoj ne leče civilni osiguranici govori i podatak da je u 2021. godini osim 200.018 vojnih i pregledano 180.362 civilna osiguranika. Stacionarno/bolnički je lečeno 5.812 vojnih i 18.927 civilnih osiguranika, izvedeno je 19.883 operacija i urađeno 2.612.076 laboratorijskih analiza. U Centru za hitnu pomoć VMA, gde se i dalje sredom, ali i svakog drugog dana upućuju najteži pacijenti koje ne mogu ili ne žele da budu zbrinuti u civilnim zdravstvenim ustanovama, a privatna medicinska praksa nema prostorne ni kadrovske kapacitete za lečenje težih oboljenja kod kojih je međudisciplinarnost ključna za uspeh, zbrinuto je 14.381 vojnih i 64.544 civilnih osiguranika, a od kojih su najteži slučajevi ostajali na bolničkom lečenju baš u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Tokom prvih šest meseci 2022. godine u Centru za hitnu pomoć VMA pregledano je 25.921 pacijenata, a od toga 6.709 vojnih osiguranika i 19.212 civilnih. Dok su na Poliklinici VMA urađene 79.903 intervencije. Sve to sasvim dovoljno govori o poverenju građana koje uživa VMA.
Vojnomedicinska akademija bila je i ostala rasadnik najvećih i najboljih stručnjaka iz svojih oblasti, koji su karijere širom sveta gradili ponosno se pozivajući na staž, specijalizaciju i radni odnos zasnovan baš u VMA. Odliv medicinskog kadra nije zaobišao ni VMA, kao ni jednu drugu zdravstvenu ustanovu ne samo u našoj zemlji, ali ovu ustanovu i dalje čine vrhunski stručnjaci, poput profesora Dragane Stamatović, Zorana Hajdukovića, Radoja Dodera, Nenada Perišića, Toplice Lepića, Ranka Raičevića, Predraga Aleksića, Srboljuba Stošića, Aleksandra Tomića, Zorana Kostića, Darka Mirkovića, Boška Mileva i brojnih drugih. I nismo svedočili tome da lekari njihovog kalibra napuštaju našu ustanovu, a posebno ne u trenucima kada na videlo dolazi ne samo odnos prema profesiji koju su odabrali, već i patriotizam. To što se i oni, koji su otišli, i dalje pozivaju na titulu lekara Vojnomedicinske akademije dok grade karijere u privatnoj praksi, dovoljno govori samo za sebe. Otužno je kada onda govore loše o njoj.
I mi ćemo nastaviti da ulažemo u VMA, ne samo u njeno funkcionisanje, već i razvoj. U poslednjih godinu dana zaposleno je više stotina lekara i drugih medicinskih radnika i na to smo ponosni, a u pripremi su i projekti kapitalnog ulaganja u infrastrukturu ove vojne ustanove. I ma šta razni dušebrižnici izmišljali VMA će ostati vojna bolnica, baš kao što je to i bila od osnivanja do danas, a njima ostavljamo da im se priviđa da Srbija nema vojsku.“
Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Radivoje Anđelković
Načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević
Autorima sramnih tvrdnji da je vojska nekada uživala poverenje u narodu i da je odavno otišla niz vodu, te da je tako i sa VMA, za koju kažu da je danas jedino poznata po problemima i skandalima, bi najbolje bilo da to provere u samom narodu. Otkrili bi da je Vojska i danas institucija koja uživa najveće poverenje našeg naroda, a poverenje pacijenata u VMA bi ih istom jačinom porazilo u njihovim izmišljotinama. Ujedno, što se tiče njihovog sagovornika - navodnog zabrinutog hirurga sa VMA, čovek mora da se zapita kakav je to vojni lekar koji tvrdi da „Srbija odavno nema vojsku i da bi zato morala hitno da utvrdi čemu joj služi VMA“. Navikli smo da Vojska Srbije iritira svojim postojanjem raznorazne, ali ovde je već pitanje kakav ste vi to onda vojni hirurg sa VMA.
Liste čekanja, o kojima ovi mediji tako pompezno pišu, nisu zaobišle nijednu zdravstvenu ustanovu u našoj zemlji, niti u svetu, pa samim tim ni Vojnomedicinsku akademiju, a koja je, što je pojedinima očigledno nedovoljno jasno, pre svega namenjena lečenju vojnih osiguranika. Njih je da podsetimo i „hirurga“ samo na teritoriji Beograda više od 30.000. Uz to, uspeva VMA da zbrine ne samo sve vojne osiguranike, već i ogroman broj civilnih osiguranika i da pomogne svima.
Međutim, normalno je da zbog ogromnog pritiska za zbrinjavanje najtežih bolesnika prioriteti u lečenju u ustanovi nivoa kakvog je VMA svakako ne mogu biti opšti internistički ambulantni pregledi, pa se liste čekanja za osnovne preglede i prave upravo zbog toga. I to ne samo u VMA, već i u svim ostalim zdravstvenim ustanovama. Prioritet u lečenju na VMA svakako imaju hitni slučajevi, traumatske povrede, vrhunska hirurgija, poput transplantacije, ali i maligniteti.
Vojnomedicinska akademija podnela je i preuzela veliki deo tereta i u pandemiji kovida, od marta 2020. godine do ublažavanja epidemioloških mera prošlog meseca, bila je skoro neprekidno u 24- časovnom dežurstvu, kako za vojne tako i za civilne osiguranike.
Koliko su zlonamerni navodi o Vojnomedicinskoj akademiji da se u njoj ne leče civilni osiguranici govori i podatak da je u 2021. godini osim 200.018 vojnih i pregledano 180.362 civilna osiguranika. Stacionarno/bolnički je lečeno 5.812 vojnih i 18.927 civilnih osiguranika, izvedeno je 19.883 operacija i urađeno 2.612.076 laboratorijskih analiza. U Centru za hitnu pomoć VMA, gde se i dalje sredom, ali i svakog drugog dana upućuju najteži pacijenti koje ne mogu ili ne žele da budu zbrinuti u civilnim zdravstvenim ustanovama, a privatna medicinska praksa nema prostorne ni kadrovske kapacitete za lečenje težih oboljenja kod kojih je međudisciplinarnost ključna za uspeh, zbrinuto je 14.381 vojnih i 64.544 civilnih osiguranika, a od kojih su najteži slučajevi ostajali na bolničkom lečenju baš u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Tokom prvih šest meseci 2022. godine u Centru za hitnu pomoć VMA pregledano je 25.921 pacijenata, a od toga 6.709 vojnih osiguranika i 19.212 civilnih. Dok su na Poliklinici VMA urađene 79.903 intervencije. Sve to sasvim dovoljno govori o poverenju građana koje uživa VMA.
Vojnomedicinska akademija bila je i ostala rasadnik najvećih i najboljih stručnjaka iz svojih oblasti, koji su karijere širom sveta gradili ponosno se pozivajući na staž, specijalizaciju i radni odnos zasnovan baš u VMA. Odliv medicinskog kadra nije zaobišao ni VMA, kao ni jednu drugu zdravstvenu ustanovu ne samo u našoj zemlji, ali ovu ustanovu i dalje čine vrhunski stručnjaci, poput profesora Dragane Stamatović, Zorana Hajdukovića, Radoja Dodera, Nenada Perišića, Toplice Lepića, Ranka Raičevića, Predraga Aleksića, Srboljuba Stošića, Aleksandra Tomića, Zorana Kostića, Darka Mirkovića, Boška Mileva i brojnih drugih. I nismo svedočili tome da lekari njihovog kalibra napuštaju našu ustanovu, a posebno ne u trenucima kada na videlo dolazi ne samo odnos prema profesiji koju su odabrali, već i patriotizam. To što se i oni, koji su otišli, i dalje pozivaju na titulu lekara Vojnomedicinske akademije dok grade karijere u privatnoj praksi, dovoljno govori samo za sebe. Otužno je kada onda govore loše o njoj.
I mi ćemo nastaviti da ulažemo u VMA, ne samo u njeno funkcionisanje, već i razvoj. U poslednjih godinu dana zaposleno je više stotina lekara i drugih medicinskih radnika i na to smo ponosni, a u pripremi su i projekti kapitalnog ulaganja u infrastrukturu ove vojne ustanove. I ma šta razni dušebrižnici izmišljali VMA će ostati vojna bolnica, baš kao što je to i bila od osnivanja do danas, a njima ostavljamo da im se priviđa da Srbija nema vojsku.“
Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Radivoje Anđelković
Načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević
